Pred nama je još jedna godina temperaturnih oscilacija, dugotrajnih suša ili obilnih padavina. Ovo su samo neki od razloga za pojavu vršne truleži
Jedan od čestih problema koji se javljaju na plodonosnom povrću kao što su paradajz ili paprika je pojava vršne truleži.
Početni simptom je kada se na vrhu ploda, gde je bio cvet pojavljuje mala, vodenasta mrlja koja je kod paprike obično svetlo zelene, a kod paradajza žutozelene boje. Vremenom postaje tamnija, tamnosmeđe ili čak crne boje i suva, a kod paradjza plod može izgledati kao spaljen zbog čega se može zameniti sa opekotinama od sunca. Oštećeno područje postaje udubljeno i kožasto na dodir.
Kako trulež napreduje, zahvaćeno područje raste i zauzima značajan deo ploda zbog čega je on neupotrebljiv.
Reč je o fiziološkom poremećaju, što znači da se ne radi o virusnoj ili bakterijskoj bolesti koja može zaraziti druge biljke.
Evo osam razloga zašto dolazi do vršne truleži na plodonosnom povrću.
Najčešći razlog za ovu pojavu je nedostatak kalcijuma u zemljištu. Ovaj mineral daje strukturu ćelijskim zidovima i membranama, plodu daje čvrstinu i stabilnost. Pomoću njega se reguliše prodiranje i transport vode i hranjivih materija unutar biljke. Potreban je i za pravilno funkcionisanje mnogih enzima. Za rast i razvoj plodonosnog povrća kalcijum mora biti pristupačan u zoni korena. Najbolje je pre same sadnje obaviti analizu zemljišta i u slučaju nedostatka, dodati ga prilikom pripreme zemljišta za sadnju. Prihrana se može obavljati tokom sezone, đubrivima koja su bogata ovim mineralom.
Ponekad je u zemlji dovoljno kalcijuma, ali ako biljkama nedostaje vlaga, one neće moći da apsorbuju taj element. Takođe, može se dogoditi da je vlažnost prekomerna, što takođe može uzrokovati vršnu trulež. Zato kod ovih vrsta povrća treba održavati vlagu optimalnom što je dosta teško s obzirom na vremenske neprilike i ovog leta.
Temperature do 40°C već smo osetili u junu, a leto je tek počelo. Kada one potraju više dana, tada je gotovo nemoguće boriti se sa vršnom truleži, pogotovo ne na otvorenom. Manji, hobi proizvođači, mogu zaseniti svoje povrće, orošavati ga, a takođe ne treba skidati sve zaperke, odnosno bolje je ostaviti više lisne mase koja štiti plodove.
U zemljištima sa smanjenom pH vrijednošću, odnosno kiselim, kalcijum nije dostupan. U tom slučaju je potrebna kalcifikacija, ali pre toga svakako analiza tla.
U slučaju da za navodnjavanje useva proizvođači koriste podzemnu vodu iz bušotina (bunara), može se dogoditi da one imaju visoku električnu vodljivost (EC). Kada se u takvu vodu dodaju vodotopiva đubriva, ona postaje prezasićena, kao i zemlja koje se njome navodnjava i dolazi do vršne truleži. Posebna greška i dodatan problem je kada uzgajivač primeti vršnu trulež i doda kalcijum u zemlju bez prethodne analize. Zato kod ovakvih sistema navodnjavanja takođe uradite analizu vode.
Voda iz bušotina koja se najčešće koristi za navodnjavanje je vrlo hladna, a zalivanje njome predstavlja stres za sve biljke, ne samo plodonosno povrće. Zato se preporučuje zalivanje u ranim jutarnjim satima, dok je zemlja hladnija, pa je i manji šok prilikom zalivanja. Ako zalivate uveče, onda mešajte hladnu i vodu ugrejanu na suncu.
Prekomerno navodnjavanje prilikom sadnje rasada može dovesti do gušenja korena u velikoj količini vode. Ako i preživi, takav koren ostaje slabije razvijen i kao takav nije u mogućnosti da snabdeva biljku svim potrebnim elementima iz zemljišta. Do oštećenja može doći tokom obrade zemljišta, okopavanjem, što opet dovodi do slabijeg snabdevanja i dodatnih problema.
Jedan od razloga može biti i neizbalansirana israhana biljaka. Zato đubriva treba dodavati zavisno od analize zemljišta, kako bi se biljkama dalo ono što im nedostaje i u odnosu od faze razvoja.
Tagovi
Autorka