AgroKlub.rs

\

Povrtarstvo

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Povrtarstvo » Kako proizvesti kompost, prirodnu hranu za biljke?

Kako proizvesti kompost, prirodnu hranu za biljke?

Kompostište, kompost i kompostiranje

Kako proizvesti kompost, prirodnu hranu za biljke?

Datum: 26.12.2016. 16:00

Kategorija:

Povrtarstvo, Eko proizvodnja

Kompostiranje je proces u kojem imamo mogućnost da sami stvorimo hranu za naše biljke na potpuno prirodan način. Kuhinjski otpad čini trećinu od ukupnog dnevnog otpada koji stvorimo, tako da kompostiranje, pored toga što obezbeđuje prirodnu hranu za vaše biljke, ima i značaj u smanjenju otpada.

Poznato nam je da prirodni procesi ne poznaju otpad, sve ima svoje mesto u kruženju materije i protoku energije. Još u prvim susretima sa školskim gradivom smo naučili da u jesen kada opadne lišće s grana, ono se razgrađuje u čemu pomažu razni insekti, gliste, mikroorganizmi, itd. i da se u tom procesu pretvori u humus, odnosno plodno zemljište.

Kompostiranje je proces u kojem imamo mogućnost da sami stvorimo hranu za naše biljke na potpuno prirodan način. Kuhinjski otpad čini trećinu od ukupnog dnevnog otpada koji stvorimo, tako da kompostiranje, pored toga što obezbeđuje prirodnu hranu za vaše biljke, ima i značaj u smanjenju otpada.

Kompost nikad ne sme biti prevlažan, kao ni previše suv.

Prije tri godine napravila sam svoje kompostište. Bila je već jesen, 10. mesec 2013. godine kada sam naslagala prve slojeve spremne za proces kompostiranja. Zima koja je dolazila bila je jako topla, gotovo da je nije ni bilo, tako da je već nakon šest meseci kompost bio spreman. Razgradnja može da traje i do 12 meseci, ali sve zavisi od specifičnih uslova, jer što je toplije, mikroorganizmi su aktivniji, dok se u periodu hladnijih dana, metabolizam u mini ekosistemu usporava.

Osnovna pravila kod pripreme komposta

Ukoliko se odlučite da pravite kompost, pre nego što krenete s izradom kompostišta, odaberite najbolju lokaciju. Pokušajte naći neko mesto koje je najbolje zaštićeno od vetra i sunca. Moje kompostište je uz rub šume što mu omogućava odličnu zaštitu. Na mestu na kojem planirate pripremati kompost, potrebno je da skinete sloj zemljišta, otprilike do 10 cm, tako da napravite i mali nagib, čime se obezbeđuje oticanje viška vode.

Moje kompostište je ograđeno paletama, s tim da je jedna strana slobodna, odnosno paleta nije pričvršćena, nego je sklonim kako bih mogla da pristupim kompostnoj hrpi kad god je potrebno. Kompostište bi trebalo biti i pokriveno da bi se zaštitilo od sunca i padavina, a prekriti ga možete sa bilo kojim slabo propusnim materijalom, mnogi koriste stari tepih. Ja sam ga prekrila daskama, tako da ima i protoka vazduha, dovoljno senke i količina padavina je kontrolisana.

Prozračivanje i održavanje vlage su dve osnovne stvari na koje bi najviše trebalo da obratite pažnju prilikom pripreme komposta. Prozračivanje se vrši tako što se kompostna hrpa povremeno prevrće. Kompost nikad ne sme biti prevlažan, kao ni previše suv, a vlažnost ćete regulisati ili dodavanjem suve materije (lišće, slama, seno, nebojen i nelepljen karton - ja koristim kartonska pakovanja za jaja) ili zalevanjem ukoliko je previše suv, naročito u periodu toplijih dana. Vlažnost proveravate tako što ćete sadržaj komposta uzeti u ruku i stisnuti i ako se prilikom toga cedi voda, potrebno je dodati suvu materiju, a ukoliko se rasipa, dodajte vode. Optimalna vlažnost je kad sadržaj komposta ostane u obliku stiska šake.

Veličina za prostor za kompostište koje se preporučuje je oko 1,5 m širine, a dužina može da bude proizvoljna, kao i visina, samo što je potrebno ostavljati potreban prostor za prozračivanje na svakih 1.5 metar visine. Moja kompostana je oko 1 x 1 metar.

Šta se sme stavljati u kompost, a šta ne

Ovo je i mnogim iskusnim vrtlarima često dilema, ali zapravo kad krenete da pripremate kompost, shvatićete da to i nije tako komplikovano. U kompost možete stavljati sledeće:

  • ostatke hrane (svi ostaci od svežeg voća i povrća, ljuske od jaja, talog od kafe, vrećice od čaja i ostaci od čaja). Meso i kosti ne idu u kompost, a ne preporučuju se ni ostaci od pripremljenih jela, jer svojim mirisom mogu privući nepoželjne posetioce, iako nećete pogrešiti i ako stavite neko i skuvano jelo od povrća ili voća, s tim da toga ne sme biti mnogo.
  • otpad iz vrta i dvorišta: trava, seno, slama, lišće, granje, kora drveta, piljevina, uvenulo cveće, ostaci zemlje iz saksijskog cveća. U kompost ne stavljati osemenjene biljke.
  • ostali otpad: piljevina, kartonske kutije od jaja, kao i ostala kartonska / papirna ambalaža, koja nije bojena ili izbjeljivana, kao ni lepljena; životinjski izmet (sem izmet mačke ili psa, koji se ne stavlja u kompost), životinjska dlaka, kosa.

U kompost ne ide sledeće: pelene, prašina i vrećice usisavača, zaražene biljke, lekovi, boje i lakovi, plastika, kao ni sav ostali otpad koji nije biorazgradiv.

Prilikom stavljanja pojedinih biljnih ostataka u kompost, takođe trebate biti oprezni. Na primer, citrusi mogu da zakisele sredinu i na taj način da uspore rad bakterija, pa bi trebalo biti oprezan s njihovim odlaganjem. Isto je i sa borovim iglicama. Lišće oraha sadrži supstancu koja je prirodni herbicid, te ne ide u kompost, ali ovo lišće možete posebno kompostirati i kasnije koristiti za suzbijanje biljaka koje su vam nepoželjne u bašti.

Sav sadržaj pre stavljanja u kompost poželjno je prvo usitniti kako bi proces razgradnje pre počeo. Ja to uradim do neke veličine od 5 cm.

Pazite na razmeru ugljenika i azota u kompostu

Kad sam počela kompostirati, a to je bilo pre nepune dve godine, bila sam toliko pažljiva, da su me zezali. Prvi sloj u kompostani neka vam bude od granja da bi se obezbedilo prozračivanje. Kod mene je na dnu paleta i preko nje grane drveta. Kad to pripremite, u kompostnu hrpu stavljate izmešan organski otpad. Ovde je bitno paziti na razmeru ugljenika (izvor energije za mikroorganizme) i azota (izvor hrane za mikroorganizme), te se preporučuje da u kompostu zadržite razmeru od 2/3 biootpada bogatog ugljenikom (suvo lišće, granje, seno, slama i slično ) i 1/3 biootpada bogatog azotom (ostaci iz kuhinjskog otpada, sveže pokošena trava, svi sveži biljni ostaci).

Proces truljenja možete osetiti po mirisu, jer kompost nikad ne bi smeo da ima neugodan miris.

Kada posložite biljni sadržaj, prekrijte ga slojem zemljišta i zalijte. Kod mene je u kompostu uvek više biotpada iz svežih biljnih ostataka, nego suvih ostataka, iako bi trebalo biti obrnuto, ali redovno proveravam kompostnu hrpu i ukoliko primetim da dolazi do truljenja, umesto da se otpad razgrađuje, dodam suvog lišča, slame ili kartona od jaja. Proces truljenja možete osjetiti po mirisu, jer kompost nikad ne bi smeo da ima neugodan miris.

Obično ćete naći preporuke da kompostište napunite sadržajem koji mislite da kompostirate narednih nekoliko meseci da biste dobili željeni humus i da ga ostavite i ne dopunjavate novim sadržajem, ali ja to radim drugačije. S obzirom na to da svežeg sadržaja za kompostiranje uvek imam i da mi je žao da ga bacim u kantu za otpatke, jednom do dva puta sedmično, zavisno od toga koliko često odlazim u baštu, u kompostnu hrpu odlažem i taj otpad. Međutim, u momentu kad vam zatreba kompost, a u hrpi još ima dosta nerazgrađenog biootpada, samo odvojite na stranu nerazgrađen sadržaj i uzmite iz hrpe razgrađen kompost. Kompost je gotov kad sadržaj postane ujednačen i izgledom podseća na zemljišta i ima miris kao zemljište iz šume.

U tom sadržaju i dalje možete naći nerazgrađene grančice i ljuske od jaja kojima treba malo više vremena za razgradnju nego što je slučaj sa ostalim biootpadom, tako da kompost možete prosejati. Ja sam svoj kompost prosejavala samo prvu godinu, ali sad to više ne radim, nego samo rukom grubo uklonim nerazgrađen biootpad i vratim u kompostnu hrpu, a razgrađen kompost koristim dalje u bašti.

Kompostirati možete na više načina, pa čak možete kompost praviti i na svom balkonu u stambenoj zgradi, ali o tome i svom iskustvu u nekom drugom tekstu.

Broj pregleda članka: 1642; Uspešnost članka: 121.1

Tagovi: Kompostište, kompost i kompostiranje

Ključne reči članka: kako, proizvesti, kompost, prirodnu, hranu, za, biljke, kompost, otpad, možete, sadržaj, kompostište, ostaci, lišće, proces, biljke, ukoliko, trebalo, potrebno, nikad, kompostnu, komposta, prozračivanje, stavljati, ostataka, kompostirati, miris, biootpada, kompostu, zemljišta, otpada, kompostiranje, hranu, previše, godine, vlažnost, prilikom, slama, kompost nikad, kompostnu hrpu, trebalo biti


Tatjana Suhajček

Svi tekstovi autora

Autorka Tatjana Suhajček

Tatjana je po zanimanju biolog. Eksperimentiše u poljoprivredi i svoja iskustva želi da prenese svim zainteresovanim za alternativnije pristupe u povrtarskoj proizvodnji.


Izdvojeni članci - Povrtarstvo

Zaštitite plastenik od pregrejavanja
02.06.2017.

Loboda - hrana, a ne korov
30.05.2017.

Pravilnom rezidbom do krupnih plodova
05.05.2017.

Kako uzgajati rukolu?
20.04.2017.