Dobra zarada u plasteničkoj proizvodnji

Da bi zaradili više sremski poljoprivrednici se poslednjih godina sve više okreću plasteničkoj proizvodnji. Kažu, sigurnije je nego pod otvorenim nebom, posebno zbog promene klime i sve češćih olujnih vetrova i grada, koji ne retko odnesu kompletan rod. Povrće iz plastenika brže stiže, pa je i cena plasteničkog daleko veća od proizvoda sa otvorenog prostora.

Jedan od sremskih povrtara, koji ima dva plastenika površine 400 metara kvadratnih, je i Neđo Štulić iz Novog Slankamena. U plastenicima ima paradajz koji obećava dobar rod, a prema očekivanjima Štulića, i dobru zaradu.”Biće dobar rod, ja očekujem oko pet tona. Trenutna cena je 120 dinara za kilogram, a što je najvažnije, imam kupce, tako da za plasman ne brinem”, kaže ovaj povrtar.

Teško je odgajiti kvalitetan rasad

Doći do finalnog proizvoda u plasteničkoj proizvodnji nije lako. Već od kraja januara počinju radovi na pripremi plastenika. Teško je odgajiti kvalitetan rasad, što je u ovoj vrsti proizvodnje veoma bitno, jer od toga zavisi i rod, ali i kvalitet proizvoda. “Puno je posla u plasteničkoj proizvodnji. Kompletna moja porodica je uključena u ovo i samo poštovanjem agrotehnike i saveta stručnjaka uz maksimalno angažovanje može da donese rezultat. Ja poštujem reč struke i do sada nije bilo greške. Spreman sam za primenu novih znanja u proizvodnji, jer vremena se menjaju. Stižu nove tehnologije i vidim da ih treba odmah primeniti u praksi”, objašnjava Štulić.

Da grešaka ne sme biti, kažu i poljoprivredni stručnjaci. Svaka agrotehnička mera mora biti sprovedena na vreme, a povrtari moraju biti posebno obazrivi kod zaštite i to ne samo u plasteničkoj proizvodnji, nego i na otvorenom. Svaka greška može biti kobna, tvrde zaštitari.

U Sremu se najviše gaje paradajz, paprika i krastavci

Da je plastenička proizvodnja isplativija u odnosu na onu na otvorenom prostoru, sremci su odavno shvatili. Više od deceniju sremske njive se bele od plastenika i tunela. Najviše se gaje paradajz, paprika i krastavci. Ima ih i na otvorenom, ali dominira plastenički način proizvodnje. Sremci kažu da se više zaradi, jer roba stigne ranije, kada je cena na tržištu povoljnija.

Za mnoge je upravo tržište najveći problem, a velika sreća za sremske povrtare je blizina Kvantaške pijace u Beogradu na kojoj se najveći deo roda i proda. Dolaze i nakupci, ali manje nego prethodih godina kada je tržište bilo veće. Ipak, nakupci znaju i da ucene, pa je najbolje imati sigurnog kupca. A do njega je teško doći. Dugogodišnji povrtari su se kvalitetom svojih proizvoda izborili za svoje mesto na tržištu i paradajz, papriku i krastavac prodaju velikim marketima, koji obezbeđuju dobre uslove otkupa i sigurnu isplatu.

Više biljnih vrsta u jednoj proizvodnoj godini

Da se više zaradi, potvrđuje i Neđo Štulić, koji će posle paradajza u plastenik posejati krastavce kornišone, a nakon njih i salatu. “Plastenik ne sme ostati prazan. Odmah nakon paradajza, u oba plastenika kreće proizvodnja kornišona, a potom i zelene salate. Kada se sve to sabere može i da bude zarade. Možda ne onoliko koliko očekujem, ali pokriju se troškovi proizvodnje i nešto ostane. Bude za novo ulaganje”, kaže Štulić i dodaje da će već sledeće godine, pored postojeća dva, podići još dva plastenika.

”Moji planovi su dugoročni. Pored ova dva u sledećoj godini biće još dva. U međuvremenu možda se i situacija na tržištu u korist nas povrtara i popravi i sve bude bolje nego sada. Od države to prvenstveno i očekujem. Dobro je što ima podsticaja i kredita za plasteničku proizvodnju, ali tržište je najvažnije”, kaže Štulić.

Isto kažu i ostali povrtari. Ako ima tržišta, za podizanje plastenika i staklenika neće biti potrebni krediti, sve će se moći uraditi iz sopstvenih sredstava. Baš kao nekada, kada su poljoprivrednici samo od svog rada podizali kuće, kupovali automobile i mehanizaciju i nikome ništa nisu dugovali.