Ren može da se kupi na pijaci cele godine, ali je posebno tražen tokom zimskog perioda, kao dodatak jelima i moćni prirodni lek.
Ren je višegodišnja povrtarska kultura koja se od davnina upotrebljava na našim prostorima, gaji se prevashodno zbog svog korena ljutkastog ukusa. Mnogi ga obožavaju jer je bogat vitaminima i mineralima - kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i fosforom, kao i aromatičnim biljnim uljima i vitaminom C. Kao takav cenjen je u narodnoj medicini s obzirom da je prirodni antibiotik, olakšava disanje, širi krvne sudove, jača imunitet, poboljšava krvnu sliku.
I njegovo lišće je jestivo samo kada je mlado i za razliku od korena, manje je ljuto, bogato hlorofilom i vitaminima. Ren se može saditi u proleće ili u jesen, a ukoliko je u pitanju prolećna sadnja iz korenovih reznica u zemlju dospeva za berbu početkom jeseni.
Broj reznica po jednom hektaru zavisi od plodnosti i vlažnosti zemljišta i najčešće se kreće između 30 i 40 hiljada.
Ren se sadi iz dela korena debljine prsta i uglavnom je dužine od 20 do 30 cm, na međuredno rastojanje 50 do 70 cm, dok je 30 centimetara razmak između biljaka u redu. Najčešće se sadi u brazde na dubini do 10 cm, a praktikuje se i kosa sadnja tako što se kruna ili veći deo korena postavi pod uglom od 45 stepeni prema površini zemlje, zatrpa se slojem zemlje kako bi se pokrila kruna i dobro se zalije.
Za dobar rast i razvoj ren ne zahteva previše vode - koren tada postaje vodenast i često truli, ali će se bolje razvijati kada je vlažnije zemljište s obzirom da u uslovima suše kada koren postaje drvenast i nedovoljno razvijen gubi svoj kvalitet. Ukoliko su optimalni vremenski uslovi, može da nikne za 20-25 dana, a posle toga potrebno ga je štititi od korova, bolesti i štetočina.
Vadi se kada lišće postane žuto, jer je tada biljka ušla u fazu mirovanja, a nakon vađenja treba ga što pre uskladištiti.
Jelica Ognjenović-Budimirović iz sela Glušci kod Bogatića ima iskustva u proizvodnji rena, ranijih godina na većim površinama, a ove na nešto manjim. Obično su ga vadili od početka do polovine novembra, a ove jeseni s obzirom da još uvek nema snega i niskih temperatura, vade ga i koriste po potrebi. To rade ponekad ašovom ali najčešće plugom jer je koren pola metra duboko u zemlji.
Čisti ga nožem ili ljuštilicom kad je koren prav i tako ima mnogo manje otpada. Dodaje da ga svakodnevno koristi u ishrani, najčešće ga melje i pakuje u teglice, a višak proda kao koren. Navodi da je postupak veoma jednostavan, dovoljno je koren iseckati staviti u blender sa mao vode i tako samleti.
"U ovu smesu neko dodaje sirće, a ja najčešće koristim esenciju, soli i malo šećera ukoliko je ren baš ljut. Naravno sve po ukusu. Oni koji ga vole znaju da se ljuti ukus rena, jedinstven i jak, savršeno slaže uz pečenja pre svega" kaže Ognjenović-Budimirović i napominje da ovako pripremljen pakuje isključivo u staklene tegle jer, kako kaže, tako dugo ostaje intenzivna jačina i boja i ukoliko se ne pojede odmah, može na hladnom mestu da stoji nekoliko meseci.
Kako tvrdi Jelica to je pravi domaći proizvod, neuporedivo bolji i ukusniji od industrijskog koji se može naći u svakom marketu.
"Ukoliko u narednom periodu temperature budu u minusu izvadićemo ren i čuvati utrapljen, pokriven mešavinom zemlje, peska i stiropora. Tako će imati dovoljno vlage, a neće smrznuti", kaže na kraju naša sagovornica.
Tagovi
Autorka
