Fuzariono uvenuće opasno za papriku, paradajz, krompir, dunju, grašak, luk i lubenicu

Gljivica Fusarium ohisporum spada u red zemljišnih parazita i najznačajnija je iz roda Fusarium. Veliku štetu pričinjava paprici, paradajzu, krompiru, lubenici, dunji, grašku, luku i to u periodu plodonošenja.

Simptomi na starijem lišću javljaju se u vidu prosvetljenosti nerava, a potom dolazi i do pojave hloroze liske i njenog uvenuća. Ovi simptomi se šire i na mlađim listovima i na stablu, a zaraženi delovi nekrotiraju. Savetodavac za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dejan Mujakić ističe da nema povrtara koji se bavi proizvodnjom na otvorenom ili zatvorenom prostoru, a koji do sada nije imao problema sa ovim parazitom.

“Nekroza napada prvo sprovodne sudove, a kasnije se širi prema površinskom tkivu. Fuzariono uvenuće se posebno brzo ispoljava u fenofazi cvetanja i plodonošenja”, naglašava Mujakić i podvlači da je Fusarium ohisporum tipični zemljišni parazit.

Prenosi se na više načina

Zaraženi biljni ostaci u zemljištu su glavni izvor inokuluma, kaže Mujakić. Hlamidospore u zemljištu mogu da se održe dugi niz godina i mogu da počnu da klijaju tek kada se nađu u blizini neophodnih hranljivih supstanci. Gljiva u koren prodire kroz zonu izduživanja i to uglavnom na mesta povrede, a nakon prodiranja nastavlja da se širi u nadzemne organe kroz sprovodna tkiva.

“Bolest se prenosi zaraženim semenom, zaraženim zemljištem, vodom za navodnjavanje i zaraženim biljnim delovima. Hlamidostore se u lukovicama mogu uništiti termoterapojom, a u zemljištu termičkom ili hemijskom dezinfekcijom“, kaže Mujakić.

Ako se zemljište ne sterilizuje u potpunosti i mala količina inokuluma može da izazove značajnu infekciju. Kisela zemljišta i povećano unošenje amonijačnog azota u zemljište takođe mogu da prouzrokuju povećanu opasnost od ove bolesti.

“Osnovni način suzbijanja ove bolesti je gajenje otpornih sorti”, savetuje Mujakić.

Vodene pege na mladim biljkama

Seme inficirano ovim parazitom truli, ne klija i raspada se. Na mladim biljkama javljaju se simptomi u vidu vodenih pega koje se šire, a zahvaćeno tkivo propada brzo posle nicanja. Oospore – sporangije – zoospore klijavost zadržavaju osam godina. U tom procesu najviše im odgovara zemljište koje ima dosta organske materije, a aktiviraju ih one materije koje luče koren i seme pri klijanju.

Iako se ovo inficiranje kod starijih biljaka beleži ređe, njih fuzariono uvenuće napada u fazi cvetanja i plodonošenja. Prvi simptomi na starijem lišću u vidu nekrotičnih pega se javljaju na stablu. Karakteristični simptom je u unutrašnjosti biljke koji vidimo na poprečnom preseku u vidu nekroze sprovodnih sudova, a kasnije se nekroza širi na pokorično tkivo.
Suzbijanje ovog zemljišnog parazita najbrže se sprovodi dezinfekcijom zemljišta, upotrebom Cu SO4 preparata, dezinfekcijom semena aktivnom materijom kaptan, stvaranjem otpornih sorti uz plodored i do 10 godina.