Otpornost prema suši dobra je zahvaljujući jako razvijenom korenovom sistemu.
Spanać (Spinacia oleracea L.) se gaji zbog listova koji se koriste najčešće kao varivo ili salata, a u poslednje vreme i za industrijsku preradu i zamrzavanje. Jedna je od nutritivno najvrednijih vrsta među povrtarskim kulturama i veoma dobro podnosi niske temperature. To su dovoljni razlozi da se upravo ovaj period iskoristi za njegovu setvu.
Hranljiva vrednost spanaća iznosi: suva materija 6,7 odsto, belančevine 2,3 odsto, ugljeni hidrati 1,8 odsto, celuloza 0,5 odsto i pepeo 1,8 odsto. U listovima spanaća pronađen je i jod. Od organskih kiselina najviše sadrži oksalnu kiselinu, kao i veoma važnu folnu kiselinu. Od mineralnih materija sadrži: kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i natrijum. Sadrži i vitamin C, vitamine B kompleksa (B2, B6) i vitamin K.
Minimalna temperatura za klijanje semena je 4oC, a optimalna 15 do 18oC. Za brz i dobar porast najbolja je navedena temperatura, ali uspešno raste i pri temperaturi 12 do 15oC, što omogućava intezivan rast i tokom toplih zimskih dana i u zatvorenom prostoru. Ponikle biljke i biljke u aktivnom porastu izdržavaju i do -8oC, a pod snežnim pokrivačem i do -20oC.
Spanać je biljka dugog dana. Ukoliko se razvije na dužem danu (12 do 14 časova) i ako je temperatura iznad 21oC, biljke iscvetaju pre nego što razviju lisnu rozetu.
Otpornost prema suši dobra je zahvaljujući jako razvijenom korenovom sistemu. Međutim, tada daje mali prinos slabog kvaliteta, jer biljke obrazuju cvetonosno stablo. Najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta (PVK = 60 - 70 odsto) i vazduha (80 - 85 odsto).
Vegetacioni period je kratak. Od nicanja do berbe lista (tehnološka zrelost) najčešće prođe 35 do 60 dana, a seme sazreva za 90 do 100 dana (fiziološka zrelost), što zavisi od sorte.
Zalivanje u periodu intezivnog razvoja lisne rozete, kada su potrebe spanaća za vodom najveće, znatnije povećava prinos i kvalitet listova.
Dobro uspeva na plodnim, strukturnim i umereno vlažnim zemljištima. zemljišni pH = 6 - 7,5. Ukoliko je zemljišni pH ispod 6 takve parcele treba kalcizirati, jer je spanać osetljiv na kiselost, te traži zemljišta bogata kalcijumom. Najpogodnije zemljište je sa pH = 6,5 - 7. Za setvu spanaća biraju se ravne površine, sa južnom ekspozicijom.
Hibridi i sorte spanaća su: Butterflay (rana sorta, za ranoprolećnu i jesenju setvu), Sombrero F1 (rani hibrid, za prolećnu i ranojesenju setvu), Avanti F1 (srednjerani hibrid, za ranu prolećnu i jesenju setvu), Marisca F1 (srednjerani hibrid, za proletnje i jesenje gajenje), Triathlon F1 (srednje rani hibrid, za ranoproletnju i jesenju setvu), El Forte F1 (rani hibrid pogodan za setvu u proleće ili jesen), te zimske sorte: Eskimo, Matador, Viroflay, Univerzal i mnoge druge.
Ovo povrće se obavezno gaji u plodoredu. Kao pretkulture izbegavati mahunarke, jer u zemljištu ostavljaju dosta azota. Izbegavati i šećernu repu, cveklu ili blitvu nakon kojih barem tri godine ne gajiti spanać. Dobri predusevi za spanać su: paradajz, krastavci, kupus.
Prednost imaju one koje su đubrene stajnjakom. Prilikom odabira parcele poželjno je birati one koje imaju blagi pad prema jugoistoku. Inače, spanać brzo napušta zemljište i dobar je predusev za druge kulture.
Što se tiče obrade zemljišta, u završnoj pripremi zemljište treba da je dobro usitnjeno i poravnato, naročito površinski sloj zemljišta (četiri do šest centimetara). Đubrenje je standardno, ali ne preterivati sa đubrenjem azotom, zbog nagomilavanja štetnih nitrita i nitrata u biljkama. Azot dati pred obradu zemljišta i vegetaciono ne više od 100 kg po hektaru. Agrohemijska analiza zemljišta je osnov za najegzaktnije đubrenje mineralnim đubrivima.
Jesenja setva obavlja se i sredinom septembra, tako da u zimu biljčice mogu ući u fazi razvijene lisne rozete kada su i najotpornije na niske temperature. Setva se može obaviti žitnim ili pneumatskim sejalicama, međurednog razmaka 25 cm. Razmak između posejanih zrna u redu podesi se tako da bude 2,5 do tri centimetra. Dubina setve je oko dva centimetra. Za setvu jednog hektara treba oko 25 do 30 kg semena. Na manjim površinama razmak setve iznosi 20 - 25 x 3 - 5 cm.
Osim na ravno zemljište, može se obaviti i na bankove, sa razmakom između redova 15 do 20 cm, te na svakih pet redova na bankovima, ostavlja se razmak između usejanih bankova 50 cm.
Ukoliko je setva na ravnom zemljištu, koje je loše pripremljeno ili u slučaju nemogućnosti navodnjavanja, po završenoj setvi treba povaljati zasejanu površinu.
Čim se ukažu redovi neophodno je usev međuredno kultivirati i istovremeno, ako se ne radi o preciznoj setvi, prorediti biljke na pet ili 10 cm u redu, u zavisnosti od hibrida ili sorte. Kultiviranje se obavlja dva do tri puta, sve do sklapanja redova spanaća.
Navodnjavanje, kao neophodna mera nege, naročito je nužno ako je usev posejan u toku leta i jeseni, jer je tada zemljište obično suvo. Zalivne norme kreću se od 20 do 30 L/m2, a broj zalivanja je dva do četiri.
Berba spanaća počinje kada je biljka formirala pet do šest listova u rozeti. Obavlja se čupanjem čitavih biljaka ili odsecanjem (košenjem) rozete lišća na manjim površinama, ostavljajući vegetativni vrh u zemljištu. Berba može biti i probirna kada se beru veći listovi ili cele lisne rozete za tržište. Na njivskim površinama, berba se obavlja kosidbom posebnim kosačicama ili specijalnim kombajnima. Postoje kosilice, koje pokošeno lišće deponuju u prihvatne bunkere. Ovakav način berbe košenjem ili kombajnima je za preradu, gde se pokošeno lišće prenosi u vozilo i otprema na preradu.
U vreme berbe potrebno je da bude suvo vreme, jer i manje količine vode i rosa utiču na kvarenje spanaća. Berba se ne obavlja u vreme visokih temperatura. Maksimalna dužina čuvanja spanaća u svežem stanju je pet do šest dana, ali u hladnim uslovima ili hladnjači (0oC) i vlazi vazduha 95 odsto. Važno je da što pre bude dopremljen na prodajno mesto, u hladnjaču ili na preradu.
Prosečni prinos svežeg lista spanaća je 10 do 25 t/ha.
Tagovi
Autor
