Crveni luk u plasteniku - sadnja i zaštita

Pre početka same osnovne obrade na površinama gde nisu bili plastenici poželjno je izvršiti đubrenje stajnjakom u količini od 30 do 40 tona po hektaru ili mineralnim đubrivima formulacije 1:1:1 ili 1:2:3 u količini od 600 do 800 kilograma po hektaru, što su uobičajne količine primene. Količine primene đubriva najbolje je prilagoditi prethodno urađenoj analizi zemljišta. Osnovna obrada sastoji se iz zaoravanja organskog ili mineralnog đubriva. 

Stajnjak - najvažnije organsko đubrivo

Dodatna obrada vrši se odmah posle osnovne, tanjiranjem ili freziranjem. Dodatna obrade vrši se dok ne postignemo mrvičastu strukturu zemljišta, veličine zemljišnih frakcija od 0,5 mm do 5 mm.

Luk se može saditi na više načina

Sadnja lukovica ili arpadžika počinje počekom oktobra i može trajati do kraja novembra u zavisnosti da li želimo ranu proizvodnju luka ili srednje ranu. Luk se može saditi na nekoliko načina:

Prvi način: sadnja u gredice/trake sa međurednim rastojanjem od 10 do 12 cm i rednim rastojanjem od oko pet centimetara. Na ovaj način utrošak lukovice po metru kvadratnom iznosi od tri do četiri kilograma, a dok je utrošak arpadžika oko pola kilograma.

Drugi način: sadnja u gredice/trake sa međurednim rastojanjem od 10 do 12 cm i bez rednog rastojanja. Kod ovog načina utrošak lukovice po metru kvadratnom iznosi od šest do sedam kilograma dok je utrošak arpadžika oko jedan kilogram. Ovo je ujedno i najzastupljeniji način sadnje.

Jesenja sadnja crvenog luka

Treći način: sadnja bez rastojanja kako rednog tako i međurednog. U ovom sistemu sadnje utrošak lukovice po metru kvadratnom iznosi od 18 do 20 kilograma za gore navedenu kalibraciju. Na ovaj način se ne preporučuje sadnja arpadžika, prvenstveno zbog njegove sitne kalibracije tako da bi sklop bio pregust i dolazilo bi do potpaljivanja čime bi se prinos znatno smanjio. Sve navedene količine zavise od kalibracije sadnog materijala, tako da primenjene količine mogu biti veće ili manje od navedenih iznosa.

Isto tako, sadnja luka u plasteniku može da se vrši iz semena sejačicom za sitno seme. Međuredni razmak ostaje isti oko deset centimetara, a redni od tri do četiri cm. Gustinu sklopa treba prilagoditi tipu plastenika i procentu klijanja semena. Posle sadnje vrši se navodnjavanje i zaštita zemljišnim herbicidom koji suzbija jednogodišnje uskolisne i širokolisne korove. 

Navodnjavanje je uvek bolje uraditi pre zaštite iz razloga što nakon navodnjavanja dolazi do razgradnje krupnijih frakcija zemljišta i stvara se bolja prijanjajuća podloga za herbicid koji deluje na bazi filca i suzbija korove u fazi klijanja i nicanja.

Posle sadnje luka iz semena vrši se tretiranje zemljišta herbicidom na bazi pendimetalina koji suzbija jednogodišnje uskolisne i širokolisne korove u fazi klijanja i nicanja.

Zaštita luka u fazi do tri lista 

• Plamenjača luka i lisna pegavost luka - fungicidi na bazi boksalida, piraklostrobina, hlorotalonila i dr.
• Lukova muva - insekticidi na bazi dimetoata, bifentrina i dr.

Zaštita luka vrši se u fazi od dva do tri razvijena lista gore navedenim fungicidima i insekticidima. Ova, prva zaštita, veoma je bitna da bi dobili nezaraženu biljku koja može dati maksimalan potencijal rodnosti. 

Kod proizvodnje mladog luka najbitnije je da imamo nezaražen list, koji je zelene boje, čvrst i bez tragova plamenjače i pegavosti. Isto tako, ako je biljka zaražena, njen konačni prinos je manji pa samim tim i cena koštanje je veća, a naša dobit manja. Zato je preventivna zaštita i konstantno praćenje uvek najbolji način suzbijanja zaraze. 

Isto tako, obavezno je i svakodnevno provetravanje plastenika kojim se smanjuje vlažnost i temperatura u plasteniku. Povišena relativna vlažnost vazduha i povišena temperatura idealni su uslovi za razvoj patogena i bolesti. Trebamo uzeti u obzir temperature u samom plasteniku, a ne spoljnje temperature i na osnovu toga odrediti momenat primene zaštite. 

Zašto je važno provetravanje plastenika?

Početak životnog ciklusa patogena znatno pre počinje u zaštićenom prostoru nego na otvorenom, a razlog tome je upravo temperatura koje je uvek viša u odnosu na spoljnju temperaturu. U zavisnosti od vremena sadnje, nicanje luka trebalo bi biti pre zimskih temperatura kao i sama zaštita. Ne preporučuje se vršenje zaštite na niskim temperaturama (temperature manje od 10 stepeni Celzijusovih).

Zaštita luka u fazi od tri do šest listova

• Plamenjača luka i lisna pegavost luka - fungicidi na bazi boksalida, piraklostrobina, mankozeba, metalaksil-a, difenokonazol-a i dr.
• Lukova muva - insekticidi na bazi acetamiprida, dimetoata, tiametoksama, deltametrina i dr.
• Uskolisni i širokolisni korovi - herbicidi na bazi klopiralida, kletodima, oksifluorfena, fluroksipir -  meptila i dr.

U zavisnosti od proizvođača, navedene aktivne materije mogu da se koriste kao pojedinačne ili u kombinaciji. Navedena zaštita luka primenjuje se u zaštićenom prostoru, a i na otvorenom polju. Bitno je da se zaštita luka radi po fazama razvoja kako ne bi imali zaraženu biljku. Isto tako, koncentracije i količine zaštitnih sredstava prilagođavaju se fazi razvoja biljke i preporukama proizvođača.

Autor: Živko Šašić, Savjetodavna Srpske