Kod vađenja korena se odstranjuju listovi i sitni bočni korenovi. Na tržištu se traže pravi oni sa belim mesom. Ren se može održati šest meseci na nula stepeni.
Višegodišnja povrtna vrsta koja se lako uzgaja, ren (Armoracia lapatifolia Syn. A. rusticana), ima koren koji se koristi u prehrambene svrhe, a može biti dug i do jednog metra. Farmaceutska industrija prerađuje i tanke korenove kao i tanke bočne koje može da posluži i kao sadni materijal. Glavna berba je u jesen, tokom oktobra i početkom novembra, kada lišće požuti i prečnik korena iznosi najmanje dva centimetra.
Međutim, ovo povrće može se brati i tokom cele godine. Treba izbegavati vađenje po smrznutom zemljištu, jer prekinut ili povređen izdanak se kvari i gubi upotrebnu vrednost. Rano proletnje vađenje isto izbegavati, jer vlažno i hladno vreme posredno utiče da dobar deo rena ostane nepovađen.
Pre vađenja rena, pokosi se i odstrani lišće sa parcele. Vadi se posebnim plugovima ili plugovima bez lemeša koji mogu izorati koren sa dubine od 50 cm. Duboko izoravanje je neophodno da se ne ošteti ono jednogodišnje, koje će služiti kao sadni materijal sledeće godine. Izoravanje radi se u suprotnom smeru od smera sadnje.
Nakon izoravanja sa glavnog zadebljalog izdanka se odstranjuju glave i bočno korenje, klasira se i odmah posprema u hladnjače, gde se na temperaturi od - 20oC čuva do trenutka korišćenja. Čuvanje je moguće i na temperaturi od nula do jedan stepen celzijusa i do šest meseci. Povađeni mogu se, posle čišćenja od zemlje i odstranjivanja bočnih žila i žilica, trapiti u umereno vlažan pesak ili u podrumu. Tada se čuvaju na temperaturi od nule do 10oC, pri relativnoj vlažnosti vazduha 85 do 95 odsto.
Bočno jednogodišnje korenje, koje je duže od 20 cm priprema se kao sadni materijal za iduću godinu i čuva na već opisane načine. Dvogodišnji se klasiraju u dve klase. Prvu klasu čini ono prečnika preko tri centimetra, a drugu klasu ono prečnika dva do tri centimetra. Prinos rena se kreće od 10 do 15 t/ha, od čega je oko 70 do 80 odsto konzumno dvogodišnje korenje, a ostatak od 20 do 30 odsto je bočno i sitno jednogodišnje. Sa jednog hektara moguće je proizvesti oko 100.000 jednogodišnjih reznica.
Za vađenje izdanka je moguće koristiti iskopače korenastog povrća, vadilice za krompir, kombinacije iskopača i vadilica, kombajne i drugo. Na malim površinama mogu se koristiti ašovi, krampovi, vile za vađenje rena i slično. Vađenje je veoma težak posao i voditi računa da korenje bude neoštećeno ili sa što manje oštećenja, te da vađenje bude što temeljnije jer se danas sve više ren proizvodi u jednogodišnjem ciklusu.
Tagovi
Autor
