Zadržavanje vode je veoma opasno za biljke, posebno kada traje duži zimski period. Kako obaviti odvodnjavanje na teškom, a kako na peskovitom zemljištu?
U zimskim mesecima često dolazi do zadržavanja vode na pojedinim područjima u bašti i dvorištu. Svaki višak negativno deluje na biljke, posebno je to izraženo ako traje tokom nekoliko zimskih meseci.
Količina padavina može biti obilna i potrebno je brzo delovati kako bi uklonili zadržanu vodu. Najveći je problem na teškim ilovastim i glinovitim zemljištima. Voda istiskuje vazduh i kiseonik, a koren ne može disati i tokom vremena propada. Dodatno problem pogoršava smrzavanje, jer led kida biljne delove.
Teška zemljišta su više izložena pojavi stagniranja vode od padavina i potrebno je brzo delovati kako bi uklonili višak. Ovakva zemlja je teška za kopanje kad je prevlažna i zbog toga se kopaju uski kanali širine do pet centimetara i dubine do 30 cm.
Kako bi sprečili njihovo osipanje i zatvaranje, unutrašnjost je potrebno ispuniti šljunkom i peskom različitih frakcija. Donji deo se ispuni šljunkom granulacije oko 15 mm, a gornja polovina peskom granulacije jedan milimetar. Alternativno možemo da koristimo i druge materijale koji će omogućiti drenažu, a sprečiti osipanje zemlje i samozatrpavanje.
Kanali se kopaju na udaljenosti od pola metra i potrebno je vodu usmeriti prema najnižoj tački koja će je odvesti iz bašte.
Najbrže se odvodnja može postići zaoravanjem brazdi od ruba potopljene i zabarene površine pazeći na pad i odvod vode. Pri tome treba biti pažljiv i odrediti vlažnost zemljišta kako traktor ne bi ostao zaglavljen i napravili sebi još veći problem.
Oko gredica i bašte se pre padavina iskopaju duboki kanali preko 30 cm i potrebno ih je održavati. Njihova uloga je da akumuliraju višak vode i ne dođe do plavljenja gredica.
Na rastresitom, lakom i peskovitom zemljištu kopaju se kanali širine do 20 cm. Oni su pogodni za brzu drenažu, odvodnjavanje. Dubina je do 30 cm, a na dno se postavi sloj šljunka. Ako ste u mogućnosti, najbolja je opcija polaganja drenažne cevi koja se pokriva šljunkom, zatim krupnim peskom i preostala polovina dubine se ispuni peskom ili peskovitom zemljom. Ovo će pomoći da ne dođe do zatrpavanja.
Zaoravanje brazdi može biti delotvorno, ali i ovde treba biti oprezan u vezi stanja zemljišta kako ne bi zaglavili traktor u blatu.
Tagovi
Autorka
