• Gajenje špargle
  • 12.12.2015. 08:00

Ekološki uzgoj špargle za početnike

Ova zahtevna vrsta traži naporan ljudski rad uz postizanje relativno niskih prinosa. To se odražava i u ceni proizvoda na tržištu. Zato ne čudi da je u prošlosti špargla nazivana povrćem visokog standarda. Na istom mestu raste i do 20 godina.

Foto: depositphotos.com
  • 11.292
  • 771
  • 0

Ime špargle potiče od grčke reči asparagus, što znači izdanak. Mladi izdanci špargle beru se u maju i junu u kontinentalnom području. Na tržištu su prisutna dva tipa špargle: divlja ili samonikla i kultivisana odnosno pitoma špargla. Samonikla ili oštrolisna špargla (Asparagus acutifolius L.) je raširena na području Mediterana, ali je možemo ponegde naći i u kontinentalnim predelima. Ima veću vrednost proteina, lipida, fenola i vitamina C od kultivisane špargle (Asparagus officinalis L.).

Muške špargle daju veće prinose

Kultivisana špargla je trajnija sa životnim vekom 15 i više godina. Cilj gajenja su mlade stabljike - izdanci dužine 15-25 cm, s priljubljenim ljuspastim listovima i zatvorenim vrhom. Karakteristične su zbog svog brzog rasta, te pri temperaturi od 20 °C mogu dnevno da narastu i do 7 cm. U Evropi je cenjenija bela špargla, dok zelena ima bolju hranljivu vrednost. Bela i zelena špargla razlikuju se jedino u metodi uzgoja. To znači da se sa iste biljke mogu dobiti izdanci zelene ili bele boje. Postoje mešoviti kultivari koji imaju i muške i ženske biljke, te povrtari samo sa muškim biljkama. Naime, muške biljke ne troše energiju na proizvodnju semena, pa zato daju veće prinose za razliku od ženskih.

Bela ili zelena špargla?

Bela špargla se uzgaja tako da se biljka zagrne debelim slojem zemlje, pa izdanci zbog nedostatka sunčeve svetlosti i hlorofila ostaju bele boje. U novije vreme se u gajenju bele špargle, pre početka rasta izdanaka, redovi prekrivaju crnom polietilenskom folijom. Folija ne sme da bude zategnuta, odnosno mora da bude lagano položena preko reda da bi izdanci mogli nesmetano da se razvijaju.

Zelena špargla zahteva manje radne snage i posla, pa je stoga više raširena od bele špargle. Nedostatak u gajenju zelene špargle je kasniji početak berbe, povećana osetljivost na bolesti i štetočine, te manji prinos, zbog manjeg prečnika izdanka u odnosu na belu šparglu. Međutim, sadrže duplo više vitamina, aromatičnije su (intenzivnijeg mirisa i ukusa), nežnije, a sadrže i hlorofil. Pre kuvanja, belu šparglu potrebno je oguliti, dok zelenu nije. Špargla razvija veliki korenov sistem, pa se bolje razvija na lakšim zemljištima.

Duboko oranje i đubrenje

Za zasnivanje šparožišta obavlja se duboko oranje na 40-60 cm, a potom i đubrenje. Preporučljivo je organsko đubrenje na svake 3 godine sa 300 kg - 1 t/ha stajskog đubriva/100 m², do 250 kg/100 m² treseta ili komposta, zeleno đubrenje zaoravanjem useva boba, grahorice, deteline ili žitarica uz dodatak azota. Pre same sadnje špargle, važno je pripremiti zemljište. Dobro ga obradite, očistite od korova i dodajte mu organske materije. Zaštitite korenje jer se brzo isuši i ošteti. Možete ga prekriti jutom.

Tokom rasta redovno održavajte biljku i plevite, ali pazite da ne oštetite korenje prilikom obrade. Krošnju špargle zaštitite na izloženim mestima da ne bi stradala od vetra. Tokom suše biljku obavezno zalivajte. Nakon berbe biljku je potrebno ojačati đubrivom da bi opet bila rodna naredne godine. U jesen čistite biljku od žutih stabljika i podrežite je na visinu do maksimalno 5 cm. Očistite parcele, a odstranjeni grmovi mogu da vam posluže kao kompost. Ne zaboravite u svako proleće dobro da pođubrite zemljište.

Direktna setva nije za početnike

Gajenje špargle je dosta teško i mukotrpno jer se sve radi ručno, a nema mašina koje beru ili sade šparglu, pa uz primenu odgovarajućeg đubrenja i zaštite lako može biti ekološka proizvodnja.

Šparglu možemo uzgajati direktnom setvom ili iz rasade. Pošto direktna setva za početnike obično nije tako uspešna, bolje je odlučiti se za rasadu jer će budući zasad biti mnogo ujednačeniji i kvalitetniji. Jednogodišnje sadnice špargle lako se sade i ukorenjuju, pa su pogodnije za sadnju od dvogodišnjih, ali se ove druge češće koriste jer ranije sazrevaju. Nabavljene sadnice sade se u dobro pripremljene kanale dubine 25 cm i široke 30 cm. Pri sadnji treba voditi računa da ne oštetimo koren jer se na njegovom gornjem delu formiraju pupoljci iz kojih će tokom proleća izniknuti mladi, mesnati izdanci. Stoga je kod sadnje potrebno lepo raširiti koren po dnu kanala, na kojem je sloj stajskog đubriva, te ga potom treba zakopati.

Špargla ne podnosi hlor

Nakon toga, sledi zalivanje, pa ponovno zagrtanje zemlje koju treba oprezno ugaziti. Važno je znati da špargla ne podnosi hlor, pa pri zalivanju nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda. Za tu namenu je poželjnije upotrebiti prirodnu, izvorsku ili bunarsku vodu. U prvoj godini berbe ne treba pobrati sve izdanke (već jedan deo treba ostaviti) da biljka ne bi suviše oslabila. Inače, važi pravilo da se prve dve godine špargle uopšte ne beru da bi se biljka što bolje ukorenila i ojačala. To znači da se tek treće godine nakon sadnje, obično sredinom aprila, može planirati berba i to kada su izdanci narasli 10-15 cm.

U punom rodu pet tona špargle po hektaru

Izdanci se odsecaju nožem i to na 6-8 cm ispod površine zemljišta. Poželjno je berbu obavljati svakog dana da ne bismo dopustili da izdanci previše narastu. Prva berba obično traje mesec dana da bi se izdanci pravilno razvili i da bi biljka obnovila zalihe snage za narednu godinu. Kulture starije od 5 godina mogu da se beru nešto duže i to u periodu od prve polovine aprila do sredine juna. Tek u punom rodu na hektaru bude i pet tona špargle. Dakle, od treće godine, prvi rod je oko hiljadu kilograma i svake godine raste za tonu, da bi vrhunac bilo 5 tona po hektaru, nakon čega opet opada godišnje za tonu i sve to u ciklusu od 12 godina. Za branje sa hektara špargle potrebno je 8-10 ljudi - a berba traje od početka aprila do sredine juna.

Osim u berbi, sa šparglom treba pažljivo postupati i u manipulaciji, odnosno transportu jer je špargla ipak osetljivo povrće. Naročito su osetljivi vrhovi u kojima se zapravo i krije poseban ukus špargle.

Hranljiva vrednost i lekovitost

Špargla sadrži mnoštvo vrednih minerala, najviše kalijuma, fosfora, sumpora, kalcijuma i magnezijuma, te veći broj vitamina (A, C i B grupe). Od fitohemikalija sadrži saponin, glikozide, fenole i polifenole. Polifenoli pozitivno deluju na krvni pritisak i šećer, zgrušavanje krvi, imunološki sistem i smanjenje upala. Za aromu su važni glukozinolati, spojevi šećera i molekula sumpora, kojima se pripisuje antioksidativno dejstvo. Saponin u špargli odgovoran je za blago gorki ukus, a pozitivno deluje na zdravlje jer snižava holesterol.

Dobri susedi - peršun i paradajz

Šparglina zlatica može da se pojavi tokom leta pa je važno pripaziti. Hrani se izdancima i listovima. U proleće se seje seme i održavaju mlade prošlogodišnje biljke. Špargle se beru u kasno proleće. Leto je rezervisano za održavanje vlažnosti i plevljenje. U jesen odstranite žute biljke i grmove te očistite prostor. Zima je vreme kada se priprema novo mesto za gajenje špargle, tako da se ponovo dobro pripremi zemljište. Špargla će dobro rasti sa susedima u vrtu kao što su peršun ili paradajz.

Zemljište pripremiti podrivačem

Za uzgoj špargle važna je prvoklasna zemlja, a to podrazumeva i kompost, prirodna đubriva, kozje i konjsko, da bi biljka razvila imunitet. Važno je znati da se zemljište priprema podrivačem, a ne plugom da bi se rastresla zemlja. Špargle se sade na razmak od 30 cm ili za ređe kombinacije - 50 cm. Na manjim prostorima primenjuje se gušći razmak.

Foto: depositphotos.com


Tagovi

Uzgoj lavande Prinosi Stajsko đubrivo Malčiranje Špargle Važnost zemljišta Zelena špargla Bela špargla Ekološki uzgoj špargle Ekološko gospodarstvo


Autorka

Renata Dragović

Renata Dragović

Uvek željna novih znanja i izazova u oblasti ekološke poljoprivrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, standardima kvalitete i EU projektima.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi