• Pogled u prošlost
  • 18.07.2021. 14:00

Jedan običan pijačni dan u julu 2021. godine

Na pijacama vrelina, povrtari brane svoj proizvod od ubitačne vrućine polivajući ga povremeno vodom, a zbog visokih temperatura na pijacu dolaze ranije i prodavci i kupci.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 76
  • 4
  • 0

Kikindska pijaca, kao i većina pijaca u regionu, tokom jula bila je u znaku ekstremnih vrućina. S obzirom da kikindska pijačna zgrada sa svim pogodnostima ni izdaleka nije završena, prodaja se odvijala kao u stara vremena, pod vedrim nebom, na tezgama u centru grada. Kako su tezge zaklonjene samo metalnim nadstrešnicama, pod njima je ovih dana bilo još toplije nego izvan pijace, tako da su povrtari svoj proizvod branili od vrućine polivajući ga povremeno vodom, a od isparenja bilo je oko tezgi dovoljno toplo da osetljiviji kupci dobiju lupanje srca ili osete nesvesticu.

Visoke temperature uslovile su da povrtari dolaze na pijacu znatno ranije nego što je uobičajeno, kako im roba ne bi propala od vreline, a i kupci su ustajali rano, nekad i pre šest ujutro, samo da blagovremeno obave kupovinu i sakriju se u hlad.

Sve povrtarske kulture, po opštoj oceni proizvođača, poranile su, naročito one kojima vruće sušno leto prija. Krastavci i plavi patlidžan dospeli su nekoliko nedelja ranije u odnosu na uobičajeno vreme sazrevanja, samo su, zbog vreline, stekli i karakterističan gorak ukus koji ne prija svima. Prilikom pripreme obroka žene ovaj problem rešavaju na tradicionalan način, tako što oljušteno i narezano povrće najpre obilno posole, sačekaju da pusti sok, pa onda taj sok ocede i bace, a tek onda spremaju salatu ili musaku.

Dinje i lubenice iz domaće proizvodnje su takođe sazrele ranije, a zbog obilja sunca slađe su nego što su Kikinđani navikli. Inače, obe kulture pripadaju grupi povrća, srodno tikvicama, samo ih po navici tretiramo kao voće. 

Da nije bilo zalivanja..

Domaćem paradajzu je obilje sunčanih dana podarilo upravo onaj ukus koji se najviše ceni, a povrtari su saglasni da im je ove godine upravo zalivanje spaslo proizvode. Vrućinu dobro podnose sve vrste pasulja, blitva, zatim, u kikindskom povrtarstvu malo zastupljeni batat i bamija, sve vrste tikava i bundeva - i čičoka, kod onih koji su odlučili da je gaje, pošto je otporna na sve pa i na "dugo toplo leto".

Takozvana "jerusalimska" boranija, sa mahunama dužine jednog metra i više, od pre nekoliko godina omiljena kod kikindskih povrtara i vlasnika bašti, odlično se drži na vrućinama i obilno rađa. Obična boranija nije tako otporna i po ovako toplom vremenu daje sitnije mahune.

Najgore podnose vrućinu salata, kupus i njihovi rođaci, karfiol, kelj i keleraba. Paprika, poreklom iz Indije, razumljivo buja na vrućini, ali zahteva i redovno zalivanje. Šargarepa, ako nema dovoljno vode, daje sitan, žilav i neukusan koren. Krompir i luk, prema zapažanjima kikindskih pijačara, dobro se "drže" na vrućinama preko 38 stepeni, ali i oni "vole" kad ima dovoljno vlage. 

Julske vrućine - ništa novo

Celokupan postupak u doba dugog, toplog leta tradicionalno je poznat Kikinđanima i Kikinđankama koje gaje povrće, u bašti ili na većoj površini. I pre jednog veka bilo je izuzetno vrelih letnjih dana i nedelja, osobito u julu. Proizvođači su i tada znali da je, uz toplotu, njihovom povrću potrebna voda u većim količinama nego obično.

Znali su, jer su morali da znaju, kako i kada se zalivanje obavlja, rano ujutro ili tokom noći, u protivnom rezultat bi bilo povrće koje izgleda kao da je "skuvano" od vrućine tako da ne može ni da se iznese na pijacu. Ondašnjim proizvođačima bilo je jasno da kupci gledaju i izgled artikla, a od tada se ništa nije promenilo u psihologiji klijentele, osim što sada može da pazari i u velikim trgovinama opremljenim klima uređajima, gde, za razliku od pijace, vlada prijatna hladovina dok na rafovima caruje povrće pristiglo iz uvoza.


Tagovi

Pijaca Vrućine Suša Navodnjavanje Kupci Gorak ukus krastavca Prodaja Kikinda


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".