Uskladišteni crni luk je podložan truljenju. Kako bi sprečili propadanje crnog luka potrebno je redovno pregledati glavice.
Svrha skladištenja crnog luka je produženje perioda čuvanja i smanjenje gubitaka na najmanju moguću meru. Iz tog razloga veoma je važno da parametri u skladištu, temperatura i relativna vlažnost vazduha budu optimalni.
Redovnim pregledom u ovom periodu možemo primetiti da su pojedine glavice crnog luka zahvaćene procesima truljenja. Brojni su faktori koji dovode do pojave truleži glavica luka, a sa preventivom se započinje još u polju.
Da bi se glavice crvenog luka duže očuvale u skladištima potrebno je da proizvedemo zdrave glavice. Veliku pažnju treba posvetiti agrotehnici proizvodnje luka. Luk se sadi na isto mesto nakon četiri do pet godina kako bi se sprečilo širenje zaraza iz zemljišta. Crni luk dolazi na parcelu posle biljnih vrsta koje se intenzivno đubre, posebno stajskim đubrivom, kao što su paradajz, paprika, patlidžan.
Najčešće proizvođači prave grešku i preintenzivno đubre luk azotnim hranivima. Ova đubriva smanjuju mehaničke karakteristike tkiva, tkiva su puna vode i zbog toga su takve glavice podložne trulenju.
Tokom gajenja potrebno je obratiti pažnju na navodnjavanje, zaštitu od bolesti i štetočina. Mnoga oboljenja s polja dospevaju u skladišta i šire se sa glavice na glavicu. Tokom vađenja glavica, kišovito vreme može pojačati pojavu truleži na glavicama. Izvađenim glavicama potrebno je ukloniti pera, ali ostaviti dva do tri centimetra stabla. Uloga ostavljenog stabla je da spreči prodiranje patogena u glavicu, jer će se u procesu prosušivanja vrat osušiti i spojiti i na taj način zatvoriti put do glavice. Potrebno je skratiti koren, ali se on ne uklanja upotpunosti. Ukoliko se ošteti dance, dno luka, kroz dobijenu ranu lakše prodiru uzročnici truleži.
Nakon vađenja, glavice luka potrebno je dobro prosušiti na prozračnom mestu u senci. Luk ne treba ostavljati dugo izloženom na Suncu kako ne bi dobio ožegotine. Prilikom manipulacije, glavice ne treba bacati kako ne bi došlo do njihovog oštećenja i nagnječenja. Za skladištenje treba odabrati čiste, zdrave, prosušene glavice sa svetlom ljuskom.
Crni luk sa manjih gredica se može plesti u vijence. Venci luka se ostavljaju na prozračnom mestu u senci, zaštićeni od kiše i vlage. Glavice luka se mogu čuvati i upakovane u šupljikave vrećice ili kartonske kutije do 25 kilograma. U velikim skladištima glavice crvenog luka se mogu čuvati u sloju debljine od 3,5 do četiri metara s tim da je prazan prostor iznad luka njmanje visine 1,5 metar.
Na dužinu čuvanja luka najveći uticaj imaju temperatura i vlažnost vazduha. Najbolje je glavice čuvati na temperaturi oko 0ºC, ali da su vrednosti temperature vazduha pozitivne to jest iznad 0ºC. Optimalna vlažnost vazduha treba da bude između 70 i 75 odsto. Dobro prosušene i zdrave glavice crvenog luka mogu se pri ovakvom režimu čuvati i nekoliko meseci.
Ventilacija prostora u kome smo uskladištili crveni luk treba da je dobra, a njen značaj je veliki posebno u prvih mesec dana skladištenja. To će obezbediti da se ljuska luka dobro osuši i da se na njenoj površini ne razvijaju patogene gljivice i drugi prouzrokovači oboljenja koja dovode do trulenja luka.
Glavice luka se mogu čuvati i pri temperaturi od 20 do 25ºC. Na višim temperaturama ne dolazi do klijanja luka, ali glavice gube na masi i kvalitetu.
Prouzrokovač plamenjače luka je gljivica Peronospora destructor. Ovo oboljenje se javlja još u polju na listovima luka. Kako infekcija napreduje ona dospeva i u glavicu. Na taj način plamenjača dospeva u skladište i u uslovima neadekvatnog skladištenja se širi i izaziva trulenje okolnih glavica luka.
Trulež glavica i lisnu pegavost izazivaju i gljivice Botrytis, dok belu trulež izaziva Sclerotium cepivorum. Trulež luka mogu da izazovu i gljivice iz roda Fusarium. U ovom slučaju se radi o suvoj truleži. Najčešće se javlja trulež gljivicama iz roda Botrytis, naručito u kišnim godinama.
Lukova muva Hylemia antiqua pravi kanaliće kroz glavicu koji služe kao ulaz za mnoge gljivice i bakterije koje prouzrokuju trulež luka.
Uskladišteni luk potrebno je redovno pregledati i odstranjivati glavice sa znakovima truljenja i drugim simptomima koji utiču na dužinu čuvanja (meke glavice, glavice sa eksudatom). Da bi se duže očuvale glavice luka se mogu uvaljati u brašno, posuti pepelom jasena ili nekog drugog drveta, poprskati ekstraktom belog luka ili duvana.
Foto: Pixabay.com
Tagovi
Autorka
Julijana Kuzmić
pre 4 godine
Ja nisam nikad probala, ali s obzirom da sam počela da sušim lekovito bilje - luk može biti sledeći :)
Svetlana Rasic
pre 4 godine
Svidja mi se tekst. Ja sam uspela da nadjem i kako osusiti ili smrznuti luk ovde: https://samoodrzivost.com/kako-zamrznuti-ili-osusiti-mladi-luk/ Je l' neko probao da susi? Deluje mi da je bolje od zamrzavanja jer ne zauzima mesta u zamrzivacu. Pozdrav. Svetlana