Kako do uštede u grejanju plastenika i staklenika?

Zapamtite, nema jeftinije energije od energije koju ne morate koristiti, pa ako projektujete novi plastenik ili staklenik, izgradite ga tako da uopšte ne zahteva skupo i beskorisno grejanje i hlađenje. To znači izgradnju nepropusne, izolovane strukture, korišćenje odgovarajućih krovnih materijala i orijentaciju staklenika sa licem okrenutim prema poziciji jug - sever i još mnogo toga što sledi u tekstu.

Kako do uštede energije? 

Osnovna pravila koja vode prema prvom koraku uštede energije na minimum su izbor lokacije, udaljenost od zagađivača, konfiguracija terena, nagib i položaj, nivo podzemnih voda kao i zaštita od vetra. 

U neposrednoj užoj lokaciji svakako treba da budu izgrađeni objekti koji omogućavaju kvalitetno i sigurno snabdevanje električne energije, gasa, vode, telekomunikacije i slično, kao i dobra saobraćajna povezanost. Dobra organizacija i izbor mesta za plastenik i staklenik osiguravaju optimalne uslove potrebne za nesmetan rast biljaka. 

Udaljenost od zagađivača

Štetni gasovi i prašina iz industrijskih postrojenja imaju toksično delovanje na biljke i smanjuju osvetljenje u ovim objektima. Zbog toga zaštićeni prostori moraju da budu udaljeni 1-5 km od industrijskih postrojenja i 100-500 m od glavnih saobraćajnica. Štetan uticaj smanjuje se podizanjem visokih ograda od prirodnih ili veštačkih materijala kao i intenzivnim provetravanjem objekata.

Konfiguracija terena, nagib i položaj

Zaštićeni prostori podižu se na ravnim terenima bez izrazitih depresija koje uzrokuju visoku vlažnost i prave senke, i uzvišica zbog izloženosti vetru. Poželjni su blago nagnuti tereni, s nagibom do 0,4 odsto južnog i jugoistočnog položaja zbog oticanja površinske vode i osunčanosti. U slučaju terena s većim nagibom potrebno je ravnanje, a kod nagiba većih od tri odsto prave se terase na kojima se podižu plastenici. Najpovoljniji položaj je smer sever-jug.

Nivo podzemnih voda

Lokacije s visokim nivoom podzemne vode i lokacije uz rečne tokove nisu poželjne zbog visokog intenziteta vlage, učestalih jutarnjih magli, hlađenja zemljišta kao i oštećenja korenovog sistema. Nivo podzemne vode trebalo bi da bude na dubini od 150 cm. Ako je ona viša, a teren vlažan, obavezno je postavljanje drenaže.

Zaštita od vetra

Udari vetra mogu imati štetne posledice po zaštićene prostore te se oni podižu na zaklonjenim terenima ili se oko njih podižu zakloni koji treba da budu 50 odsto propusni kako bi vetar kroz njih mogao da struji, a ne nepropusni jer u tom slučaju vetar prelazi preko njih i s druge strane stvara područje turbulencije. Sa severne strane potrebni su jači i viši zakloni zbog jačih udara vetrova, a s južne niži. 

Zakloni od vetra mogu biti objekti, drvoredi, šume, ali efikasan vetrobran može biti i živica. Zakloni ne smeju da bacaju senku na plastenik ili staklenik. Mora se voditi računa o visini i udaljenosti zaklona od ovih objekata kao i o geografskom položaju i godišnjem dobu. 

Dužina senke može se izračunati po formuli d = H x tg α gde je H visina zaklona, a tg α ugao pod kojim sunce pada na zemlju. Zaštita od udara vetra pomaže i pri smanjenju troškova grejanja jer jači vetrovi snižavaju temperaturu u zaštićenim prostorima i do 10°C.

Koje su potrebe različitih kultura za toplotom? 

Toplota je značajan faktor rasta i razvoja biljaka. Cveće i povrće imaju za njom različite zahteve. Pojedine vrste, kao što su jednogodišnje cvetne vrste, gerberi, ruže, orhideje, paradajz, paprika, krastavac i drugo, imaju veće zahteve pa ih svrstavamo u termofilne biljke. Drugu grupu čine cvetne vrste koje imaju manje zahteve prema toploti, a to su dvogodišnje cvetne vrste, karanfil, azaleje, ciklame, salata, spanać i drugo. 

Termofilne ili toploljubive vrste počinju da klijaju na 15 do 18°C i to su minimalne temperature klijanja i nicanja. Optimalne se kreću između 25 i 30°C, a za rast i razvoj vegetativnih organa ovih biljaka je 20 - 25°C. Kulture koje imaju manje zahteve za toplotom počinju da klijaju već na pet do 10°C, dok im je optimalna za klijanje 18 - 22°C. Za rast i razvoj vegetativnih organa ove cvetne kulture zahtevaju optimalnu temperaturu 17 - 22°C. 

Previsoke temperature mogu štetno da deluju na neke cvetne vrste i može doći do opadanja cvetova, posebno ako su praćene i nedostatkom vode. Jednogodišnje cvetne vrste različito reaguju na niske vrednosti tokom prolećnog perioda. Termofilne vrste prestaju sa rastom i razvojem cvetnog pupa već na 10 - 12°C, a stradaju na onoj od 5°C. 

Optimalne temperature za rast i razvoj određenih vrsta se međusobno razlikuju pa zavise i od faza rasta i razvoja (klijanje, nicanje, cvetanje i slično). Većina njih ima najveće zahteve prema toploti u fazi klijanja i nicanja kao i rasta generativnih organa, zbog čega se proizvodnja presadnica odvija u zaštićenim prostorima. Pri uzgoju u zaštićenom prostoru potrošnja energije zavisi od modela proizvodnje i vrste zasada. Suma temperatura na osnovi koje se izračunava temperaturna razlika unutar zaštićenog prostora označava se s ∆t. 

Primer 1. Δt°= 35°C (-20 °C spoljna temperatura, a +15 °C minimalna temperatura kod hidroponskog uzgoja cveta gerbera u zimskom periodu u zaštićenom prostoru). 

Oprema za zagrevanje je obavezna

Mikroklimatski uslovi u zaštićenom prostoru su različiti u zavisnosti od načina proizvodnje i izbora kulture. Unutar zaštićenog prostora postoje razlike u temperaturama i po vertikali i po horizontali. Najniža vrednost je pri površini zemljišta, najviša u sredini, a na čeonim i bočnim stranama je niža za 2-3°C, što se odražava i na rast biljaka u tom delu. U zaštićenim prostorima za proizvodnju rasada potrebno je imati podno, bočno i krovno grejanje. 

Do 2009. godine glavni energenti za zagrevanje zaštićenih prostora bili su: prirodni gas, lož ulje i električna energija. Zbog njihove visoke cene bilo je neophodno tražiti alternativne izvore toplote. U tu svrhu počeli su se koristiti biomasa u obliku peleta, geotermalni izvori tople vode, biogas i slično. Na kraju treba napomenuti da je toplota jedan od glavnih faktora koji utiče na vreme sadnje i setve povrća i cveća. 

Dobar odnos dnevnih i noćnih temperatura omogućava povoljni balans fotosinteze i disimilacije. Da bi se izbegle takve oscilacije i kako bi se biljkama u svakom trenutku mogli osigurati optimalni uslovi, neophodno je u plastenike postaviti sistem za zagrevanje. Oprema za zagrevanje danas predstavlja obavezni deo, bez obzira na veličinu i tehnologiju uzgoja koja će pri tome biti primenjena. 

Koje sisteme za zagrevanje koristiti?

Najjednostavniji sistemi, koji još uvek imaju vrlo široku primenu u plasteničkoj proizvodnji, su lako prenosivi uređaji za proizvodnju toplog vazduha. Oni su u pravilu okačeni na nosivu cevnu konstrukciju i to uvek u gornjoj zoni objekta. Iako većina tih uređaja osigurava kvalitetnu distribuciju toplog vazduha, uz njih se vrlo često ugrađuju dodatni recirkulacioni ventilatori. Reč je o aksijalnim ventilatorima velikog protoka, 7500 - 10.000 m3/h, koji znatno poboljšavaju mešanje vazduha i osetno smanjuju orošavanje folije. 

Ti se ventilatori tokom letnjih meseci koriste za dodatno, prisilno provetravanje unutrašnjosti. 

Ekonomičnost zagrevanja zaštićenih prostora danas se postiže primenom bio mase, geotermalnih izvora, biogasom i solarnim pločama. Izvor toplotne energije za zagrevanje zaštićenih prostora električnom energijom, prirodnim gasom ili naftom je vrlo skupa opcija. 

Najkvalitetnije zagrevanje unutrašnjosti, naročito ako je reč o objektima pripremljenim za hidroponski uzgoj cvetnih kultura, ostvaruje se odgovarajućim sistemom toplovodnog grejanja i koristi se topla voda sa radnim temperaturama ulazna/izlazna 90/60°C, kod PE cevi nisko temperaturno grejanje iznosi 60/30°C, a kod vrelovodnih sistema temperatura vode je 100 do 110°C (ekonomičnije grejanje).  

Pri tome se cevni razvod postavlja podno ili površinski i to neposredno uz blokove kamene vune ili kokos vlakna. Takođe, potrebno je osigurati i bočno i krovno grejanje objekta. Temperatura ulazne vode reguliše se elektromotornim mešajućim ventilima koji su u potpunosti pod nadzorom glavne upravljačke jedinice. 

Podni cevni razvodi u samom plasteniku polažu se na posebno pripremljene oslonce uz dosledno poštovanje unapred određenih razmaka ovih cevi. Prednost ovog sistema naročito je izražena kod proizvodnje na velikim zaštićenim površinama kada je nužna izgradnja jedinstvenog kotlovskog postrojenja s glavnim cevnim razvodima koji vode do svakog pojedinog objekta. 

Kako izgleda isplativa proizvodnja?

Po mišljenju stručnjaka, pre svega ekonomista i agronoma, za ekonomski isplativu proizvodnju potrebno je izgraditi i opremiti jedan ili više objekata od najmanje 1.000 m2 ukupne obradive površine u kojima će se tokom čitave godine, bez obzira na godišnje doba, intenzivno proizvoditi povrće i cveće (uzgoj na stolovima, uzgoj u kontejnerima, podni uzgoj, uzgoj u zemlji - supstratu, uzgoj u hidroponu, na kamenoj vuni ili kokosovom supstratu, vertikalni uzgoj). 

Pravilo proizvodnje za zaštićene prostore je: kroz celu proizvodnu godinu svaki m2 prostora treba biti u sistemu proizvodnje iskorišćen.

Energetske zavese

Takođe, tu su i energetske zavese koje uz zadržavanje svetlosti imaju i zadatak da spreče hlađenje plastenika. Zavese se izrađuju od polietilena, poliestera i agrotekstila. Danas na tržištu postoje različiti tipovi folija za pokrivanje objekta. 

• Polietilenska folija (PE) je mutne, mlečno bele boje, propušta 80-90 odsto vidljivog dela spektra, 70-75 odsto ultraljubičastog i 80-85 odsto infracrvenog koji smanjuje toplotu i to posebno noću.
• Polivinil-hlorid folija (PVC) dobro propušta svetlost, propušta do 90 odsto vidljivog dela spektra i 80 odsto ultraljubičastog dela dok infracrveni deo ne propušta, akumuliše prašinu i prljavštinu. 
• Etil-vinil-acetat folija (EVA) najotpornija folija, dobrih osobina za svetlost, transmisija svetla 90 odsto, a difuzija/rasipanje svetla 25 odsto, zadržava noću temperaturu vazduha u plasteniku za dva do četiri stepena višu u odnosu na uobičajene folije. Zaštita od UV zraka maksimalna.
• Akrilik je otporan na vremenske uslove, pucanje, ali je skup. 
• Polikarbonat ima dobru otpornost na udare. Brzo požuti i kratkog je veka.

Prednosti termičke folije su zaštita od zamrzavanja, više temperature preko noći, manja energija potrebna za zagrevanje, viši prinosi (20 - 30 odsto), ranija berba. Za bočne strane se preporučuje troslojni UV stabilizovani film. Troslojna višegodišnja folija (do pet godina) služi protiv kapanja i zaštite od smrzavanja.