Šargarepe uspevaju u rastresitom zemljištu fine, ujednačene teksture, bez kamenčića ili tvrdih grumenova. Najbolje ih je gajiti na laganom i peskovitom zemljištu.
Šargarepe uspevaju u rastresitom zemljištu fine, ujednačene teksture, bez kamenčića ili tvrdih grumenova. Najbolje ih je gajiti na laganom i peskovitom zemljištu. Zemlja, pre setve, mora da bude pažljivo pripremljena. Prekopajte zemljište i grabljama pokupite sve kamenčiće, a uklonite i trajne korove.
Šargarepe mogu da razviju duge vretenaste korene, u zavisnosti od sorte, pa zemljište mora da bude takvo da korenje može da raste ravno na dole. Ukoliko ga ne pripremite dobro, dobićete račvaste ili drugačije izobličene šargarepe.
Izbegnite probleme sadnjom kratkih ili srednje dugih sorti u visokim gredicama. Zadnjom stranom grablji usitnite zemlju i oblikujte dugačke brazde duboke oko 10 cm i široke 30-40 cm. U brazde posejte seme šargarepe, po mogućnosti pilirano jer su semenke vrlo sitne. Dobra je i ugradnja cevi sa sistemom kap po kap za efikasno zalivanje jer se gredice s brazdama vrlo brzo suše.
Postoje šargarepe kratkog, gotovo okruglog korena, za gajenje na najmanjim česticama zemlje i dugačke sa zašiljenim korenom. Šargarepe kratkog korena beru se mnogo ranije. Nežnije su, ali manje produktivne od ostalih. "Rane", srednje dugačke, šargarepe beru se u leto ili jesen. "Kasne", srednje dugačke i dugačke šargarepe beru se u kasnu jesen.
Šargarepama treba dosta vremena da proklijaju, pa korovi mogu vrlo brzo da zauzmu gredicu. Zbog toga šargarepe prati glas "neuredne" povrtarske kulture. Teško je isčupati korove a da ne isčupate korenje šargarepe. Rešenje za taj problem je "lažna setva". Pripremite zemljište kao da ćete u njega posejati seme šargarepe, ali nemojte to učiniti. Sačekajte da padne kiša i da se pojave korovi. Čim se zemlja osuši, grabljama isčupajte mladi korov. Nekoliko dana kasnije, kada se zemlja osuši, ponovite ovaj postupak i nakon toga zaista "posejte" seme šargarepe.
Semenke šargarepe zalijte toplom vodom i ostavite ih da se natope preko noći. Ukoliko imate posudu za klijanje mungo pasulja, upotrebite je za pretklijanje semenki šargarepe na 48 sati i zatim ih odmah posejte. Nemojte ih pustiti da se osuše.
"Ako seme sejete gusto, imaćete retku berbu." To je naročito tačno kad je reč o šargarepama, čije je sitno seme teško posejati ravnomerno. Idealni razmak među semenkama je 5 cm, ali morate posejati više da nadoknatite one koje neće proklijati. Za retku setvu paketić sa semenkama držite visoko iznad brazde široke oko 8 cm. Polako se krećite niz brazdu i lupkajte paketić prstima da bi iz njega ispadalo seme. Setvu ne obavljajte po vetrovitom vremenu jer će se seme razleteti po čitavoj bašti. Da ne preterate s količinom, potrebnu količinu semena (4 kilograma na 10 kvadratnih metara) pomešajte sa suvom mlevenom kafom. Po zemljištu je jednostavnije razbacati tu krupniju i jasno vidljivu mešavinu nego sitno seme, a kafa navodno kulturu štiti od šargarepine muve i drugih insekata.
Druga mogućnost je da seme pomešate s peskom i tako ga ravnomerno posejete. Morate prorediti mladice da biljke imaju dovoljno prostora.
Ove biljke napadaju određene mušice ili moljci koje privlači njihov miris. Sadnja naizmeničnih redova šargarepe i luka ili praziluka dezorjentisaće i obeshrabriti štetočine.
Nanošenje materija snažnog mirisa, poput čađi ili morske trave u prahu na zemlju odbija šargarepinu muvu.
Pomešajte seme šargarepe i rotkvice zajedno. Pošto rotkvice proklijaju mnogo brže od šargarepe, označiće redove, pa će se bolje videti gde treba kopati. Rotkvice ćete ubrati pre nego što šargarepama zatreba sav prostor.
Šargarepe se mogu kombinovati i s aromatičnim biljem, naročito korijanderom, mirođijom i ruzmarinom. Te vrste će joj ponuditi delimičnu zaštitu od šargarepine muve.
Šargarepina muva, čije larve nanose veliku štetu šargarepama bušeći im korenje, svoju biljku domaćina pronalazi leteći iznad zemljišta. Šargarepe zaštitite barijerom od fine mreže koju ćete dići oko useva ili agrotekstilom pričvršćenim za okvir oko 2-3 reda. Okvir bi trebao da bude viši od biljaka, a najbolje ga je pričvrstiti štapovima. Zaražene biljke odmah uklonite i uništite.
Šargarepine muve polažu jajašca krajem maja, pa biljke sejte od sredine juna do početka jula da biste izbegli zarazu.
Uklanjanje korova iz reda šargarepa vrlo je osetljiv zadatak. Najbolje ju je pleviti iglom za pletenje.
Šargarepe, takođe, mogu da prevare povrtare. Iznad zemlje imaju velike vratove koji mnogo obećavaju, ali kad dođe vreme da ih izvadite, dočeka Vas neprijatno iznenađenje - koren je prestao da raste već nakon nekoliko centimetara i iza toga sledi novo vretenasto korenje koje se račva. Problem je u zemljištu. Račvasto korenje uzrokuje dublji, kompaktni sloj zemljišta (posledica obrađivanja zemlje svake godine do iste dubine), zemlja loše strukture s tvrdim grumenovima ili prisustvo nedovoljno razgrađenog đubriva. Uzrok mogu da budu i insekti i drugi paraziti koji uzrokuju bolesti. Sledeće godine zemlju preašovite dublje i temeljnije.
Pričekajte dok mladice ne dobiju 2-3 prava lista (osim kotiledona), pa ih tek onda proredite. Ostavite jednu biljku na svakih 5 cm. Uštedite vreme i energiju tako da dok proređujete šargarepu istovremeno plevite korov. Zečeve možete oterati tako što ćete u zemlju pored svake šargarepe zabosti drvca šibice glavicom prema dole.
Ako šargarepu pokušate da iščupate držeći je za lišće, završićete s listovima u ruci i korenom u zemlji. Pre čupanja gurnite šargarepu lagano u zemljište jer ćete tako povećati rupu, slomiti korenčiće koji pričvršćuju glavni koren za zemlju i lakše isčupati biljku.
Nakon što ste iščupali ili izvadili šargarepe, ostavite ih dan ili dva na površini zemlje kako biste osigurali da će se dobro očuvati. Taj proces nazvan "sušenje", učvršćuje kožu i izuzetno ga je važno obaviti pre zimskog skladištenja šargarepe u špajzu ili hladnom podrumu. Kad ste izvadili šargarepe, listove im odrežite neposredno iznad vrata, na mestu gde se spajaju s korenom.
Najbolji način za čuvanje kasnih šargarepa je da ih ostavite preko zime u zemlji. Ako se temperatura spusti na manje od - 5ºC mogao bi da ih ošteti mraz. Određenu zaštitu ponudiće 5 cm debeo sloj uvelog lišća ili slame koji pridržava agrotekstil.
Drveni sanduk za voće obložite grubom tkaninom. Uklonite ostatke zemlje s šargarepe i pazite da ne oštetite korenje, ali nemojte ih prati. Šargarepe u kutiju složite na debeli sloj izolacionog materijala - komposta, peska, piljevine ili lisnog humusa. Na kraju ih prekrijte izolacionim materijalom. Sanduk ostavite na mesto gde će temperatura stalno biti između 0 i 4ºC.
Foto: xmasbaby/Bigstockphoto
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
