Istraživanje dokazalo: Batat ispušta miris kako bi se odbranio od štetočina

Batat (Ipomoea batatas) postaje sve popularniji što se tiče ishrane, ali i same proizvodnje. Često se upoređuje sa običnim krompirom, ali nije toliko ekonomski važan u svetu premda ima veću hranljivu vrednost i bogatiji je vitaminima.

Istraživači sa Instituta Maks Plank, za hemijsku ekologiju, u Jeni u Nemačkoj i na Nacionalnom Univerzitetu u Tajvanu, hteli su da otkriju da li batat ima odbrambene mehanizme putem ispuštanja mirisa i da li je visoka otpornost na insekte u kultivaru batata, povezana sa mirisom koji ispušta za vreme napada patogena.

Prvo su ispitali šta se događa u biljci nakon napada. Došli su do zaključka da otpornije biljke sintetišu biljni hormon u oštećeno lišće, a upravo taj hormon važan je za aktiviranje odbrambenih mehanizama. Kao rezultat, nastaje materija sporamin u listovima koji nisu bili pod uticajem napada. Sporamin inhibira probavne enzime i uzrokuje da insekti gube apetit.

Batat - slatki krompir koji nije krompir

Istovremeno, sporamin je dominantan protein koji se nalazi u krtoli i razlog zašto batat treba da se prokuva pre konzumacije. Miris koji ispušta je materija DMNT koja ima miris sličan biljnom balzamu koji se koristi u saunama. Ta supstanca pokreće stvaranje odbrambenog proteina ne samo u oštećenoj biljci već i na susednim biljkama koje još nisu napadnute.

Naučnici su, naime, došli do zaključka da je samo jedna materija dovoljna da izazove specifičnu odbrambenu reakciju u batatu, a nju istovremeno biljka koristi kao sredstvo komunikacije. Odnosno, okolnim biljkama prenosi važne informacije o ugroženosti od napada štetočina.

Ispitivani otporniji kultivari poput Tainonga 57 otpuštali su veće koncentracije DMNT-a, a manje otporne sorte poput Tainonga 66 manju i imale su lošiju efikasnost svog odbrambenog mehanizma, prenosi phys.org.

Naučnici takođe naglašavaju da su njihovi rezultati od velikog značaja za poljoprivredu jer bi uzgoj otpornih kultivara, poput Tainonga 57 i razvoj kultivara koji oslobađaju veće količine DMNT-a mogao da smanji štetu koju nanose patogeni, a što bi u krajnjem slučaju uticalo i na smanjenje upotrebe pesticida.