Beli luk - od čega zavisi kvalitet i prinos?

Beli luk se uzgaja širom sveta. Kina je daleko najveći proizvođač belog luka ispred svih ostalih zemalja, a slede je Indija, Južna Koreja i Egipat (FAO).

Beli luk (Allium sativum L.) je druga vrsta iz roda Allium po rasprostranjenosti nakon crnog luka (Huber, 2003.). Veruje se da je poreklo belog luka centralna Azija, a odatle se širio uglavnom kao divlji beli luk u Indiju, Filipine, Kinu, Etiopiju, Keniju. Visoka biološka i nutritivna vrednost je odredila i upotrebnu vrednost ove vrste, tako da se beli luk koristi u prehrambenoj industriji, farmaciji, fitofarmaciji i to u različitim oblicima. Tu ulogu je zadržao do danas. 

U Srbiji smanjene površine pod zasadima belog luka

Uzgajanje belog luka predstavlja mogućnost prihoda za poljoprivredne proizvođače koji obrađuju male površine tj, mala gazdinstva i predstavlja biljnu vrstu za koju poljoprivredni proizvođači ponovo postaju sve više zainteresovani. Proizvodnja i kvalitet belog luka zavise od celokupnog plana proizvodnje i sprovedenih agrotehničkih mera, fizioloških karakteristika i zdravstvenog stanja lukovica ali i ekonomskih resursa kojim poljoprivredno gazdinstvo raspolaže. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2006. do 2018. godine smanjile se se površine pod belim lukom. U 2006. godini je zabeležena proizvodnja na 3.148 hektara, a u 2018.godini na svega 1.441 hektar. Prinosi se u istom periodu kreću oko 2,9 t/ha, sa izuzetkom 2014. godine kada je zabeležen prinos od oko 3,8 tona po hektaru. Prema podacima FAO-a, prosečan ostvareni prinos belog luka u svetu u pedesetogodišnjem periodu (1956-2005.) je 10,62 t/ha, dok je prinos u Evropi 6,03 t/ha. Najviši prinosi belog luka ostvaruju se u SAD (19,1 t/ha) i Kini (16,6 t/ha).

Navodnjavanje bitan činilac za uspešan prinos belog luka

U Srbiji se beli luk uglavnom gaji bez navodnjavanja. Niska i neredovna količina padavina dovodi do stresa useva, a nedostatak dostupnih hranljivih materija je često ograničavajući faktor ostvarenja visokih prinosa. Osim toga, nedostatak vode u zemljištu smanjuje dostupnost hranljivih materija smanjenjem mikrobiološke aktivnosti, koja je odgovorna za oslobađanje N, P i S iz organske materije u zemljištu. Nedostatak uravnoteženog snabdevanja hranljivim materijama, niska plodnost zemljišta, prisustvo korova, bolesti i stres zbog nedostatka vlage su glavni uzroci niskih prinosa (FAO). 

Korišćenje sadnog materijala iz merkantilne proizvodnje, odnosno gajenje domaćih populacija, u znatnoj meri snižava ukupan prinos. Jedan od razloga za to je i nedostatak savremenih sorata belog luka. Sadašnji sortiment belog luka su: Domaći ozimi, Bosut, Jesenji beli, Ramski bijeli luk, Ranko. Sadni materijal bi trebalo da bude poreklom iz geografskog područja, sa približno istim ekološkim uslovima.

Optimalno vreme za sadnju belog luka

Prolećni luk ne treba saditi nakon 15. marta jer svi kasniji rokovi dovode do smanjenja pronosa. Ozimi luk je optimalno saditi od 1.-15. oktobra, mada i malo kasnija sadnja neće značajno uticati na smanjenje prinosa. U odnosu na fotoperiodizam, beli luk je biljka dugog dana što znači da formiranje lukovice nastupa pri dugom danu. Broj, građa, veličina i položaj listova uslovljavaju intenzitet fotosinteze, koji je značajan parametar u formiranju lukovice. U prinos se ugrađuje i do 90% fotosintetskih produkata.

Ne postoji univerzalna gustina za proizvodnju belog luka

Gustina useva je veoma važan faktor u biljnoj proizvodnji. Biljke se normalno razvijaju samo u usevima odgovarajuće gustine. Smanjivanje gustine useva pozitivno utiče na veličinu i kvalitet lukovica, a negativno utiče na prinos belog luka. Ne postoji univerzalna gustina za proizvodnju belog luka, jer ona ne utiče samostalno na razvoj useva, već interaktivno sa drugim faktorima - zemljište, klima, agrotehnika.

Različiti autori navode kao optimalne gustine one od 300-600.000 biljaka po hektaru. U uslovima centralne Srbije beli luk proletnjak treba proizvoditi u gustom sklopu. U gustinama većim od 600.000 biljaka po hektaru, ostvaruju se značajno viši prinosi po jedinici površine. Ukoliko je beli luk namenjen industrijskoj preradi ili farmaciji, takve gustine su za preporuku. Beli luk za svežu potrošnju, gde se zahteva krupnija lukovica, treba gajiti u gustinama manjim od gore pomenute (Moravčević i sar.,2015.). Biljke sa međusobnim razmakom od 10 cm imale su značajno veće prisustvo bolesti. Veličina čenova koji se koriste za sadnju je činilac koji utiče na proizvodnju. Efekti većih čenova ogledaju se u boljem nicanju i ostvarenom prinosu.

Beli luk se sadi ručno ili mašinski. Mašinska sadnja se obavlja na većim površinama, sadilicama namenjenim za ovu biljnu vrstu ili adaptiranim koje se koriste za sadnju crnog luka iz arpadžika. Mašinska sadnja ima svoje nedostatke jer čenovi prilikom sadnje zauzimaju najrazličitije oblike. Nepravilan položaj čena usporava klijanje, odnosno ukorenjavanje i početni porast, što se kasnije odražava na formiranje sitnijih i neujednačenijih lukovica, koje neće imati tržišnu vrednost.

Kada je u pitanju primena navodnjavanja postoje određene razlike u odnosu na sortu, odnosno vreme proizvodnje. Jesenji beli luk kritične faze prolazi u uslovima povoljnije vlažnosti tako da daje zadovoljavajuće prinose i bez dopunskog navodnjavanja, međutim svako dopunsko zalivanje, naročito pri visokim temperaturama, daje pozitivan efekat.  Kritični periodi potreba za vodom su prve dve nedelje posle sadnje (period rasta korenovog sistema), zatim dve do tri nedelje posle nicanja i 40-45 dana posle nicanja, kada počinje obrazovanje čenova.

Malčiranje je praksa koja podrazumeva postavljanje organskih, neorganskih ili sintetičkih materijala na zemljište da bi se obezbedilo povoljnije okruženje za rast i razvoj. Beli luk se gaji tokom zimske sezone koju karakteriše prisustvo snega tokom zime ali i iz godine u godinu, učestalost nedostataka padavina u prolećnom periodu.  Malčiranje može rešiti problem oskudne vlažnosti zemljišta i čuvanje zimske vlage.  

Suva materija - osnovni indikator kvaliteta

Beli luk je biljna vrsta sa visokim sadržajem suve materije u lukovici. Suva materija predstavlja jedan od osnovnih indikatora kvaliteta belog luka. Beli luk sa visokim sadržajem suve materije je više cenjen, pokazuje bolje osobine tokom perioda skladištenja i duži vremenski period zadržava svežinu. U proseku, sadržaj suve materije u belom luku varira u zavisnosti od sorte i uslova gajenja i kreće se u intervalu od 33-47%. 

Kvalitet belog luka, kao medicinske sirovine, prvenstveno je određen količinom eteričnog ulja u lukovici. Prvi zvanični kriterijum za kvalitet leka Bulbus allii sativi dat je u nemačkoj Farmakopeji VI u kojoj se navodi da minimalni sadržaj eteričnog ulja ne sme biti niži od 0,20%. 

Kakva je trenutna situacija proizvodnje belog luka u Srbiji?

Agroekološki uslovi proizvodnje belog luka u Srbiji su osnovni činilac za uspešnu proizvodnju, ali ne i jedini. Ograničavajući faktori su nedostatak sredstava za ulaganje u intenzivniju proizvodnju. Za uzgajanje ove biljne vrste se uglavnom opredeljuju gazdinstva sa malim površinama zemljišta u vlasništvu i skromnim mogućnostima za dodatne investicije. Zbog toga najčešće izostaje zalivanje i adekvatna nega useva. Takođe, zbog cene se nabavlja jeftiniji sadni materijal iz lokalnih populacija.

I pored zabeleženog smanjenja površina u poslednjih deset godina, ovogodišnja iskustva sa terena govore da je sve veći broj proizvođača ponovo zainteresovan za uzgajanje belog luka.

Stručna podrška: PSS Pančevo Maja Sudimac