• Suzbijanje voluharica
  • 05.06.2016. 08:00

Kako se boriti protiv voluharica?

Voluharica spada u glodare koji najčešće nanose štetu u poljoprivredi i šumarstvu.

  • 2.775
  • 513
  • 0

Voluharica (Microtus arvalis) spada u glodare koji najčešće nanose štete u poljoprivredi i šumarstvu. Voluharice uzrokuju strukturna (potkopavanje nasipa, kanala za navodnjavanje), kao i estetska oštećenja (uništavanje travnjaka, sportskih igrališta i drugih sličnih površina).

Dužina njenog tela iznosi 10-12 cm, a repa 3-4 cm. Taj mali glodar najčešće boravi na otvorenim i ravnim površinama koje se retko ili uopšte ne obrađuju. Voli suva i humusna zemljišta. Svoja gnezda formira na dubini 5-10 cm. Na njihov broj veoma utiču vremenske prilike jer u slučaju lošeg vremena, može doći do značajnog smanjenja njihovog broja. Iz toga proizilazi da vlažne i kišne jeseni i zime s maglom otežavaju njihov život, dok im izuzetno odgovara duga i topla jesen, blaga zima i suvo proleće. Zato voluharice nazivaju periodičnim štetočinama.

Kada je poljska voluharica najaktivnija?

Poljska voluharica se koti 3-4 puta godišnje, a u jednom leglu može da bude 4-8 mladunaca. Ukoliko je aktivno više rupa po kvadratnom metru, tada se to smatra njihovom visokom brojnošću. Voluharica stvara najveću štetu u rano proleće, kasnu jesen i zimu jer ona ne skuplja zalihe hrane za zimski period. Preferira sočniju biljnu hranu, a manje zrnastu. Naročito joj odgovara korenasto i krtolasto povrće.

Šta karakteriše vodenu voluharicu?

Vodena voluharica (Arvicola terrestris), slična je poljskoj, ali je mnogo veća. Telo joj je dugo 15-20 cm, a rep 7-10 cm. Godišnje se razmnožava 2-4 puta i na svet donosi 2-8 mladih. Njeni hodnici se nalaze tik ispod površine zemlje, a mogu da budu duži od 100 m. Zanimljiva je činjenica da tunele kopa zubima. Hodnike voluharica možemo da razlikujemo od hodnika koje kopaju krtice jer krtica kopa prednjim nogama, a to se može primetiti i po tragovima voluharičinih zuba na ilovastom zemljištu. Vodena voluharica izbacuje zemlju iz hodnika stvarajući tako gomilice nepravilnog oblika. Pošto gura zemlju ukoso, humke se nalaze sa strane hodnika, dok su krtičnjaci iznad hodnika jer krtica izbacuje zemlju vertikalno.

Zimi i u proleće uzrokuju najveće štete

Vodena voluharica jede isključivo biljnu hranu. Tokom leta ona izlazi na površinu zemlje i pravi štetu na različitim biljnim delovima. Najveća šteta na kulturama je zimi i u proleće jer traži hranu ispod površine zemlje. Od povrća najčešće uništava repu, cveklu, šargarepu, peršun, celer, razne vrste kupusnjača i salatu, nagrizanjem i uništavanjem njihovih podzemnih organa. Simptomi napada voluharice uočavaju se ako povrće vene bez vidljivih spoljašnjih znakova napada. Vodena voluharica za razliku od poljske priprema hranu za zimu, pa joj više odgovaraju plavna i vlažnija područja.

Smanjivanje šteta od voluharica

Voluharice treba suzbijati rodenticidima. Oni se nalaze u obliku mamca koji se stavlja u aktivne rupe voluharica. Rupe se mogu pronaći prethodnim zatvaranjem svih rupa drljanjem ili na maloj površini petom cipele. U slučaju primene otrovnih mamaca, potrebno ih je obezbediti da deca, kućni ljubimci i ostale domaće životinje ne bi došle u direktan kontakt sa otrovom. Borba protiv voluharica treba da bude prihvaćena mera koja će se sprovoditi nezavisno od broja štetočina, pa je treba voditi tokom cele godine i to na mestima gde se voluharice najčešće zadržavaju, a to su takozvani rezervati (nasipi, ivice puteva, livade i pašnjaci, deteliništa i lucerišta).

Jedan od efikasnih načina za odbijanje voluharica je taj da učinimo stanište što manje pogodnim za njih. Korov, gusti biljni pokrivač i malč obezbeđuju voluharicama hranu i zaštitu od grabljivica, kao i stresova okoline. Ako se ukloni zaštita, njihova populacija će se smanjiti. Obrada zemljišta je vrlo delotvoran način smanjenja šteta koje nanose voluharice jer se tako uklanja biljni pokrivač i uništavaju hodnici kojima se kreću voluharice. Jednogodišnji usevi, zbog obrade zemljišta, često imaju manji broj voluharica nego višegodišnji. Uprkos tome, voluharice su u stanju da unište jednogodišnje useve s biljnim pokrivačem koji im pruža utočište. Za kontrolu manjih populacija, mogu da se koriste mišolovke koje se postave vertikalno u aktivni hodnik. Kao dobar mamac će poslužiti komadići jabuke, lešnici i ostalo voće. Jesen i kasna zima su periodi kada će se uloviti najveći broj voluharica.

Veliki broj grabljivica hrani se voluharicama (lisice, sove, kućne mačke, kune, jastrebovi). U većini slučajeva, grabljivice ne mogu da drže populaciju voluharica pod kontrolom zato što većina njih ne lovi u blizini kuća i bašta gde je ta kontrola najpotrebnija. Takođe, voluharice im nisu prvi izbor u ishrani, već alternativa. Iz tog razloga, baštovan ili ratar sebi ne može da priušti čekanje na grabljivice da bi zaustavio napad voluharica.

Pomažu i određene biljke

Biljni repelenti za voluharice su: kraljevska kruna (Fritillaria imperialis), beli luk, mlečika (Euphorbia lathyris), pasji jezik (Cynoglossum officinale), crna ribizla (Ribes nigrum), narcisi (sorte LaRiante), beli kokotac (Melilotus albus). Možete ih posaditi oko bašte ili oko ugroženih mesta jer voluharicama smeta njihov miris. U hodnike se mogu staviti materije koje izlučuju odbijajući miris: grane tuje, lišće oraha, češnjevi belog luka, riblje glave. U otvorene hodnike, takođe, možete uliti đubrivo napravljeno od listova zove. Čičoke na ivicama useva mame voluharice i drže ih podalje od ostalih gredica.

Ako se flaše ukopaju ukoso u zemlju, vetar će u njima proizvesti zviždeći ton koji odbija voluharice. Postoji jedan još uspešniji način sličnog principa: na mestima ugroženim od voluharica treba zabiti u zemljište debelu gvozdenu motku. Potrebno je više puta dnevno udariti čekićem po metalu jer će jak zvuk, ali i vibracija terati voluharice, ali samo ako je vrtlar dovoljno istrajan. U prodavnicama se mogu kupiti uređaji koji u zemljištu proizvode vibracije i zvučne talase.

Na kraju - mačka ipak najbolje rešenje

Uz sve nabrojane metode zaštite i načine suzbijanja, ne postoji univerzalno rešenje protiv voluharica. Opisivane biljke protiv voluharica češće imaju samo "sporednu ulogu" u odbrani jer same nemaju mogućnost da drže te životinje što dalje od zasada. Najveći uspeh ćemo postići kombinovanjem više mera odbrane. Od svih metoda koje čovek može preduzeti, najefikasnija je ipak mačka. U periodu od nekoliko meseci, ona može da očisti svoje lovište od voluharica. U prisustvu mačke, voluharice se garantovano neće pojavljivati u velikom broju.

Foto:bigstockphotos,CreativeNaturePhotography


Tagovi

Voluharica Štetočina Suzbijanje Glodari Zaštita zasada Poljska voluharica Vodena voluharica


Autorka

Martina Režek

Martina Režek

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.