• Priprema plastenika
  • Mačvanski okrug, Loznica

Kako pripremiti plastenik za zimu i prolećnu sadnju?

Povrtarska proizvodnja zahteva rad tokom cele godine. Povrtari su do sada ili posejali kulture koje će ubirati tokom zime ili pripremili zemljište i same plastenike za prolećnu setvu. Plastenici tokom zime ne smeju biti prostor za skladištenje.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 627
  • 34
  • 0

Plastenička proizvodnja jedna je od najzahtevnijih poljoprivrednih disciplina i treba joj pristupiti krajnje ozbiljno. U lozničkom kraju postoje proizvođači kojima je povrtarstvo osnovna delatnost, ali je plastenička proizvodnja zastupljena i na velikom broju gazdinstava kao propratna ili dopunska delatnost. Najveći deo tih proizvoda koristi se za potrebe samog domaćinstva.

Samo neupućeni mogu pomisliti da se sada u plastenicima ne dešava ništa i da poslovi čekaju neko bolje i toplije vreme. Mile Lukić iz Loznice povrtarstvom se bavi više decenija i najveće površine njegovih plastenika zauzimaju krastavac, paradajz i paprika, a preko zime je to zelena salata, spanać i rotkvice. Sa svojih pet plastenika koji zauzimaju površinu od 35 ari, Lukić kaže da posla uvek ima, a ponekad ga je mnogo više upravo u ovom periodu. 

Nakon branja paprike u plasteniku, đubrenje i odmor zemljišta

"Trenutno završavam berbu spanaća, što mi ostavlja prostora da ga posejem još jednom i tako napravim dve berbe u zimskom periodu. Uglavnom bude jedna berba, ali ove godine jesen je bila jako topla i lepa pa je spanać bujao nakon setve. Salata i rotkvice stići će malo kasnije. Što se tiče poslova u plasteniku, ukoliko želite da vas prepoznaju po kvalitetu onda morate da radite svaki dan, bez obzira na godišnje doba", naglasio je Lukić.

Nakon čišćenja, iznosi se stajnjak i zaore

S obzirom da mu je osnova poslovanja proizvodnja paradajza i krastavaca i da tu ništa ne prepušta slučaju, naš sagovornik objašnjava da je u tim plastenicima već sada sve pripemljeno za narednu sezonu.

Čišćenje plastenika i priprema za sledeću sezonu

"Nakon završene berbe, naravno prvo iznesemo sve što je ostalo od biljaka, to nikako ne sme ostati u plasteniku bez obzira kada planiramo setvu. Ti ostaci mogu biti nosioci raznih bolesti. Kada ostane površina čista, iznosimo stajnjak i zaoremo. To je najbolja priprema za zimsku proizvodnju, a ujedno nakon skidanja spanaća i ostalih kultura sledi oranje i kultiviranje zemljišta i ono je već spremno za prolećnu setvu."

Spanać koji bere ovih dana posejao je krajem oktobra jer je vreme dozvoljavalo inače njegova setva zavisi od toga kada želite i planirate berbu. Ukoliko je to sredina januara, spanać se seje nešto ranije krajem oktobra, ali Lukić ističe da je najbitnije posaditi povrće da seme bude u zemljištu, a da od vremenskih prilika zavisi kada će stići na berbu iako je to proizvodnja u zaštićenom prostoru, priroda i ovde ima glavnu reč.

"Ušuškati" biljke tokom zime

Loznički proizvođač naglašava da se u ovom periodu pre snegova i jakih vetrova mora prekontrolisati konstrukcija samog plastenika ako je negde folija napukla ili slično, obavezno zameniti, a da u njegovom slučaju najčešće strada folija na vratima plastenika upravo zbog jakih vetrova ali i čestog otvaranja i zatvaranja. Biljke u plasteniku tokom zime moraju biti "ušuškane", napominje i ne bi smela da se potkrade ni jedna pukotina na foliji. 

Konstrukciju plastenika obavezno proveriti, lukove i foliju, istrošene delove zameniti novim, a sve ono što se koristilo tokom proizvodnog ciklusa u veziva, potpore, držače izneti dezinfikovati i uspremiti iz plastenika. 

Formalin, plavi kamen i kalijum pegamanat

Higijena plastenika je jedna od bitnih preduslova proizvodnje zdravog i kvalitetnog rasada, a dezinfekcija je jedna od obaveznih mera nakon završenog proizvodnog ciklusa. U plastenicima se stvaraju uslovi za normalni rast i razvoj biljaka, ali isto tako uslovi visokih temperatura i vlažnosti vazduha pogoduju nastanku raznih štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti i zato dezinfekciji treba posvetiti posebnu pažnju.

Spanać Lukić bere ovih dana koji je posejao krajem oktobra

"Za ovu svrhu se mogu koristiti formalin, plavi kamen i kalijum pegamanat, ali je bitno da tokom ove operacije nebitno za koji smo se peparat odlučili, plastenik bude zatvoren, temperatura oko 12 stepeni, a sama dezinfekcija traje 24 sata nakon čega treba otvoriti plastenik", rekla je savetodavac za zaštitu biljaka iz lozničke Poljoprivrdne stručne službe Radmila Ćalić

Oprezno sa fumigacijom

Dezinfikovati i sav alat i pribor ali je ipak najvažnije pre početka novog proizvodnog procesa dezinfikovati i samo zemljište. Na ovaj način tvrdi naša sagovornica štitimo proizvodnju od mnogobrojnih štetočina, mikroorganizama koji se nagomilavaju u zemljitštu tokom više godina proizvodnje, ali i doprinosimo smanjenju upotrebe pesticida u proizvodnom procesu. 

"Kod nas je najčešća dezinfikacija zemljišta primenom insekticida i fungicida, međutim fumigacija je najefikasniji postupak dezinfikacija zemljišta ali fumiganti su jaki otrovi pa treba biti posebno obazriv. Ali postoji i biofumigacija koja podrazumeva setvu određenih biljnih kultura, najčešće iz roda Brasikace koje nakon zaoravanja ispuštaju izotocijane koji smanjuju brojnost nekih patogena i prouzrokovača biljnih bollesti i smanjuje rast korova", kaže Ćalićeva i dodaje da za tu namenu najčećše se sade kadifica i neven jer kao predhodni usev čiste zemljište od nematoda i nekih štetnih gljiva.


Foto prilog


Tagovi

Čištenje plastenika Uzgoj spanaća Zimska proizvodnja Prolećna proizvodnja Mile Lukić Fumigacija Radmila Ćalić


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Više [+]

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upozna svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dragi ljudi, donosim vam fotografije moga rada ove igre #mojepovrće #bejozaden #šargarepa #salata #kupus, a tu je pasulj, beli, crni luk, vlašik, krompir i mnogo povrća za moju porodicu. Donosim vam "malu tajnu" moje bašte, zagoreli kokošij... Više [+]