Seme se prvo stavlja u "električno ćebe", a odatle se pikira u posude sa supstratima. Posude zatim idu u tople leje. Od setve do rasađivanja potrebno je 15 do 20 dana, zavisi od spoljnih uslova, kaže Darko Šojić sa Ariljske rampe kod Požege.
Majka i sin, Milunka i Darko Šojić, sa Ariljske rampe kod Požege, nastavili su tradiciju gajenja povrća i rasada. Ranije mnogo manje, ali od pre sedam godina Darko se potpuno posvetio tom poslu. Sada ima tri plastenika i bašte na otvorenom gde uzgaja rasade povrća i začinskog bilja. Kada prođe vreme rasada ispod plastenika sadi paradajz i krastavac koje prodaje na požeškoj i užičkoj pijaci.
"Ne radim nigde jer sam se potpuno posvetio rasadniku. Može da se živi od ovoga, ali treba puno truda. Evo, sedam godina intezivno ovo radim i čini mi se da su tek sada ljudi stekli poverenje u moje rasade. Išlo je i ranije dobro, jer su moji deda i baba po majci bili poznati povrtari", kaže Darko koji prepodne na užičkoj pijaci prodaje rasade, a popodne ulazi u svoje zeleno i mirisno carstvo.
Darko u svojim plastenicima uzgaja rasad više sorti paradajza za plastenike i van plastenika (od holandskih hibridnih do domaćih sorti), čeri paradajz, krastavce, papriku, tikve beogradske, tikve dule, lubenice, dinje, razne vrste kupusnjača i drugo. Tu je i začinsko bilje; lavanda, ruzmarin, bosiljak raznih vrsta, majčina dušica, žalfiju, majoran, origano, šafran, valerijana, nana, izoperuta, komorač, mirođiju, neven, dragoljub. Na otovorenom Darko gaji kupus, krompir i malinu.
"Setva počinje polovinom februara. Sada se to radi na savremniji način. Seme se prvo stavlja u "električno ćebe", a odatle se pikira u posude sa supstratima. Posude zatim idu u tople leje. Od setve do rasađivanja potrebno je 15 do 20 dana, zavisi od spoljnih uslova. Ako su mrazevi ide sporije, a ako je topliji period potrebno je manje vremena. Kada se stavi u plastenik onda se radi na zaštiti i negi bilja, prihranjivanje, zalivanje, provetravanje i sve drugo što je potrebno da bi se biljka lepo razvila."
Dok Darko priča o svom poslu, sve pomno prati njegova majka Milunka, koja mu je glavna pomoć. Ona ima i svoju svesku, nešto kao dnevnik, gde beleži sve podatke o svakoj biljci kada je zasađena, pikirana, kako se ponaša, da li ima promena, vremenske uslove i slično.
"Ovo je čisto da imamo neku orijentaciju u proizvodnji i za narednu godinu", kaže Milunka, čiji su roditelji bili vrsni povrtari i proizvođači rasada.
"Rasad su najviše prodavali u Požegi, Užicu, Kosjeriću. Imali su dosta, kao mi danas, a možda više. Sedne se u volujska kola i pravac u neki grad. Moju majku Cvetu Petronijević su svi znali, od Valjeva do Prijepolja. Čak i mene prepoznaju po njoj na požeškoj pijaci. Nekada nije bilo plastenika, samo neki najlon, pa ako je mraz, pravio se žar da se ne smrzne. I moj Darko je prohodao i odrastao u lejama", seća se Milunka.
Ona još kaže da je njena majka posebno vodila brigu o cveću.
Uzgoj gladiola - svetlije ili tamnije, koje su manje zahtevne?
"Sama je sadila, gajila i prodavala 7.000 gladiola. Moj otac se stalno čudio kako to ona uspe i kome prodaje te gladiole. Ona ih je prodavala na požeškoj pijaci, a najbolji kupci su bile Romkinje, koje su na istoj pijaci prodavale švercovani džins. Kupe za ručak mesa i kada naiđu kupe po ogromne bukete gladiola. Sada 'ne ide' cveće. Više ide za žalost, manje za radost", kaže Milunka i hvali svoju ujčevinu na kojoj su gajili hektar bostana.
Još kaže da je narod u selu morao dosta da radi, jer se od toga živelo i plaćao veliki porez.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
