Beli luk je zdrava namirnica, koju mnoga domaćinstva uzgajaju. Da bi se što duže očuvale glavice, potrebno je znati kada ga povaditi i kako čuvati.
U gotovo svakoj bašti možemo pronaći gredicu belog luka. Ova povrtna vrsta za svoju popularnost može zahvaliti lekovitosti za ljudski organizam, ali beli luk je lekovit i za mnoge baštenske kulture. Što je više belog luka u bašti, uzgajane biljke su zdravije.
Glavice belog luka vade se iz zemlje kada je biljka u početnoj fazi poleganja. Najbolje je vađenje glavica obaviti po toplom, osunčanom danu. U godinama sa previše vlage, glavice luka su u opasnosti od pojave trulјenja. Suviše polegle biljke tokom kišnog leta nastavljaju sa vegetacijom. Zbog suvišne vlage veoma brzo dolazi do odvajanja čenova i pojave "cvetanja glavice". Ovakve glavice su podložne trulјenju i brzom propadanju tokom čuvanјa, a beli luk u ovakvom stanju nema tržišnu vrednost.
U zavisnosti od varijeteta, uslova uzgajanja i stanja useva na gredici, određuje se termin vađenja belog luka. Ozimi varijeteti se vade početkom jula, dok se prolećni varijeteti vade krajem jula. Na dužinu čuvanja utiče pripadnost varijetetu. Ozimi lukovi se sade tokom jeseni i dobro se čuvaju do tog termina, odnosno dobro se čuvaju od vađenja do termina sadnje. Prolećni lukovi se sade tokom proleća i dobro se čuvaju do proleћnog termina za sadnju. Ozimi luk se dobro čuva tokom pet do šest meseci, a dužina čuvanja prolećnog luka je veća i iznosi oko 10 meseci.
Glavice ne bi trebalo da budu prezrele, da čenovi ispadaju iz omotača, jer čenovi brzo propadaju kada nisu u omotaču i kada su odvojeni od dna glavice. Nakon vađenja iz zemlje, glavice belog luka je potrebno očistiti od zemlje, suvog lišća i korijenja. Nadzemni deo biljke se prikraćuje iznad glavice na dužinu 1,5 do 2cm, a koren se prikrati na dužinu 1 do 1,5cm. Izvađene glavice belog luka potrebno je dobro osušiti. To je posebno važno kada je godina kišna. Glavice koje ostanu vlažne brzo podležu procesima truljenja. Krupne i zdrave glavice odvojite i posebno čuvajte za sadnju.
Beli luk može da se nakon čišćenja i sušenja čuva na temperaturi od 16 do 20°C. Ovo je optimalna temperatura za kraći period čuvanja. Ukoliko želimo glavice belog luka da čuvamo duže, temperatura treba da ima vrednosti od 2°C do 4°C.
Tokom čuvanja, vlaga treba da je niža, jer se u vlažnim skladištima ubrzava proces propadanja glavica. Za očuvanje glavica belog luka najznačajniji faktori su:
U domaćim uslovima glavice belog luka je najpraktičnije čuvati u drvenim gajbicama, korpama ili platnenim vrećama u plitkom sloju. Gajbice, korpe i vrećice bi trebalo da budu međusobno udaljene, kako bi se obezbedila bolja cirkulacija vazduha.
Ukoliko želimo da bijeli luk čuvamo u ispletenim pletenicama, tada prilikom čišćenja ne skraćujemo nadzemni deo biljke, već samo očistimo od suvišnog lišća. Osim u pletenicama, beli luk se može čuvati u snopićima. Biljke se nakon čišćenja povežu u manje snopiće i okače na prozračno mesto. Neočišćene glavice belog luka možemo čuvati u sterilisanim teglama ili ih možemo uvaljati u brašno. Glavice možemo čuvati u soli na taj način što se u teglu slaže sloj soli, zatim sloj glavica i tako sve do vrha dok ne popunimo teglu. Beli luk, koji je zbog vlage ili prezrelosti ispao iz omotača, možemo čuvati u ulju i iskoristiti za pripremu zimnice ili ukiseliti.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka