Glavni neprijatelji povrća su zimski mrazevi, hladnoća u proleće i letnje suše. Povrtari su tokom proteklih vekova naučili da se nose s tim opasnostima, štiteći zemlju i biljke od surovih vremenskih prilika.
Glavni neprijatelji povrća su zimski mrazevi, hladnoća u proleće i letnje suše. Povrtari su tokom proteklih vekova naučili da se nose s tim opasnostima, štiteći zemlju i biljke od surovih vremenskih prilika.
Nekada su baštovani upotrebljavali malč koji se sastojao od delimično razgrađenog stajskog đubriva. Takav malč se razgrađuje u zemljištu, pa je odličan za prekrivanje ili malčiranje zemlje. Tanki sloj malča raširen preko setvene gredice podstiče klijanje jer pomaže zemljištu da zadrži vlagu.
Srazmerno debeo sloj omogućava nedavno posađenom kupusu, praziluku, celeru, tikvicama i jagodama da se dobro ukorene.
Sve što prekriva zemlju i štiti je od svetlosti i vrućine može da se iskoristi kao malč. Mnogo je materijala koji funkcionišu kao odlični malčevi i potpuno su besplatni. Svi smanjuju isparavanje vode i sprečavaju rast korova. Komadići suve trave su ekonomičan i efikasan zaštitni sloj sve dok se u njima ne skriva seme korova.
Po zemljištu pokošenu travu treba rasuti nakon što se osuši. Uvek je raširite u tankom sloju, čak i ako to znači obavezu redovnog obnavljanja, mora se i dalje videti zemlja ispod nje. Ako je sloj predebeo, malč od trave mogao bi da oblikuje kompaktno grumenje koji će se vremenom ubuđati i privlačiti puževe.
Ovo je odličan malč po kojem baštovani mogu slobodno da hodaju. Može se upotrebiti za prekrivanje zemljišta između redova useva i oko puzećeg povrća, na primer tikvi, izuzetno sklonih truljenju na hladnom i vlažnom zemljištu.
Novinski papir presavijen na pola ili na četvrtinu i talasasti karton s kojeg su uklonjene lepljive trake i vezice, praktičan su malč za široko razmaknuto povrće. Za lepši izgled prekrijte ih s malo nabacane suve trave.
Probajte da ga nabavite jer je praktičan i prirodan malč privlačnog izgleda.
U ukrasnim vrtovima kora je omiljen malč, ali nije previše prikladna za povrtnjake, osim za stazice i gredice s jagodama jer jagodama odgovara korina kiselost i dobra drenaža. Ukoliko koristite koru drveća kao malč, nemojte je prostirati naknadno jer ćete stvoriti neravnotežu u zemljišnoj strukturi. Kod prekopavanja zemljišta za drugu kulturu dodajte đubrivo koje će poboljšati njegovu strukturu.
Malčiranje pomaže pri sprečavanju odlaska vlage iz zemljišta. Najbolje vreme za nanošenje zaštitnog sloja je proleće, kad je zemlja topla, ali i dalje vlažna i u periodima posle kiše. Ipak, nemojte zemljište malčirati dok je zemlja suva zato što ćete tim postupkom onemogućiti prodiranje kiše pa će zemljište ostati suvo.
Prekrivači štite od mraza i hladnog vetra. Providni prekrivači štite seme posejano na mestu na kojem će ono rasti, reznice i mlade biljke jer ih čuvaju od kiše, naleta hladnoće i mraza. Tokom sušnih perioda oni održavaju zemljište vlažnim. Postavite ih na mesto oko mesec dana pre setve ili sadnje da zagrejete zemljište i upotrebite ih za prezimljavanje otpornih useva poput salate i šargarepe.
Premda ništa nije privlačnije od pravog staklenog zvona kakva su uveliko korišćena u prošlosti, ona su skupa i lako lomljiva. Uz to su nezgodna za upotrebu jer se moraju namestiti otvorena, pa zatim, u zavisnosti o vremenskih prilika, zatvarati.
Plastična, karbonatna zvona izgledaju poput starinskih, ali su jednostavnija za korišćenje, jeftinija i manje krhka. Vrlo su laka, pa ih dobro pričvrstite da ih ne bi odneo jak vetar.
Plastični pokrivači, koji izgledaju poput kutija ili šatora, dostupni su u standardizovanim dužinama i odgovaraće (podesivi su) većini redova sa posađenim povrćem.
Ako ne želite neprekidno da pazite na pokrivače u bašti, plastenik-tuneli, poput onih koje podižu komercijalni uzgajivači, zaštitiće posejano seme i rani rasad od poslednjih mrazeva. Takvi tuneli sastoje se od komada plastičnog materijala raširenog preko okvira od metalnih obruča. Temperatura u tunelu je umerenija i lakše ju je regulisati nego u zvonima.
Plastenik-tunel može se koristiti i za ubrzavanje sazrevanja jagoda. Trebalo bi ih ukloniti čim je spoljašnja temperatura dovoljno visoka ili kad su biljke dobro ukorenjene.
Hladno klijalište bilo je neizbežan element bašta naših deda. Sastoji se od drvenog okvira koji prekriva komad zemljišta. Prednja strana mu je niža od zadnje, a tu je i stakleni poklopac. Odlično je za klijanje sadnica poput kupusa i salata koje se nakon toga rasađuju. Hladno klijalište je takođe dobar dom za prvi put presađene mlade biljke.
Hladno klijalište može se upotrebiti za gajenje ranog, niskog povrća poput salate, rotkvica i mladog luka, pa u stakleniku ostaje dovoljno mesta za paradajz, mahunarke i druge visoke biljke koje će iskoristiti dodatnu visinu staklenika.
Sveže presađene biljke poput kupusa, salata, paradajza, cvekle i artičoka naročito su osetljive na isušivanje usled prolećnog sunca i hladnih vetrova. Zaštitite ih tako što ćete preko njih staviti sloj agrotekstila koji služi kao barijera od loših vremenskih prilika.
Mlade biljke i rasad možete proizvesti pomoću agrotekstila, a prekrivač možete iskoristiti i za zagrevanje zemljišta jer on hvata i izoluje sloj vazduha i služi kao vetrobran, ali pri tome propušta vazduh i vodu. Na početku sezone, od februara do maja, agrotekstil omogućava iznošenje mladog povrća na otvoreno 2-3 sedmice ranije. Odmah nakon setve ili sadnje raširite prekrivač po zemljištu i nemojte ga zatezati jer tako omogućavate biljkama da ga podižu dok budu rasle. Ivice pričvrstite ciglama, komadima drveta ili malim vrećama napunjenim peskom ili zemljom. Grašak, mahunarke, krompir, različite salate i repe odlični su za primenu ovakvog načina gajenja.
Foto: akiyoko49/bigstockphoto.com
Tagovi
Autorka