Zimska salata, ove godine ranije se pojavila na tržištu za šta je zaslužno neuobičajeno toplo vreme tokom septembra i oktobra. Zaštita konvencionalmim sredstvima nije neophodna jer mogu da se koriste i organska.
Na tržištu već može da se nađe salata iz zatvorenog prostora, odnosno, iz plastenika. Reč je o salati koja je posađena u drugoj polovini septembra ili početkom oktobra.
Temperature su bile idealne za njen ubrzan rast i razvoj, a zahlađenje koje je nastupilo, ne bi trebalo mnogo da utiče na brzinu rasta jer se ne predviđaju previše niske temperature. Najčešće sorte su puterica i kristalka. Cena je, najčešće, jedna marka po komadu, a četiri ili pet komada dovoljni su za jedan kilogram.
Salata se seče kada širina glavica dostigne 20-ak centimetara, a prilikom sečenja ostavlja se na visinu do pet centimetara, kako bi mogla ponovo da raste što je čini idealnom kulturom za dobru zaradu povrtara u zimskom periodu. Ne treba je seći do zemlje jer onda neće ponovo da raste.
Ako u plasteniku postoji sistem za navodnjavanje salata je zahvalna za prihranu jer joj je koren plitak i lako usvaja vodu i hranljive materije. U tom slučaju potrebno je jednom u sedam dana obaviti zalivanje jer ne trpi nedostatak vode. Ne sme se dozvoliti stvaranje pokorice oko salate i zato bi trebalo da zemlja oko nje bude rastresita što se postiže plitkim okopavanjem motikom ili grabljama. Takođe, trebalo bi da se obrati pažnja i na korove u plasteniku jer salata ne trpi konkurenciju za hranjiva.
Salata koja se uzgaja tokom jeseni i zime u plastenicima nije komplikovana za organsku proizvodnju i zaštitu. Greška je ako se koriste fungicidi jer nisu potrebni. Najveći neprijatelj je preterana vlaga zbog čega dolazi do žućenja listova, posebno prvih, do zemlje.
Dovoljno je da se, jednom u sedam do 10 dana, salata prihrani preko lista vodom u koju je potopljen gavez, maslačak, kopriva i hajdučka trava. Nije važna količina ovih korova koja bude u plastičnom buretu ili kanti, a dovoljno je da odstoji pet, šest dana, da počnu da ispuštaju hranljive materije.
Prilikom određivanja doze uzimaju se dve do tri litre ove tečnosti u 10 do 16 litara vode, a koja se mora dobro procediti. Navedeni korovi puni su azota koji podstiče brži rast salate što je idealno u slučaju viših temperatura tokom jeseni.
Korovima se u prskalicu može dodati i voda, takođe dva do tri litre, u kojoj su potopljeni lukovi, odnosno, crveni i beli luk, ljuta mlevena paprika, biber i čili. Može i lovorov list, bosiljak, mirođija i slično. Ove namirnice oteraće štetne insekte od salate.
Sa zaštitom treba ići non-stop, sve do prestanka uzgoja jer salata se bere do proleća, a zbog toplijih zima, ranije dolazi do pojave štetočina i bolesti.
Tagovi
Autor
