Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Kalemljenje
  • 13.04.2024. 10:00

Kako se kalemi lubenica na vrg?

Ukoliko se lubenica kalemi isključivo na vrg - miris, aroma i ukus lubenice ostaju isti, odnosno karakteristični za sortu ili hibrid - Citrulus vulgaris Schard. (Thumb).

Foto: Marija Lazarević
  • 160
  • 11
  • 0

Vrg - tikva sudovnjača, natega, jurgeta (Lagenaria vulgaris) ima bolje razvijen korenov sistem, koji je i otporniji na bolesti od korena lubenice što omogućava bolju ishranu biljke, zbog snažnijeg korenovog sistema i povećan prinos. Ukoliko se lubenica kalemi isključivo na vrg - miris, aroma i ukus lubenice ostaju isti, odnosno karakteristični za sortu ili hibrid - Citrulus vulgaris Schard. (Thumb).

Priprema materijala za kalemljenje

Radi naklijavanja uzima se dezinfikovano seme vrga i lubenice, stavlja u retko pletenu platnenu vrećicu i potapa u mlaku vodu (oko 25oC) i u njoj drži uz povremeno vađenje dok ne počne da bubri. Močenje semena traje 10 - 15 časova, s tim što seme vrga zbog deblje semenjače naklijavamo dan ranije.

Kada seme nabubri treba ga staviti na vlažnu tkaninu, upijajuću hartiju, gazu u sloju pet do šest centimetara i pokriti istim zastiračem, te držati u toplom prostoru (20 - 25oC). Seme treba povremeno mešati i nakvasiti. Kada klice počnu da probijaju semenjaču treba obaviti setvu i to:

  • seme vrga posejati u pripremljene saksije (prečnika 10 - 12 cm i visine 12 - 15 cm) na dubini tri centimetra koje se zatim stavljaju u topli zaštićeni prostor ili toplu prostoriju,
  • a seme lubenice posejati u pripremljenu zaštićeni prostor ili u plitke sandučiće na međusobnoj udaljenosti pet do šest centimetra i dubini tri centimetra ukoliko se planira gajenje rasada u toplom zaštićenom prostoru ili toploj prostoriji,
  • Setva se obično obavlja u toku marta ili do polovine aprila.
Zasejane saksije odložite u zaštićeni prostor

Zasejane saksije slažu se u topli zaštićeni prostor (plastenik, staklenik, topla prostorija i drugo), kao i kod gajenje rasada lubenice, jer obema usevima treba obezbediti iste uslove za nicanje biljaka (temperatura 25 - 28oC, vlažnost supstrata 75 - 80 odsto PVK, dobro provetravanje, a nakon nicanja i dovoljno svetlosti).

Za vreme nicanja biljaka temperatura treba da bude oko 25oC. U ovoj fazi mere nege rasada sastoje se u redovnom zalivanju i provetravanju toplog zaštićenog prostora ili prostorije gde se obavlja ovaj proizvodni zadatak. Čim se pojave kotiledoni i potera srednji list (prvi pravi list) pravi je momenat za kalemljenje.

Pre početka kalemljenja zaštićeni prostor ili prostoriju treba dobro provetriti, svesti temperaturu na oko 10oC. Biljke lubenice koje se koriste za kalem-grančice treba izvaditi i njihov koren staviti u sud sa mlakom vodom kako bi se sprečilo njihovo venuće. Zatim se u prostoriju donesu saksije sa biljkama vrga koje treba da su sličnog uzrasta kao i biljka koja se kalemi. Uzimaju se odabrane biljke vrga, istog prečnika kao kalem-grančice lubenice.

Tehnika kalemljenja

Pri ovom procesu u otvor postupak je sledeći: žiletom pažljivo što bolje iseći vegetativnu kupu podloge (pupoljak iznad kotiledona-klicinih listića), odnosno vrga. Dobro zašiljenom čeličnom žicom ili šilom (poprečni presek zašiljenog dela da je u obliku kvadrata, odnosno da su žica ili šilo zašiljeni kao jako visoka piramida) izdubiti otvor na stablu podloge - između kotiledonih listića. Otvor treba da je dubok oko 1,5 do dva centimetra. Žica ili šilo su prečnika dva milimetra.

Zatim preseći koso žiletom ili skalpelom stabaoce kalem-grančice lubenice, na oko dva do 2,5 cm ispod kotiledonih (klicinih) listića. Sa stabljike se skida pokožica i deo tkiva ispod nje. Oštećeni deo stabljike treba da je što duži, ali najviše do 1,5 cm, zaoštren u vidu klina. Postavlja se u otvor stabaoceta podloge (vrga), a listovi podloge i plemke da budu unakrsno postavljeni zbog boljeg pristupa svetlosti. Nakalemljeno mesto pažljivo se omota tankim slojem gaze ili vate, eventualno blago stisne štipaljkom.

U zaštićenom toplom prostoru održava se temperatura na 22 do 25oC, a vlažnost vazduha na oko 90 - 95  odsto. Kalemljene biljke se odmah zaliju, zaštićeni prostor pokrije - zasenjuje nekoliko dana (tri do četiri) od direktne sunčeve svetlosti da bi se sačuvala vlažnost sredine, a onda zaštićeni prostor ili prostoriju postepeno osvetljavati, blago provetravati i biljčice po potrebi zalivati.

Obično šest do sedam dana posle kalemljenja na datom mestu formira se kalus, srastanje podloge i plemke, pa se omotač od gaze ili vate može potpuno ukloniti. Njegova uloga bila je u tome da pričvrsti komponente na spojnom mestu, sačuva neophodnu vlažnost i zaštiti ozleđeno tkivo biljke od spoljnih zagađivanja. Sve listove, koje se pojave na podlozi, treba odstraniti izuzev kotiledona.

Postupak

Pri kalemljenju u procep postupak izgleda ovako:

Između kotiledona podloge odstrani se vegetativna kupa (pupoljak) i na tom mestu žiletom ili skalpelom napravi rez (procep) dužine 1,5 cm. Uzima se plemka lubenice, odseče se žiletom dva centimetra ispod kotiledona i zareže u obliku klina. Zatim se plemka postavi u procep podloge i to tako da kotiledoni čvrsto naležu jedan na drugi. Međutim, uspeh u kalemljenju je veći kada su kotiledoni unakrst postavljeni. Mesto na kome je biljka spaja sa drugom zavije se vatom.

Odnegovane kalem sadnice iznose se iz zaštićenog prostora ili prostorije i sade kada plemka - lubenice ima tri do četiri prava lista, odnosno kada to dozvole vremenske prilike.

Napomena: kalemiti rane sorte i hibride neotporne na fuzarium, kao što su: Sugar baby, Korai kincs, Sigetčepi F1, Heveši futo F1, Rosa F1 i drugo jer su upravo oni pogodni za ovu radnju.


Tagovi

Kalemljenje na vrg Kalem sadnice Kalemljenje lubenice Uzgoj lubenice Postupak kalemljenja Tehnika kalemljenja


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.