Sve je više poljoprivrednika koji se okreću povrtarskoj proizvodnji. Povrće iz plastenika brže stiže pa mu je i cena daleko veća od proizvoda sa otvorenog prostora.
Da bi zaradili više sremski poljoprivrednici se poslednjih godina sve više okreću plasteničkoj proizvodnji. Kažu, sigurnije je nego pod otvorenim nebom, posebno zbog promene klime i sve češćih olujnih vetrova i grada, koji ne retko odnesu kompletan rod. Povrće iz plastenika brže stiže, pa je i cena plasteničkog daleko veća od proizvoda sa otvorenog prostora.
Jedan od sremskih povrtara, koji ima dva plastenika površine 400 metara kvadratnih, je i Neđo Štulić iz Novog Slankamena. U plastenicima ima paradajz koji obećava dobar rod, a prema očekivanjima Štulića, i dobru zaradu.”Biće dobar rod, ja očekujem oko pet tona. Trenutna cena je 120 dinara za kilogram, a što je najvažnije, imam kupce, tako da za plasman ne brinem”, kaže ovaj povrtar.
Doći do finalnog proizvoda u plasteničkoj proizvodnji nije lako. Već od kraja januara počinju radovi na pripremi plastenika. Teško je odgajiti kvalitetan rasad, što je u ovoj vrsti proizvodnje veoma bitno, jer od toga zavisi i rod, ali i kvalitet proizvoda. “Puno je posla u plasteničkoj proizvodnji. Kompletna moja porodica je uključena u ovo i samo poštovanjem agrotehnike i saveta stručnjaka uz maksimalno angažovanje može da donese rezultat. Ja poštujem reč struke i do sada nije bilo greške. Spreman sam za primenu novih znanja u proizvodnji, jer vremena se menjaju. Stižu nove tehnologije i vidim da ih treba odmah primeniti u praksi”, objašnjava Štulić.
Da grešaka ne sme biti, kažu i poljoprivredni stručnjaci. Svaka agrotehnička mera mora biti sprovedena na vreme, a povrtari moraju biti posebno obazrivi kod zaštite i to ne samo u plasteničkoj proizvodnji, nego i na otvorenom. Svaka greška može biti kobna, tvrde zaštitari.
od one na otvorenom prostoru
Da je plastenička proizvodnja isplativija u odnosu na onu na otvorenom prostoru, sremci su odavno shvatili. Više od deceniju sremske njive se bele od plastenika i tunela. Najviše se gaje paradajz, paprika i krastavci. Ima ih i na otvorenom, ali dominira plastenički način proizvodnje. Sremci kažu da se više zaradi, jer roba stigne ranije, kada je cena na tržištu povoljnija.
Za mnoge je upravo tržište najveći problem, a velika sreća za sremske povrtare je blizina Kvantaške pijace u Beogradu na kojoj se najveći deo roda i proda. Dolaze i nakupci, ali manje nego prethodih godina kada je tržište bilo veće. Ipak, nakupci znaju i da ucene, pa je najbolje imati sigurnog kupca. A do njega je teško doći. Dugogodišnji povrtari su se kvalitetom svojih proizvoda izborili za svoje mesto na tržištu i paradajz, papriku i krastavac prodaju velikim marketima, koji obezbeđuju dobre uslove otkupa i sigurnu isplatu.
Da se više zaradi, potvrđuje i Neđo Štulić, koji će posle paradajza u plastenik posejati krastavce kornišone, a nakon njih i salatu. “Plastenik ne sme ostati prazan. Odmah nakon paradajza, u oba plastenika kreće proizvodnja kornišona, a potom i zelene salate. Kada se sve to sabere može i da bude zarade. Možda ne onoliko koliko očekujem, ali pokriju se troškovi proizvodnje i nešto ostane. Bude za novo ulaganje”, kaže Štulić i dodaje da će već sledeće godine, pored postojeća dva, podići još dva plastenika.
”Moji planovi su dugoročni. Pored ova dva u sledećoj godini biće još dva. U međuvremenu možda se i situacija na tržištu u korist nas povrtara i popravi i sve bude bolje nego sada. Od države to prvenstveno i očekujem. Dobro je što ima podsticaja i kredita za plasteničku proizvodnju, ali tržište je najvažnije”, kaže Štulić.
Isto kažu i ostali povrtari. Ako ima tržišta, za podizanje plastenika i staklenika neće biti potrebni krediti, sve će se moći uraditi iz sopstvenih sredstava. Baš kao nekada, kada su poljoprivrednici samo od svog rada podizali kuće, kupovali automobile i mehanizaciju i nikome ništa nisu dugovali.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
