Bundeve - odaberite pravu sortu za prostor kojim raspolažete

Bundeve su u Evropu u XVI veku doneli Španci iz Meksika, gde se i danas mogu pronaći divlje forme ove biljne vrste. To su jednogodišnje biljke koje formiraju veoma razvijen koren. Najveća masa korena nalazi se na dubini od 50 cm, ali koren bundeve dopire i do 200 cm u dubinu zemlje. 

Postoji nekoliko stotina različitih sorti, koje se razlikuju prema formi stabla, a najviše prema karakteristikama ploda. Plod može biti dekorativan, da se koristi za izradu različitih predmeta ili da bude jestiv. Njihova popularnost sve više raste zbog lekovitosti, a uzgajanje je veoma jednostavno. Možemo ih uzgajati na otvorenom, ali i kao ukras na balkonima i terasama. 

Odaberite pravu sortu, koja će odgovarati prostoru kojim raspolažete. Za male prostore idealne su sorte koje imaju stablo u formi grma.

Setva na otvorenom

Za setvu je najbolje odabrati kvalitetno sortno seme, koje bi trebalo da bude dobro formirano, bez oštećenja i simptoma oboljenja, truljenja. Ukoliko sami uzimamo seme od plodova iz svoje bašte, odabrati potpuno zrele plodove koji imaju formirano, puno seme, jer seme uzeto od zelenih plodova ostaje šturo i ne treba ga koristiti za setve. 

Seme bundeve se dobro osuši i čuva na suvom mestu, a zadržava klijavost šest do osam godina. Pre sadnje, seme je potrebno dezinfikovati.

Kako bismo ubrzali klijanje i nicanje, seme bundeve možemo potopiti u vodu i ostaviti tokom noći. Sledeći dan se tako natopljeno seme poseje. Natapanje u vodi će eliminisati karakterističan miris semena i štetočinama neće biti interesantne. Da bi se ubrzalo klijanje i nicanje, seme može i da se naklijava. Tokom procesa, seme se održava vlažnim.

Rasad bundeve

Kod uzgajanja rasada koristi se manja količina semena, a dobijen rasad je otporniji na bolesti i štetočine. Na ovaj način izbegavamo uticaj promenjivih vremenskih prilika tokom proleća, kada se obavlja setva semena bundeve.

Setvu je najbolje obaviti u pojedinačne rasadničarske saksijice. Odaberite kvalitetan suspstrat. Seme se seje na dubinu 3 cm do 4 cm. Sadnja treba da se obavi 20 do 22 dana pre sadnje rasada na otvorenom. Optimalna temperatura za uzgajanje presadnica bundeve tokom dana se kreće između 19°C i 24°C, a tokom noći temperature treba da budu od 14°C do 16°C. Da bi sprečili izduživanje rasada nakon nicanja, dnevna temperatura se spušta na 15°C do 18°C, a noćna na 13°C tokom šest do sedam dana. Nakon tog perioda vrednost temperature se povećava do optimalne.

Mlade biljke su spremne za sadnju kada dostignu visinu oko 20 cm. Dobar rasad ima kratko i čvrsto stablo, kratke internodije (izdanke) i dva do tri lista. Pre sadnje potrebno je rasad kaliti, odnosno pripremiti za spoljne uslove. Preko dana rasad se iznosi na otvoreno, a prekriva ili unosi tokom noći.

Sadnja na otvorenom

Pre sadnje potrebno je pripremiti zemljište. Dobri predusevi za bundeve su biljke koje se obilno đubre (krompir), mahunarke koje obogaćaju zemljište azotom ili korenasto povrće, luk. Loši predusevi su tikvice, bundeve, krastavci i dinje. Za uzgajanje bundeve potrebno je obezbediti dovoljno slobodnog prostora, jer one ne podnose gustu setvu.

Biljke se sade u redove, pantljike, ili u kućice, roviće. Razmak između biljaka zavisi od forme stabla i treba se prilagođavati svakoj sorti. Prlikom sadnje dobro je u svaku sadnu rupu pored. organskog đubriva, dodati i kašiku pepela. Zaliti najmanje sa 0,5l vode.

Sadnja rasada ili setva na otvorenom se u kontinentalnom delu obavlja kada prođe opasnost od kasnog prolećnog mraza. Zbog toga je sorte sa dugim periodom vegetacije najbolje uzgajati iz rasada.