Batat - slatki krompir koji nije krompir

Batat, koga mnogi zovu slatki krompir, ne pripada istoj porodici, nego porodici slakova (Convolvulaceae). Međutim, poput krompira, potiče iz Srednje i Južne Amerike, a na evropskom tržištu poslednjih desetak godina je dosta tražen. 

Bogat je ugljenim hidratima, vlaknima, vitaminima B grupe, C vitaminom i betakarotenom, kao i mineralima kao što su kalijum i fosfor. Sadrži i vitamin D i E, te magnezijum i gvožđe.  Odličan je u kontroli težine i šećera u krvi, jer složeni ugljeni hidrati i vlakna omogućuju postepeno oslobađanje šećera i njegovu apsorpciju u krvotoku.

Od žute do ljubičaste 

Batat je zeljasta trajnica. Njegovo lišće je izduženo i često srcolikog oblika. Koren je duguljast i lagano ušiljen. Može da bude žute, narandžaste, crvene, smeđe i ljubičaste boje. Meso takođe može da bude od bele, preko narandžaste, do ljubičaste boje. Kako pripada porodici slakova, daje sličan cvet oblika trube, bele boje sa ljubičastim krugom.

Uzgoj batata obavlja se iz sadnica, korenovih izdanaka, koje se u južnijim delovima sade oko 15. marta, ukoliko je temperatura zemljišta iznad 10°C, odnosno u severnijim delovima oko 15. maja. 

Najbolji rezultati se postižu na peskovito - ilovastim i slabo skeletnim zemljištima. Preporučuju se neutralna do blago kisela tla (pH 6). Ako se batat sadi na istoj parceli, preporučuje se da se vrati na zemljište nakon četiri godine. Osetljiv je na primenu zemljišnih herbicida, pa bi korov trebalo uklanjati ručno.

Ne zahteva puno đubrenja

Batat ima manje zahteve prema đubrenju od ostalih povrtnih kultura. U prolećnoj pripremi, zemljište je potrebno đubriti mineralnim đubrivom - i to sa 50 kg azota, 100 kg fosfora i 150 kg kalijuma po hektaru.

Uobičajeni razmak sadnje iznosi 120 x 30 - 40 cm, što čini sklop od 20.000 do 27.000 biljaka po hektaru. Mlade biljke je potrebno odmah nakon sadnje navodnjavati, te nastaviti sa postupkom idućih sedam do 10 dana. Tokom uzgoja vodu treba pažljivo dodavati i to samo u slučaju suše, budući da prevelika količina vode u zoni korena uzrokuje smanjenje prinosa.

Vadi se od avgusta do oktobra

Batat se vadi kada većina korena dosegne više od 150 grama, što se može očekivati od 100 do 130 dana nakon sadnje. Razdoblje vađenja je od avgusta do oktobra i treba ga obaviti pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi kada se poseku vreže. Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata moguća je i nekoliko puta godišnje.

U prehrani se može koristiti samostalno ili kao prilog - kuvan, pečen, pržen, kao gusta čorba, dodatak drugim jelima. Koristi se i za pekmeze, kolače, pite (poput bundeve), a može se jesti i svež. Listovi se mogu upotrebiti kao spanać.