Jesenja setva spanaća će obezbediti berbu tokom jeseni, zime i proleća.
Spanać Spinacia oleracea je vrsta povrća iz roda Spinacia, koja može da se seje tokom jeseni za jesenju, zimsku i prolećnu potrošnju. Spanać koji je posađen u jesen je sočniji od prolećnog, formira više listova i daje veće prinose.
Vodi poreklo sa Orijenta, a kultivisan je u Persiji. Divlje forme spanaća rastu na Kavkazu, u Turkmenistanu i Avganistanu. U Evropi se počeo uzgajati u srednjem veku. Smatra se da su ga u Španiju doneli Maori i krstaši.
Spanać može biti jednogodišnji ili dvogodišnji, u zavisnosti od vremena setve. Do berbe prođe 30 do 60 dana. Može da se uzgaja na otvorenom (bez pokrivanja ili pokriven agroplatnom) ili u zatvorenom prostoru (plastenicima, staklenicima). Setvu možemo obaviti u intervalima od 20 dana kako bi obezbedili kontinuranu berbu.
Za setvu treba izabrati sorte ili hibride koji su namenjeni za jesenju setvu. Spanać se u prvih mesec dana sporo razvija. Biljka formira rozetu listova visine 35 cm do 40 cm. Listovi spanaća dostižu dužinu od 20 cm.
Veoma dobro podnosi niske temperature do -6ºC, a optimalna temperatura za rast i razvoj se kreće se između 16ºC i 18ºC. Prezimljava lisna rozeta, a dobro razvijene i ukorenjene biljke mogu da prežive i -20ºC. Za setvu izabrati osunčan teren, zemljište ph reakcije 6,5 do 7. Spanać može da raste i u senci, ali prinos listova će biti manji. Zemljište treba nađubriti organskim đubrivima. Za setvu treba izbegavati zabarena zemljišta.
Niče za 10 do 15 dana. Da bi brže nikao, seme se može namočiti u vodu preko noći. Za 1m² potrebno je 4 g do 5 g semena. Dubina setve od 2 cm do 3 cm. Setva se obavlja na razmak u redu do 30 cm, razmak između biljaka je 8 cm do 10 cm. Kasnije se biljke mogu prorediti na razmak od 15 cm do 20 cm.
Ima mali koren i može se uzgajati na balkonima u saksijama i posudama koje su duboke 30 cm.
Prinos spanaća po 1m² je 1,5 kg do 2 kg. U vreme berbe, biljka spanaća bi trebalo da ima od pet do osam listova. Za ishranu se koriste samo listovi lisne rozete, ali ne i listovi cvetnog stabla. Biljka se bere cela, rezanjem rozete listova ili se beru pojedinačni listovi. Sukcesivna berba je pogodna za male baštovane i osiguraće kontinuirano snabdevanje domaćinstva ovim povrćem. Ukoliko režete rozetu, neka visina reza bude veća od 2,5 cm, jer će to obezbediti regeneraciju biljke i novu berbu.
Kod kupovine spanaća obratiti pažnju na svežinu listova - ako spanać nije svež, bolje ga ne kupovati. Tokom dugotrajnog skladištenja spanać gubi svoje nutritivne vrednosti. Može da se čuva na donjoj polici frižidera u plastičnoj vrećici ne duže od dva dana. Za upotrebu tokom zime može se zamrznuti.
Lekovitost spanaća je od davnina poznata, ali ga ne smemo pripremati sa brašnom ili životinjskim mastima, jer može da izazove ozbiljne komplikacije i smrtonosan proliv. Osim toga, ukoliko se gaji kada je tmurno vreme i preobilno đubri azotnim đubrivima, spanać nagomilava oksalnu kiselinu i štetne nitrate i nitrite. Ima ih najviše u mladim listovima i lisnim drškama.
Listovi spanaća sadrže vitamine A, E, C, vitamine B kompleksa (B2, B6), PP, K, D, minerale (kalijum, gvožđe, magnezijum), proteine, vlakna i druge korisne materije. Zbog velikog sadržaja vlakana, spanać je "metla" za creva, koja čisti nakupljene materije i na taj način uspostavlja bolji rad creva. Potpuno eliminiše konstipaciju i normalizuje peristaltiku creva, ali se ne sme jesti u prevelikim količinama.
Spanać se odlikuje i malim brojem kalorija. Koristan je kod anemije, hipertenzije, dijabetesa, snižava nivo šećera u krvi, prekomerne težine, regulisanja probave, konstipacije, poboljšava krvnu sliku, jača srce i pruža miran san. Koristan je za oporavak nakon bolesti. Zbog velikog sadržaja vitamina E, odličan u prevenciji starenja. Kod starijih ljudi pomaže da nervna vlakna ostaju vitalna i u dobroj funkciji. Osobe koje jedu spanać imaju manje bora na licu, zdraviju kosu, nokte, zube i lepši ten.
Može da se jede presan u raznim salatama, kuvan (najčešće u kombinaciji sa pirinčem). Seme spanaća i listovi se koriste u narodnoj medicini.
Ovaj čaj se pije kod problema sa radom creva i konstipacije. Za pripremu čaja se u 2dl vrele vode skuva 5 g do 10 g semena spanaća. Veoma kratko prokuvati i pustiti da se prohladi. Pije se dva do tri puta dnevno posle obroka.
Foto: SamanthaJi / Freeimages
Autorka
