Povrtari koji se kod nas bave plasteničkom proizvodnjom uglavnom imaju loše opremljene plastenike. Pretežno je tu reč o visokim tunelima, a po klasifikaciji to zapravo i nisu plastenici u pravom smislu reči. Proizvodnja luka i u takvim plastenicima je isplativa i jednostavna, tvrdi Živko Šašić, diplomirani inženjer poljoprivrede.
Kako proizvesti mladi luk u januaru, to zavisi od dobro organizovane proizvodnji sа minimalnim brojem radnih dana. Ova zimska proizvodnja ima mnogo prednosti, a jedna od najvažnijih za naše uslove su minimalne potrebe za zagrevanjem plastenika.
Povrtari koji se kod nas bave plasteničkom proizvodnjom uglavnom imaju loše opremljene plastenike. Pretežno je tu reč o visokim tunelima, a po klasifikaciji to zapravo i nisu plastenici u pravom smislu reči. Proizvodnja luka i u takvim plastenicima je isplativa i jednostavna, tvrdi Živko Šašić, diplomirani inženjer poljoprivrede za Savjetodavnu Srpske.
Postoje tri vrste sadnog materijala: seme, arpadžik i lukovica. Za proizvodnju mladog luka najviše se koriste lukovica i arpadžik, dok se seme upotrebljava za proizvodnju arpadžika. Pri biranju lukovice treba voditi računa da prečnik bude 25-40 mm, da su lukovice zdrave, karakteristične boje, oblika i bez mehaničkih oštećenja. Arpadžik se kupuje sa kalibracijom 16-25 mm. Najzastupljenije sorte su: majski srebrnjak i holandski žuti. Treba napomenuti da je ovogodišnja maloprodajna cena arpadžika od 210 do 245 dinara za kilogram, a lukovice od 17 do 22 dinara za kilogram, dok je površina posađena sa kilogramom arpadžika ista kao sa 6 kg lukovice.
Priprema obuhvata čišćenje i klasiranje lukovice, otklanjanje mehaničkih oštećenih delova, zatim raspoređivanje u određene posude iz kojih će se obavljati sadnja. Priprema može da uključi i radnje koje se obavljaju radi bržeg i ujednačenijeg klijanja, a samim tim i ostvarivanja većeg i ranijeg prinosa i prihoda. Neke od metoda za brže klijanje su:
Pošto mladi luk dolazi kao druga kultura u plodoredu, posle paprike, paradajza ili krastavaca, najpre treba plastenik očistiti i izneti biljne ostatke. Čišćenje se obavlja u nekoliko faza. Prvo se uklanjaju sistemi za potporu, drveni, metalni ili polietirenskih vlakana (vezivo za baliranje) ako je reč u špalirskom sistemu gajenja. Zatim se pristupa čupanju biljnih ostataka i njihovom iznošenju iz plastenika. Po završetku prehtodne faze pristupa se uklanjanju malč folije i sistema kap po kap. Završna faza je čišćenje trave, ostataka biljka i plodova koji su ostali u plasteniku posle prethodnih radnji.
Ova faza je veoma bitna i obavezna, naročito u plastenicima kod kojih je u sezoni primećena pojava bolesti. Zaoravanjem ili frezanjem obolelih plodova ili delova biljaka pomažemo povećanju njihovog broja u narednim sezonama.
Pre početka same osnovne obrade na površinama gde nisu bili plastenici poželjno je obaviti đubrenje stajnjakom u količini 30-40 tona po hektaru ili mineralnim đubrivima formulacije 1:1:1 ili 1:1:3 u količini 400-500 kilograma po hektaru, što su uobičajene količine primene. Količine primene đubriva najbolje je prilagoditi prethodno sprovedenoj analizi zemljišta. Osnovna obrada se sastoji od zaoravanja organskog ili mineralnog đubriva.
Dodatna obrada se obavlja odmah posle osnovne, to jest odmah nakon oranja. Na uzoranoj parceli se radi nekoliko prolaza tanjiračama i svetvospremačem, a broj prolaza zavisi od stanja i tipa zemljišta koje se obrađuje. Ova dodatna obrada se obavlja na mestima gde nisu bili plastenici, a planiramo da ih postavimo. U već postojećim plastenicima dodatna obrada se sastoji od prvog prolaza frezom. Posle toga dolazi osnovno đubrenje u količini i formulaciji koje su već navedene. Nakon osnovnog đubrenja obavljamo drugi prolaz frezom. Broj prolaza može biti i veći i radi se sve dok na postignemo mrvičasto-graškastu stukturu veličine frakcije 0,5-5 mm.
Postizanje što sitnije i bolje strukture je vrlo bitno zbog olakšavanje sadnje. Po završetu dodatne obrade pristupamo pravljenju gredica/traka i označavanju redova. Pravljenje gredica/traka je veoma važno ako se navodnjavanje obavlja rasprskivačima, dok označavanje i sadnja u redove znatno olakšva međurednu obradu, a ima i estetski karakter.
Sadnja lukovice ili arpadžika počinje počekom oktobra i može trajati do kraja novembra u zavisnosti od toga da li želimo ranu proizvodnju luka ili srednje ranu. Luk se može saditi na više načina:
Prvi način: sadnja u gredice/trake sa međurednim rastojanjem 10-12 cm i rednim rastojanjem oko 5 cm. Na taj način utrošak lukovice po metru kvadratnom iznosi 3-4 kilograma za gore navedenu kalibraciju, dok je utrošak arpadžika oko 0,5 kilograma.
Drugi način: sadnja u gredice/trake sa međurednim rastojanjem 10-12 cm i bez međurednog rastojanja. Kod tog načina utrošak lukovice po metru kvadratnom iznosi 6-7 kilograma za gore navedenu kalibraciju, dok je utrošak arpadžika oko 1 kilogram. To je ujedno i najzastupljeniji način sadnje.
Treći način: sadnja bez rednog i međurednog rastojanja. U takvom sistemu sadnje potrošnja lukovice po metru kvadratnom iznosi 18-20 kilograma za gore navedenu kalibraciju. Takva sadnja arpadžika nije preporučljiva, prvenstveno zbog njegove sitne kalibracije jer bi sklop bio pregust i dolazilo bi do potpaljivanja čime bi se prinos znatno smanjio.
Sadnja se obavlja tako da se lukovica ili arpadžik utisnu u zemlju do polovine svoje glavice ili oko 1-1,5 cm. Taj način sadnje je dosta brži nego da se utiskuje cela glavica u zemljište ili da se posle sadnje obavlja zagrtanje. Brzina i količina posađenog materijala se znatno povećava primenom ovog načina sadnje, kao i samo vađenje jer je lukovica za zemlju povezana samo korenom.
Prvo navodnjavanje se obavlja odmah po završetku sadnje. Luk ima slabo razvijen korenov sistem tako da ima izražene potrebe za vodom kao i češćim intervalima navodnjavanja. Interval navodnjavanja trebao bi da bude od 7 do 10 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Navodnjavanje se može obavljati na dva načina i to sistemom kap po kap ili rasprskivačima. Kod sistema kap po kap zajedno sa navodnjavanjem postoji mogućnost đubrenja sistemom fertigacije. Načinom sadnje bez rednog i međurednog razmaka jedini način navodnjavanja je rasprskivačima. Međurednu obradu je lakše i brže uraditi ako se koriste rasprskivači nego ako se zasad navodnjava sistemom kap po kap. Kod sistema kap o kap u međurednom prostoru se nalaze lateralni vodovi koji sa jedne strane znatno usporavaju obradu dok se sa druge strane mora povećati pažnja da ne bi došlo do mehaničkih oštećenja vodova (pucanje, probijanje, itd).
Pored osnovnog đubrenja potrebna je i dodatna prihrana azotnim đubrivima KAN-om ili AN-om 2-3 puta u toku vegetacije. Ta dva đubriva imaju idealan odnos nitratnog i amonijačnog oblika azota od 50% : 50%, a to je odnos koji najviše odgovara luku jer se tada najbrže i najbolje razvija. Ukupne količine za prihranu iznose 0,04-0,05 kilograma po metru kvadratnom, odnosno 400-500 kilograma po hektaru u zavisnosti od stanja biljke i faze razvoja. Pre početka vađenja moguća je prihrana kalijumovim đubrivima radi povećanja suve materije.
S obzirom na to da se proizvodnja obavlja u jesenjem i zimskom periodu posebni sistemi zaštite nisu potrebni, a treba naglasiti da postoje i ekstremni slučajevi. Zaštita bi pre svega trebala da bude preventivna bakarnim preparatima, kada biljke u proseku imaju razvijena 3-4 lista. Postoji mogućnost pojave žutih vrhova. Ona može nastati delovanjem nekih patogena. Međutim, u većini slučajeva nastaje zbog prebrzog rasta lisne mase. Mlada biljka nije u stanju da izgradi zaštitnu membranu oko lista, pa dolazi do njenog pucanja i stvaranja mrtvog tkiva što se manifestuje u obliku žutih vrhova. Do ove pojave može doći prilikom prihrane mladog luka sa dosta većim količinama od dozvoljenih ili ako ne sprovodimo pravilno provetravanje plastenika pa dolazi do povećanja temperature. Provetravanje plastenika je svakodnevno i povremeno, ako su dnevne temeprature iznad nule, odnosno 2-3 puta sedmično ako su temperature ispod nule.
Održavanje međurednog prostora se može obaviti na nekoliko načina:
Metod hemijskim putem primenjuje se za sadnju kod koje je sadni materijal seme - zrno. Zaštita se može sprovoditi herbicidima Stomp, Goal i Glifostat (totalni herbicid). Primena prva dva herbicida je odmah nakon sadnje, ali isto tako moguće je korektivno tretiranje samo Goal-om, posle nicanja luka. Primena trećeg herbicida (totalnog herbicida) treba da bude nakon nicanja korova, a pre nicanja luka. Kod tog preparata treba dobro voditi računa da vrh klice bude minimalno 2-3 mm ispod zemlje jer u suprotnom dolazi do uništavanja biljke.
Metoda ručnog uklanjanja korova predstavlja ručno čupanje i iznošenje korova iz plastenika. To je najsporija i najskuplja metoda održavanja međurednog prostora.
Metod mehaničkog održavanja međurednog prostora primenjuje se raznim vrstama kopačica koje mogu biti ručne ili mašinske. Kopačice mogu biti improvizovane ili fabričke. Ovaj način održavanja je vrlo efikasan kada je korov u početnoj fazi razvoja. Primenom ove metode dolazi do njegovog potpunog uništavanja. Metod se ponavalja nekoliko puta u toku vegetacije u zavisnosti od količine i stanja korova u plasteniku.
Stigli smo do poslednje faze razvoja mladog luka koja je proizvođačima i omiljena prvenstveno zbog prihoda koji će ostvariti. Vađenje luka počinje sredinom januara i traje do sredine maja u zavisnosti od vremena sadnje. Luk se vadi/čupa ručno u snopove, zatim se kupi u gajbe ili neke druge posude i odnosi na mesto gde će se čistiti.
Čišćenje luka se obavlja ručno. Skida se pokožica sa podzemnog dela (glavice) mladog luka, pregledaju se listovi i ako je potrebno uklanjaju se oštećeni delovi. Posle čišćenja luk se pere da bi se odstranila preostala zemlja. Zatim se pristupa procesu pakovanja. Luk se pakuje u razne oblike u zavisnosti od potrebe tržišta. Može se pakovati u kutije, gajbe ili vezice. Najčešći način pakovanja je u vezice težine 1 kg, 3 kg ili 5 kg. Radi estetskog izgleda vezice na njih se navlače zelene mrežice koje drže listove luka uspravno. Posle toga vezice sa lukom se ostavljaju u posude sa vodom nekoliko sati da bi dobili snežno belu boju glavice i korena.
Kao nedostatak proizvodnje može se navesti da je potrebna veća radna snaga prilikom čišćenja luka, kao i tokom održavanja međurednog prostora ako se obavlja ručno. Međutim, mnogo je više prednosti nego nedostataka. Jedna važna prednost je dobra potražnja na tržištu ranog mladog luka, a samim tim i dobra otkupna cena. Jednostavna je i laka proizvodnja i ne zahteva posebne uslove uzgoja ako uzmemo u obzir da se proizvodnja obavlja u zimskom periodu kada je za većinu povrtarskih vrsta neophodno dodatno zagrevanje prostora. Najveća prednost te proizvodnje je što zahteva minimalan broj radnih dana u sezoni.
Kalkulacija nije kompletna već je zasnovana na prinosima, prosečnim cenama mladog luka i ceni proizvodnje iz lukovice prema drugom načinu sadnje.
Količina lukovice je od 35 do 40 tona po hektaru.
Prosečan prinos za ranu proizvodnju je 95-100% u odnosu na posađenu količinu.
Prosečna cena (januar-februar) je od 210 do 245 dinara po kilogramu (na osnovu evidencije o prodaji poslednje 4 godine).
Cena kilograma mladog luka iznosi od 24 do 31 dinar, u tu cenu je uračunat radnik za čišćenje luka.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
