• Proizvodnja rasada
  • 10.01.2018. 16:00

Kada započeti setvu rasada?

Samo će optimalno posađen rasad, koji se dobro razvio i ima dobro razvijen koren, brzo nastaviti sa rastom nakon sadnje na stalno mesto.

Foto: Pixabay/JennyJohansson
  • 3.691
  • 184
  • 0

Za rasad bilo koje biljne vrste koju želimo da uzgajamo, od izuzetne je važnosti naša odluka kada ćemo krenuti sa setvom, kako bi dobili dobro razvijen i dobro ukorenjen rasad. Samo će optimalno posađen rasad, koji se dobro razvio i ima dobro razvijen koren, brzo nastaviti sa rastom nakon sadnje na stalno mesto.

Suviše rano i suviše kasno

Nije dobro ni suviše rano započeti setvu, ali ni suviše kasno. Kod suviše rane setve rasada veći je utošak energenata za zagrejavanje, duži je period potrebno zagrejavanje, a kao rezultat ćemo dobiti star i prerastao rasad. Star rasad doživljava veći stres prilikom presađivanja, deo listova će se osušiti nakon sadnje na stalno mesto, koren se sporije ukorenjuje, smanjuje se rod zbog toga što biljka troši snagu i vitalnu energiju da se ukoreni i dolazi do otpadanja cvetnih pupoljaka ili potpuno izostaje cvetanje prve etaže pupoljaka.

Ni suviše kasna setva nije dobra. Biljke neće imati dovoljno vremena da se razviju. Ovakav rasad se prilikom sadnje na stalno mesto brzo ukorenjuje, ali sporo nastavlja dalji rast i razvoj. Rasad zaostaje u porastu u odnosu na kvalitetan rasad i traži mnogo više nege.

Različite biljke - različit vremenski period sejanja

Vreme setve zavisi od karakteristika i potrebe određene vrste, od namene rasada za dalju proizvodnju i od dužine vremenskog intervala potrebnog za proizvodnju rasada određene biljne vrste. Seme različitih biljnih vrsta treba različit vremenski period kako bi klijalo i niklo. Takođe, različit je i vremenski period potreban za razvoj mladih biljaka nakon nicanja.

Paradajz je kulutra koja se seje među najranijima (Foto: Pixabay/JennyJohansson)

Namena rasada u velikoj meri utiče na vreme setve. Najranije se seje rasad namenjen proizvodnji povrća (paprika, paradajz, krastavac) u grejanom plasteniku, zatim rasad namenjen proizvodnji u negrejanom plasteniku, a najkasnije se seje rasad namenjen za proizvodnju na otvorenom.

Od kraja januara do početka aprila

Za većinu biljnih vrsta rasadničarska proizvodnja može biti: rana, srednje rana i kasna.

Uopšteno pravilo je da se rana setva rasada za različite biljne vrste obavlja krajem januara i početkom februara za setvu u grejanim plastenicima. Srednje rana setva se obavlja krajem februara i početkom marta za setvu u negrejanim plastenicima, dok se kasna setva obavlja krajem marta ili početkom aprila za setvu na otvorenom (u maju).

Dužina rasadničkog perioda zavisi od biljne vrste i sortnih karakteristika, ali i od uslova rasadničke proizvodnje. Na vrstu i sortu ne možemo uticati, ali možemo na uslove rasadničke proizvodnje. Dužina rasadničarskog perioda obuhvata klijanje, nicanje, rast i razvoj mlade biljke spremne za sadnju.

Dužina rasadničarske proizvodnje

Važni su optimalni uslovi (Foto: Pixabay/AKuptsova)

Za paradajz, papriku, plavi patlidžan dužina rasadničke proizvodnje se kreće od 40 do 70 dana, za kupusnjače od 30 do 50 dana, dok za krastavac, dinju, lubenicu i tikve treba od 20 do 25 dana.

Klijanje za različite vrste povrća pri optimalnim uslovima traje od dva do 10 dana. Što je temperatura niža od optimalne to je ovaj period duži, a seme je podložnije truljenju i propadanju. Period klijanja se može skratiti ako izvršite natapanje semena. Istovremeno sa natapanjem možete izvršiti i dezinfekciju semena, kada seme potapamo u razne čajevima (žalfija, kamilica).

Tokom perioda klijanja, nicanja i rasta rasada od izuzetne je važnosti obezbediti optimalne uslove u kojima se ove faze odvijaju. Posebnu pažnju posvetiti kvalitetu supstrata, temperaturi, svetlosti i vlazi.

Temperatura je jedan od osnovnih faktora rasadničarske proizvodnje. Vrednosti temperature se prilagođavaju zahtevima biljne vrste i razvojne faze, ali na vrednost temperature utiču i drugi faktori (insolocaija, vlažnost). Za većinu toploljubivih kultura optimalna temperatura za klijanje i nicanje se kreće od 25°C od 28°C. Nakon nicanja od izuzetne važnosti je da se temperatura snizi za nekoliko stepeni, maksimalno 20°C. Ove vrednosti sprečiće izduživanje rasada i omogućiće mladim biljkama da razviju jači koren.

U ranoj proizvodnji rasada treba obezbediti dodatno osvetljenje (Foto: Pixabay/HarrietP)

Nakon tog kratkog perioda sa nešto nižim temperaturama sledi period rasta za koji se temperatura poveća za nekoliko stepeni. Takođe, temperatura tokom dana je nekoliko stepeni veća od noćne temperature.

Nedostatak svetlosti oslabljuje biljke

Svetlost je od izuzetne važnosti u proizvodnji ranog rasada. Ukoliko mlade biljke rastu u uslovima umanjene svetlosti dolazi do njihovog izduživanja, usporenog rasta, biljke su tanke i nežne. Sve to utiče na kvalite dobijenog rasada i njegovo zdravstveno stanje. Do nedostatka svetlosti može doći zbog stvarnog nedostatka svetlosti, koji vlada tokom zimskih dana, ali i zbog preguste setve, kada se biljčice međusobno zasenjuju i guše.

U ranoj proizvodnji rasada treba obezbediti dodatno osvetljenje pomoću različitih sijalica, a biljke ne smeju biti pregusto posejane, ukoliko radimo rasad golih žila (čupani rasad) za svoje potrebe.

Foto: Ranka Vojnović


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi