Kako gajiti ljute paprike?

Iako se skrivaju iza egzotičnih naziva, uzgoj im je trivijalan, jednostavan i svako ko je ikada gajio paradajz ili krastavac iz semena je već prekvalifikovan jer papričice zahtevaju znatno manje pažnje. Sve što je potrebno za taj poduhvat su: kvalitetno seme, voda, zemlja i mesto pod suncem.

Veliki ljubitelji paprenih i ljutih jela su: Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji poboljšava ukus hrane.

Čili je plod koji se suši i melje u prah. Čili papričice su duge svega 4 cm, žute, zelene, narandžaste ili crvene boje, a imaju veoma ljut ukus. Kada se plodovi osuše i samelju, dobije se kajenski biber. Razlikujemo halapenjo i banana čili, koje ponekad zovu i mađarskim voštanim paprikama, a srednje su ljute i sočne. Poblano paprike su, takođe, srednje ljute, ali meso im nije toliko sočno, dok su serano paprike ljute i manje sočne.

Lekovite prednosti čilija

Čili je sastavni deo svih ljutih, odnosno pikantnih soseva, poput karija, tabaska i meksičkih salsi. Kada je reč o tom začinu, manje je više. Pomaže kod probave, pročišćava disajne puteve i štiti od prehlada. Pomešate li čili s maslinovim uljem, dobićete novi, jedinstven začin.

Naziv čili potiče od španske reči chile za tu vrstu paprike, budući da su je Španci u Evropu doneli za vreme Kolumbovih putovanja. Šarenilo naziva proizilazi iz doba kada je čili dopreman iz portugalskih i španskih kolonija u Južnoj Americi, Indiji i Africi, gde se gaji i danas.

Čili je izvanredno oštrog ukusa, pa je dvadesetak puta jači od obične ljute paprike. Ukus mu je, međutim, manje aromatičan i pikantan, boja mnogo bleđa. Glavni sastojak koji mu daje specifičnu ljutinu je kapsaicin, materija koja, kako se pokazalo, snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, sprečava zgrušavanje krvi, jača imunitet i ima afrodizijačka, antibakterijska i fungicidna svojstva.

Februar optimalan za sejanje

Pošto semenke imaju tvrdu spoljašnju ljusku, dobro ih je pre sejanja, na nekoliko sati, najbolje preko noći, natopiti u vodi ili rastvoru čaja od kamilice. Za zemlju je najbolje koristiti neke od komercijalno dostupnih supstrata u baštenskim centrima. Takva zemlja je sterilisana, što znači da nema semenja korova, niti kakvih bolesti koje bi mogle da naškode papričicama. Natopljene semenke prekrijte s tek nekoliko milimetara zemlje, nikako ne više od 5 mm jer semenka možda neće imati dovoljno energije da se probije kroz deblji sloj zemlje. Uzgoj ljutih papričica iz semena nešto je zahtevniji proces nego gajenje nekih drugih kultura kao što su paradajz, salata ili obične paprike i to iz nekoliko razloga:

• Klijavost semena kreće se između 70 i 80 % u idealnim uslovima
• Klijanje semena traje od 5 do 30 dana, zavisno od vrste papričice, ali čak ni seme iste vrste ne klija istovremeno
• Za uspešnost klijanja potrebne su temperature između 25 i 30 stepeni Celzijusove skale
• Za uspešno gajenje i dobar rod potrebno je da noćne temperature ne padaju ispod 10 °C

Papričice su biljke iz toplijih krajeva te osim dugog vremena klijanja, zahtevaju i dug period toplog vremena da bi stigle da rode punom snagom. S obzirom na naše klimatske uslove, februar se smatra optimalnim vremenom za sejanje. Kod ljutih papričica obično važi pravilo da što je papričica ljuća, duže klija i raste. Nekoliko vrsta, koje jako dobro uspevaju u našim klimatskim uslovima su: Halapenjo, Hot Portugal, Aji i Jamajkan hot.

Zemlja porekla čilija je Meksiko gde je uzgajan još pre 9.000 godina. Osim u Meksiku, čili odlično uspeva u američkim državama Kaliforniji, Karolini i Luizijani. U početku su se upotrebljavale kao ukrasni predmeti, a zatim kao hrana i lek. U Evropu ih je navodno doneo Kristifor Kolumbo sa svojih putovanja po Karibima, smatrajući da je otkrio novu vrstu bibera. Fernando Magelan je čili preneo u Afriku i Aziju, gde je danas gotovo nezaobilazan začin u raznovrsnim jelima. Na tržište dolazi u svežem, osušenom (celi, mleveni, drobljeni), ali i u konzervisanom obliku.

Najveća greška prilikom gajenja je previše zalivanja koje olakšava razvoj gljivičnih oboljenja biljke, ali i smanjuje ljutinu plodova.

Kakve vrste paprike koristiti?

Ljutina paprike zavisi od vrste. Međutim, čak u granicama jedne vrste ljutina može da se razlikuje od papričice do papričice. Stepen ljutine se izražava u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obična paprika ima SHU nula, Halapenjo paprika 3.000 do 6.000, dok je najljuća poznata čili paprika Holokia, koja se uzgaja u Bangladešu, severoistočnoj Aziji i na Šri Lanki.

• slatka paprika = 0 jedinica
• feferoni = 100 - 500 jedinica
• pasila = 1.000 - 1.500 jedinica
• rokotilo = 1.500 - 2.500 jedinica
• halapenjo = 2.500 - 5.000 jedinica
• vaks = 5.000 - 10.000 jedinica
• serano = 10.000 - 23.000 jedinica
• kajenska paprika, tabasko, guntur čili - 30.000 − 50.000 jedinica
• crvena savina habanera = 360.000 − 500.000 jedinica
• naga viper, infiniti čili - 855.000 − 1.500.000 jedinica

Generalno, čim su papričica ili sos ljući, tim bolje jer sadrže više kapsaicina koji je lekoviti sastojak.

Foto: depositphotos.com, ejkrouse