Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita pasulja
  • 29.06.2016. 08:00

Kako na prirodan način zaštititi pasulj?

Pasulj je podložan raznim bolestima koje izazivaju gljivice i bakterije. Najčešće se javljaju: antraknoza pasulja, rđa, bakterijska plamenjača, mozaik pasulja, pepelnica i mnoge druge bolesti.

Foto: Diyana Dimitrova/bigstockphoto.com
  • 9.274
  • 467
  • 0

Pasulj je povrće koje ima široku primenu i odličan je izvor proteina. Prema sadržaju proteina izjednačava se sa mesom. Odličan je antioksidans, a poseduje gotovo sve aminokiseline. Sadrži vitamine, naročito one iz B grupe. On se odlikuje visokim sadržajem dijetalnih vlakana koja stvaraju osećaj sitosti i održavaju stabilan nivo šećera u krvi.

U Evropu pasulj dolazi iz Srednje i Južne Amerike, tokom 16. veka. To je jednogodišnja biljka koja pripada porodici mahunarki. Na svom korenu formira kvržice bakterija azotofiksatora i tako vezuje azot iz vazduha i obogaćuje zemljište.

Tokom vegetacije, od nicanja do zrenja, biljke pasulja vrebaju mnoge bolesti i štetočine. Pasulj je podložan raznim bolestima koje izazivaju gljivice i bakterije. Najčešće se javljaju: antraknoza pasulja, rđa, bakterijska plamenjača, mozaik pasulja, pepelnica i mnoge druge bolesti.

Antraknoza pasulja

Izazivač ovog oboljenja je gljivica Colletotrichum lindemunthianum. Simptomi zaraze se pojavljuju na lišću, stabljici, mahunama i zrnima pasulja. Prvo se javljaju svetlosmeđe pege okruglog oblika. Mogu biti pogođeni i klijanci. Najlakše se prepoznaje po udubljenim pegama na mahunama koje imaju smeđu ili crvenu ivicu. Ova bolest se vrlo brzo širi u zasadu pasulja kada su ostvareni optimalni uslovi: vlaga i temperatura 15-20 ºC.

Bolest se prenosi semenom i osnovna mera je preventivna - koristiti zdravo seme koje potiče iz zdravog zasada. Za setvu treba koristiti dezinfikovano seme. Takođe, treba voditi računa o plodoredu. Pasulj se na istoj parceli može sejati tek nakon 3-4 godine. Biljne ostatke je potrebno sakupiti i spaliti, a samonikle biljke uništiti.

Rđa pasulja

Rđu pasulja izaziva gljivica Uromyces appendiculatus. Simptomi bolesti se javljaju na lišću, a retko na stabljici i mahunama. Zaraženo lišće se suši i može da uzrokuje propadanje biljke ili smanjenje roda. Prvi simptomi obično prolaze neopaženi. Krajem leta se na naličju lista pojavljuju svetle fleke. Vremenom one dobijaju boju rđe i brzo im se povećava broj zbog sekundarnih zaraza tokom vegetacije.

Veoma važna mera suzbijanja je plodored i uništavanje zaraženih biljaka. Spore se mogu preneti pomoću vetra, do 1000 m, ali mogu da se prenesu i preko alata, životinja, prevoznih sredstava, ljudi.

Pasulj na istoj parceli možemo da sejemo najmanje nakon 3 godine. Ne prenosi se semenom.

Mozaik pasulja

Mozaik pasulja je virusno oboljenje, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. U baštama se srećemo sa: običnim mozaikom, žutim mozaikom i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Oboljenje prepoznajemo po karakterističnoj boji listova pasulja. Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod. Virus se lako prenosi sokom zaraženih biljaka.

Bakterijska plamenjača pasulja

Najčešće je izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv phaseoli. Razvoju ove bakterije pogoduje vlažno i toplo vreme. Simptomi na listu su slični opekotinama od sunčevih zraka, ali se razlikuje po pojavi tečnog eksudata - iscetka. Glavni način širenja bolesti je preko semena.

Preventivne mere i mere kontrole bolesti pasulja:

  • setva otpornih sorti koje poseduju prirodnu otpornost na gljivice i viruse
  • setvu treba obaviti na optimalan razmak koji će obezbediti dobro provetravanje, brzo sušenje listova posle kiše i dobru osunčanost
  • uklanjati slabe i biljke sa simptomima bolesti
  • uništavanje korova, jer mogu biti domaćini prouzrokovačima bolesti i štetočinama i sklonište - naročito za puževe
  • obavljati redovan pregled biljaka pasulja
  • suzbijati lisne vaši, jer su prenosioci virusa
  • za setvu koristiti zdravo seme
  • uklanjanje i uništavanje biljnih ostataka
  • dezinfikovati seme - npr. u čaju od kamilice
  • poštovati plodored i sejati na istoj parceli nakon 3-4 godine
  • protiv lisnih vaši može se koristiti preparat od nevena. U staklenu posudu staviti cvetove nevena i preliti toplom vodom. Pustiti da odstoji 2 dana, a zatim procediti. Dodati 40 g sapuna i koristiti kao sprej protiv lisnih vaši
  • koristiti preparate od belog luka, kao preventivu i nakon pojave prvih simptoma bolesti
  • za tretiranja koristiti mleko, pepeo, preslicu, maslačak, pelen, čili paprike
  • kod gajenja pasulja pritkaša koristiti nove pritke ili stare dezinfikovati
  • naročitu pažnju posvetiti pasulju od trenutka cvetanja, jer je tada najosetljiviji

Foto: Diyana Dimitrova/bigstockphoto.com


Tagovi

Pasulj Povrće Povrtarstvo Organska proizvodnja Eko proizvodnja Zaštita bilja


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pet poljoprivrednih udruženja "Stig" iz Požarevca, "Složni Pidikanci" iz Bavaništa, "Brestovački Ratari" iz Banatskog Brestovca, "Adrani" Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja i "Severni Banat" iz Kikinde traže da se ispune sve... Više [+]