Ova opasna gljivica napada paradajz, papriku, salatu, ali i mnoge druge vrste, ne samo povrća, već i voća i grožđa. Međutim, kod nas se najviše javlja u zaštićenom prostoru, ali i u skladištima.
Ove, ali i prethodnih godina veliki problem u proizvodnji povrća, naročito paradajza predstavljala je gljivica Botrytis cinerea koja prouzorkuje sivu trulež nadzemnih delova biljaka. Pored stabla i listova, zahvatila je plodove što je loše uticalo na prinos i kvalitet u većim delovima Srbije.
Botrytis cinerea je gljiva koja se razvija na temperaturi i od 0 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80%."Ovi uslovi pogoduju gljivici kako na otvorenom polju tako i u plastenicima, ali i u skladištima", kažu proizvođači iz sela Vodice kod Prokuplja. Međutim, veće probleme proizvođači su imali su u plastenicima koji su uglavnom bez grejanja, pa je teže kontrolisati uslove.
Pošto se bolest prenosi korovskom florom, preko biljnih ostataka, sa drugih gajenih biljaka, teže je suzbiti je ili čak sprečiti da dođe do njene pojave. Jako brzo dolazi do destrukcije i truljenja čitave biljke, pa su se mnogi žalili kako im uglavnom plod potpuno satruli i pre nego što sazri, pa se nikako ne može iskoristiti. Još gora činjenica je to što se nijedan oboleli plod ne sme skladištiti sa zdravim, jer se bolest veoma lako prenosi na ostale plodove.
Jedan od dugogodišnjih proizvođača ne samo paradajza, već i ostalih povrtarskih i voćarskih kultura, Vladimir Jović iz sela Vodica kod Prokuplja, kaže da gotovo svake godine ima problem sa ovom bolešću, jer gljivica ne napada samo paradajz, već i papriku, grožđe, pa čak i ukrasne kulture. U zavisnosti od godine do godine, nekada ima većih gubitaka, ali uglavnom se uspešno bori protiv ove bolesti, jer ga je naučilo dugogodišnje iskustvo.
Ove godine je posadio stotinak strukova paradajza u plasteniku bez grejanja, međutim zbog izrazito sunčanih dana, smanjenog provetravanja, a povećanog zalivanja, došlo je do razvoja sive truleži sa kojom je morao da se bori i ove godine.
Bez obzira što plastenik u kome gaji paradajz nema veliku površinu, bolest se redovno javlja, najčešće zbog uslova koji vladaju van plastenika, to jest vremenskih neprilika, ali i zbog toga što se uslovi koji vladaju u plasteniku ne mogu strogo kontrolisati, jer je objekat bez grejanja.
"Prvi simptom bolesti pojavljuje se u prizemnom delu stabla u vidu pege, da bi se kasnije pega proširila na čitavo stablo, listove, pa čak i na zelene plodove i prešla u sivu prevlaku.Ona zahvata celu biljku, koja se suši i propada. Tada već nema pomoći, već obolele biljke uklanjamo iz plastenika"- kaže Vladimir, koji se decenijama bavi proizvodnjom paradajza u plasteniku bez grejanja.
"Pošto gljiva tokom vegetacije ostvaruje više ciklusa zaraze, samim tim je neopodno redovno provetravanje, a tokom prohladnih i oblačnih dana treba smanjiti zalivanje"- naglašava Vladimir, koji ima iskustva sa ovom gljivom.
"Jedna od najvažnijih mera je svakako preventiva. Bolje sprečiti, nego lečiti" - naglašava proizvođač.
Prvo i osnovno je redovno provetravanje u plastenicima i staklenicima kao i regulisanje temperature, a zatim i optimalno zalivanje.Takođe, preporučuje se postavljanje malča - najčešće se koristi folija, ali ukoliko i dođe do pojave bolesti treba izvršiti uklanjanje obolelih biljaka kako se bolest ne bi proširila.
Ukoliko dođe do masovne pojave, potrebno je odmah izbaciti obolele biljke iz plastenika i uništiti, jer se bolest vrlo lako širi na ostale biljke. Svakako najvažnije je ne dozvoliti da dođe do razvoja gljivice, redovno kontrolisati uslove koji vladaju u zaštićenom prostoru. Kod nas ne postoje registrovani preparati za borbu protiv ove bolesti, pa je preventiva na prvom mestu.
Vladimir tvrdi da su preventivne mere neophodne i važne, i što je najvažnije, ukoliko ih pravovremeno obavimo, ova gljiva može da "zaobiđe" našu biljku.
Foto: depositphotos.com/sever180
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
