Istočna egzotika uspeva i na našem zemljištu - bodljikavi krastavac prijatnog ukusa

Zapadno-indijski krastavac bi se najjednostavnije mogao opisati kao bodljikavi jajoliki krastavac. Pripada porodici Cucurbitaceae, čiji su najpoznatiji predstavnici lubenica, dinja, bundeva, tikvice, salatni krastavac i bliski rođak zapadno-indijskog krastavca, krastavac kornišon.

Puzajuća je ovo biljka čija dlakava, krhka, rebrasto izbrazdana stabljika može narasti i do tri metra dužine. Ako joj se obezbedi oslonac, dugim se viticama penje. Naizmenični listovi su duboko zarezani, nekima oblikom slični javorovim, a nekima sličnim listovima lubenice. Cvetna čaška od pet latica jarko je žute boje, a cvetovi su jednopolni. Na svakih pet muških cvetova dolazi jedan ženski, pa će pčele koje su glavni oprašivači ovog krastavca uživati u dobrom izvoru peluda. Svetlo zeleni plod je jajoliki i na dužoj peteljci naraste do dimenzije 4x5 cm. Prekriven je bodljama, malo nalik i na naš divlji krastavac Ecbalium elaterium.

Što je plod svetlije žute boje, to on postaje nepogodan za ljudsku ishranu te služi samo za sakupljanje semena. Ovo je jednogodišnja zeljasta biljka koja se prvenstveno uzgaja zbog jestivih plodova.

Jednostavnost uzgoja

Seje se rano u proleće u zaštićeni prostor u hranjivo tlo. Može rasti u lagano peskovitom, srednje ilovastom, pa čak i u jako glinastom zemljištu. Seju se dve do tri semenke u posudicu. Presađuje se vani kada prestane opasnost od izmrzavanja. Najbolje uspeva kada se dnevne temperature kreću između 21-28°C stupnjeva, ali toleriše temperature od 8-32°C. Jedino joj mraz smeta. Najbolje raste na toplom osunčanom mestu, te dobro dreniranom blago kiselom tlu. Treba puno vlage za rast, ali prilikom zalivanja važno je ostaviti lišće suvim da se izbegne pojava gljivičnih oboljenja. Cveta od jula do septembra. Cvetovi su jednopolni, ali je biljka dvodomna. Plod zri od avgusta do oktobra. Jedna biljka može proizvesti i do 50 plodova.

Plod se bere kada je zelen i kada je dosegao dobru veličinu, dok su žuti plodovi već prezreli. Mogu se uzgajati vertikalno, kada ih oboljenja manje napadaju, ali se treba više zalivati ili uzgajati kao puzavica. Biljka je samooplodna, a oprašuju je insekti. Osim što se razmnožava semenkama, uključena je u in vitro razmnožavanje kada se koriste eksplantati raznih zelenih delova biljke. Uzgoj na veštačkim supstratima (kokosova vlakna) uz navodnjavanje rastvorom hranljivih materija pokazao se uspešnim. Propali su eksperimenti ukrštanja C. anguria i C. sativus jer imaju različitu hromozomsku bazu.

Sezona cvetanja se proteže na 55-58 dana. Muški cvetovi se pojavljuju pre ženskih, a ženski ostaju otvoreni samo jedan dan između 7:30 do 16:00. Prema istraživanju sprovedenom u Brazilu u čak 72 odsto slučajeva oprašivanje su obavile medonosne pčele, a onda tek divlje pčele iz rodova Pleibeia sp., Exomalopsis sp. i Melissodes sp. Cvetove posećuju i leptiri.

Ova je biljka otpornija na štetočine običnih krastavaca. Ali, mozaična bolest krastavaca, nematode korena i papaja prstenasto-točkasto virusno oboljenje mogu naštetiti zapadno-indijskom krastavcu. U plodovima povremeno parazitiraju larve voćnih mušica. Napadaju je tvrdokrilci krastavaca iz rodova Diabrotica i Acalymma.

Kiseli se kao kornišon

Za ishranu se može koristiti plod, list i semenka. U Africi se listovi i mlade biljke kuvaju kao povrće. Takođe, biljka se može formirati u pogače i tako sušena čuvati (Namibija). Drugde u svetu uzgaja se najviše zbog ploda koji se može jesti sirov na salatu, kuvan u varivu i supi ili ukiseljen. Plod je jako prijatnog ukusa nalik običnom krastavcu, ali bez gorčine (afrički genotip je gorči). Nekim osobama ukus ploda podseća na tikvice. Plodovi su popularni na severu Brazila gde služe kao jedan od sastojaka lokalne verzije cozido (varivo od mesa i povrća). Semenke se jedu sirove jer su bogate uljem orašastog ukusa, no istovremeno su nezgodne za ishranu jer su prekrivene vlaknastim omotačem.

U tradicionalnoj medicini se zapadno-indijski krastavac koristi za hemoroide, bubrežne kamence, otok, probavne smetnje, pegice, unutrašnje parazite i žuticu. 

Ubrani plodovi brzo požute i propadaju, a žuta boja je glavna karakteristika već prezrelih nejestivih plodova. Čuvajući ih na 4°C u polietilenskim vrećicama do osam dana je moguće zaustaviti nadolazeću promenu boje. Naučnim radom je utvrđeno da je gama zračenjem takođe moguće produžiti im rok skladištenja, kada su tretirani benziladeninom, te se drže u polietilenskim vrećicama na temperaturi do 10°C. Korišćenje jestivih zaštitnih premaza nije pogodno za ovo povrće. Upotreba četiriprocentna kalcijum hlorida za tretiranje se pokazalo korisna za čuvanje već narezanih krastavaca do osam dana. Kako rađaju obilno i relativno brzo, mnogo je bolja varijanta konzervisati ih.