• Zajednički život biljaka
  • 04.04.2016. 18:00

Dobri i loši susedi među biljkama

Mešovito gajenje kultura svakom povrtaru omogućava zaštitu od bolesti, štetočina i korova, veće prinose i manju potrošnju hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Foto: youreasygarden.com,yesilist.com, hipchickdigs.com, theprudentgarden.com
  • 7.040
  • 703
  • 0

Združivanje ili kombinovanje različitih biljnih vrsta je specifičan način uzgoja pri kojem se više kultura gaji na istom mestu i u isto vreme.

Interakcije među biljkama poznate su već hiljadama godina. Taj mehanizam funkcioniše po principu alelopatije, što znači da biljke utiču jedna na drugu. Svaka biljka ima poseban miris i korenske izlučevine, koji utiču na rast susednih biljaka, pa tako mogu da budu podstaknute na bolji ili gori rast. Određena biljna susedstva mogu biti dobra preventivna, pa čak i odbijajuća mera protiv bolesti i štetočina.

Dobrim planiranjem do harmonične biljne zajednice

Dobro isplanirana mešavina kultura koje se gaje na jednoj gredici dovodi do raznovrsne i harmonične biljne zajednice, gde potrebe jedne biljke ne smetaju drugoj, nego se međusobno pomažu. Treba voditi računa o tome da se biljke međusobno ne zasenjuju svojim listovima i plodovima, te im uvek treba dati dovoljno prostora za svetlost i vazduh. Prinosi kod ovakvog načina uzgoja često su i veći od prinosa pri gajenju samo jedne kulture. Osim toga, velika je prednost ta što je moguće vremensko snabdevanje ranim povrćem i začinskim biljem jer dozrevaju u pravilnim razmacima. Nakon berbe salate, rotkvice, spanaća i krecave salate, stvara se mesto za glavne kulture. Na taj način je površina, na kojoj se biljke gaje, bolje iskorišćena.

Iako sve biljke koriste hraniva iz zemljišta, mahunarke (grašak, pasulj, detelina) vraćaju neka od hraniva u zemljište zahvaljujući korisnoj saradnji s bakterijama koje fiksiraju azot iz vazduha. Na taj način se zemljište obogaćuje azotom koji druga biljka može da iskoristi za svoj rast i razvoj, a time se i poboljšava plodnost zemljišta. Pri združenoj setvi ili sadnji, biljke štite jedna drugu tako što usevi višeg habitusa stvaraju povoljnije fitoklimatske uslove za useve nižeg habitusa u početnom rastu. Pri visokim temperaturama, više biljke zasenjuju niže i štite ih od vetra, a mogu da budu i odlična podloga za biljke puzavice. Po pravilu može se reći da se mnoge biljke međusobno podnose i da povoljno utiču jedna na drugu. Relativno je mali broj biljaka koje se međusobno ne podnose i koje, ukoliko su posađene zajedno, stvaraju negativne uticaje. U tabeli 1 prikazane su biljke koje su u pozitivnim i negativnim odnosima.

Začinsko bilje ima važnu ulogu u mešovitim kulturama

dobri susjedi u vrtu
Začinsko bilje odbija štetne organizme

Vrlo važnu ulogu u mešovitim kulturama ima začinsko bilje jer delimično poboljšava ukus svojih susednih biljaka. To je na primer primećeno kod mladog krompira koji se sadi uz kim i korijander. Rotkvica je bogatijeg ukusa ako se seje zajedno s krecavom salatom, a čak mogu da se seju i zajedno u isti red. Osim toga, mirisi koje začinsko bilje ispušta odbijaju štetočine. Celer odbija buhače i gusenice od kupusnjača. Žalfija, majčina dušica i menta (nana) štite kupusnjače od napada kupusnog moljca. Čubar u pasulju odbija crne lisne vaši. Kombinacija dragoljuba i krecave salate štiti paradajz i voće od lisnih i krvavih vaši. Neven i kadifica podstiču rast i zdravlje mnogih biljaka tako što uništavaju štetne nematode.

Neke biljke veoma privlače određene inseke. Na primer, dragoljub jako privlači lisne vaši i tako štiti usev na dva načina: služi kao mamac da bi se izbegla šteta na željenim usevima, pa se lakše kontroliše broj štetočina. Nakon što su paraziti upali u zamku, zaražene biljke treba ukloniti iz useva. Ni svi insekti nisu štetni. Postoje i oni korisni koji se hrane štetnim insektima ili ih parazituju. Da bi se pojavili korisni insekti, neophodno je posejati njihove biljke domaćine. Kopar privlači parazitske osice koje mogu pomoći pri napadu gusenica na kupusu ili lisnih vaši na salati. Druge biljke domaćini korisne za insekte su i stolisnik, komorač, bosiljak i menta. Korisnu ulogu može da ima i ukrasno bilje. Pelargonija i kokotić privlače japanskog pivca, koji će uginuti od njihovog polena. Suncokret privlači lisne vaši, a njihova šteta na suncokretu je minimalna. Vratić odbija određene vrste mrava, japanskog pivca i miševe. Ove biljke vraćaju kalijum u zemljište. Cvetovi lavande odbijaju muve i razne vrste moljaca.

Kako pravilno đubriti zemljište?

Budući da se na istoj gredici sada nalaze biljke koje imaju veće ili manje potrebe za hranivima, priprema zemljišta i đubrenje moraju biti s tim usklađeni. Površine na kojima će biti gajene kupusnjače, krastavci, krompir, crni luk, šargarepa, cvekla, salata potrebno je u jesen snabdeti razgrađenim ili organskim đubrivom. Sve ostale površine mogu dobiti kompost. Povrće koje tokom vegetacije zahteva prihranu, zaliva se koprivinim tekućim đubrivom. Da zemljište ne bi ostalo golo, ono se može malčirati poljskom gorušicom ili mahunarkama, odnosno njihovim ostacima, a takođe i pokošenom travom ili senom.

Mešovito gajenje kultura svakom baštovanu omogućava zaštitu od bolesti, štetočina i korova, veće prinose i manju potrošnju hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Ovakav način gajenja zahteva dosta planiranja, truda i eksperimentisanja, ali s iskustvom i boljim upoznavanjem tajni biljaka mogu se postići odlični uspesi.

Tabela 1. Dobri i loši susedi u bašti

Biljka

Dobar sused

Loš sused

blitva

niski pasulj, kupusnjače, šargarepa, rotkvica

celer

niski pasulj, krastavac, kamilica, kupusnjače, praziluk, paradajz

krompir, salata, kukuruz

cvekla

niski pasulj, kopar, krastavac, beli luk, kupusnjače, korijander, kim, salata, tikvice, crni luk

krompir, praziluk, kukuruz, spanać

beli luk

jagoda, krastavac, malina, ljiljani, šargarepa, voće, ruža, cvekla, paradajz, tulipan

grašak, kupusnjače, pasulj

endivija

komorač, kupusnjače, praziluk, pasulj

pasulj

čubar, jagoda, krastavac, krompir, kupusnjače, zelena salata, cvekla, celer, paradajz

grašak, komorač, beli luk, praziluk, crni luk

grašak

kopar, komorač, krastavac, kupusnjače, salata, kukuruz, šargarepa, rotkvica, tikvice

krompir, beli luk, praziluk, crni luk, paradajz

jagoda

pasulj, beli luk, salata, praziluk, rotkvica, vlašac, spanać, crni luk

kupusnjače

komorač

endivija, grašak, matovilac, krastavac, salata, žalfija, cikorija

kopar, pasulj, kim, paradajz

keleraba

pasulj, grašak, krompir, salata, praziluk, rotkvica, spanać, paradajz

krastavac

pasulj, kopar, grašak, komorač, kupusnjače, salata, korijander, kim, praziluk, celer, crni luk

rotkvica, paradajz

krompir

bob, kamilica, dragoljub, kupusnjače, kim, kukuruz, ren, menta, spanać, kadifica

grašak, bundeva, cvekla, celer, suncokret, paradajz

kupusnjače

pasulj, kopar, endivija, grašak, kamilica, krompir, zelena salata, korijander, kim, praziluk, blitva, menta, cvekla, celer, spanać, paradajz

jagoda, poljska gorušica, beli luk, crni luk

crni luk

čubar, kopar, jagoda, krastavac, zelena salata, šargarepa, cvekla, cikorija

pasulj, grašak, kupusnjače

šargarepa

grašak, beli luk, paradajz, cikorija, crni luk, žalfija, rotkva, blitva

kopar, anis

praziluk

endivija, šargarepa, celer, paradajz, keleraba, salata, kamilica

cikorija

zelena salata, pasulj, šargarepa, pasulj, paradajz

paradajz

bosiljak, cvekla, celer, pasulj, dragoljub, šargarepa, praziluk, peršun, salata, beli luk, spanać, pasulj, cikorija

krompir, komorač, grašak

rotkvica

blitva, šargarepa, grašak, dragoljub, pasulj, kupusnjače, zelena salata, spanać, paradajz

krastavac

zelena salata

pasulj, kopar, grašak, paradajz, crni luk, rotkvica, komorač, cikorija, krastavac, cvekla, jagoda, keleraba, praziluk

peršun, celer

špargla

krastavac, zelena salata, peršun, paradajz

crni luk, beli luk

spanać

paradajz, pasulj, krompir, jagoda, rotkvica, keleraba, celer, kupusnjače

tikvice

kukuruz, dragoljub, pasulj, crni luk, cvekla

Foto: youreasygarden.com,yesilist.com, hipchickdigs.com, theprudentgarden.com


Tagovi

Štetočine Začinsko bilje Plodnost tla Veći prinosi Alelopatija Planiranje biljaka Biljna konsocijacija Suživot biljaka Biljna zajednica Mešovite kulture


Autorka

Martina Režek

Martina Režek

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi