Kako prepoznati i suzbiti kupusnog moljca?

S promenom klime, to jest dugim periodima sušnog leta i visokim temperaturama, štetočine koje su do nedavno bile karakteritične isključivo za mediteranske predele sve su prisutnije i u našim krajevima nanoseći ogromne štete gajanim kulturama. Jedna od njih je kupusni moljac (Plutellama culipennis). To je najčešća i najproblematičnija štetočina kupusa, a kupusni moljac napada i druge biljke iz roda kupusnjača kao što su: brokoli, karfiol i kelj. Međutim, ova štetočina se neretko sreće i na uljanoj repici, ima kratak životni vek, ali se uprkos tome brzo razmnožava i poseduje sposobnost da preleti velike razdaljine.

5-7 generacija godišnje

Kupusni moljac razvija 5-7 generacija godišnje, a u povoljnim uslovima i više. Ovaj insekt je prisutan tokom čitave vegetacije gajene kulture, pri čemu sušni periodi, sa visokim temperaturama, veoma pogoduju masovnijoj pojavi i većem broju generacija. Štetočina prezimljava u fazi lutke, bele boje i vrlo lako uočljive, dužine oko 10 mm, dok transformacija u imago počinje krajem aprila. Odmah nakon toga počinje da se hrani, leti i pari.

Ženka godišnje položi oko 300 jaja

Odrastao leptir je smeđesiv sa braonžutim nijansama na krilima. Dug je oko 9 mm i lako je uočljiv oko kupusišta. Raspon krila mu je oko 15 milimetara što mu omogućava da preleti velike udaljenosti u potrazi za hranom i mestom za polaganje jaja. Ženka polaže sitna ovalna jaja (2-4 komada) duž glavnog nerva na naličju lista. Ona su žuta, ali vremenom pozelene. Tokom života svaka ženka položi oko 300 jaja. Nakon 14 dana iz jaja se legu gusenice (larve) karakteristično zelene boje, sa nešto tamnijom glavom. Mogu da dostignu dužinu i do 12mm. Aktivne su tokom celog dana, a za dve sedmice larva se transformiše u lutku, a 14 dana nakon toga u odraslu jedinku (imago).

Najveći gubici na staju u fazi cvetanja i formiranja glavica

Masovni napad gusenica kupusnog moljca može naneti ogromne štete, čak u tolikoj meri da ostanu samo glavni nervi listova ugrožene biljke. Najveći gubici na staju u fazi cvetanja i formiranja glavica jer ih oni prljaju svojim izmetom. Odrasla jedinka ne pričinjava velike štete u direktnom smislu. Štete prave gusenice koje se hrane tkivima lista između epidermisa praveći mine. Onda izgrizaju donji sloj epidermisa, a vremenom propada i gornji sloj, te nastaju rupe na listu, a najveće štete prave kasnije generacije na kasnim sortama kupusa.

Zaštitne tretmane početi čim se primeti prisustvo gusenica

Diplomirani inženjer zaštite bilja Lidija Vulović, naglašava da ukoliko se ustanovi da na jednoj biljci postoji više od jedne gusenice kupusnog moljca, što predstavlja prag štetnosti, treba odmah reagovati radi suzbijanja pomenute štetočine. Redovni monitoring, uz poznavanje biologije insekata i utvrđen fenološki model razvojnih stadijuma insekata omogućava pravovremenu i efikasnu primenu pesticida, uz obavezno poštovanje karence. Za hemijske tretmane mogu se koristiti registrova  ni preparati sa aktivnim materijama:

• esfenvalerat (Sumi­Alfa 5 EW) 0,15-0,2 l/ha;
• tak­fluvalinat (Mavrik EW) 0,3 l/ha;
• lambda­cihalotrin (Lambdex 5 CS, Kozak, Lambada) 0,2–0,3 l/ha;
• bifentrin (Talstar 10 EC, Fobos EC)
• hlorantraniliprol (Coragen) 0,14–0,2 l/ha

Od nepesticidnih mera primenjivati sve raspoložive agrotehničke mere a prvasohodno duboko oranje i plodored.