• Plodonosno povrće
  • 20.04.2020. 18:00

Kakvo đubrivo je potrebno za plodonosno povrće?

Potrebe za đubrivom zavise od faze razvoja biljke, a u nastavku saznajte kada, kako i u kojim količinama bi trebalo primeniti đubriva na plodonosno povrće.

Foto: JumpStory
  • 3.203
  • 104
  • 0

Zajednička karakteristika plodonosnog povrća je to da su delovi koji se koriste u prehrani nastali iz cveta. Najrašireniji predstavnici ove grupe su krastavci, paradajz, paprika i patlidžan.

Ove vrste povrća su dosta osetljive na povećanu koncentraciju hlora koji može prouzrokovati deformaciju listova, hlorozu pa čak i oštećenja celih biljaka. On je sastavni element NPK đubriva, stoga kod njihove primene trebalo bi koristiti sulfatna đubriva poput NPK (SO3, MgO) 7-14-21 ili NPK (SO3) 5-20-30 ali i pojedinačna đubriva poput kalijum-sulfata, kalijum-magnezijum sulfata i slično.

Dobro reaguju na organsko đubrenje

Sve ove kulture dobro reaguju na organsko đubrenje jer ono povoljno utiče na visinu i kvalitet prinosa kao i na dinamiku raspoloživosti hraniva. Najčešće se koristi stajsko đubrivo koji se zaorava kod pripreme zemljišta u jesen ili rano proleće i to u količini od 25 do 40 kg/m2.

Trebalo bi napomenuti da se primenom stajskog đubriva ipak ne osigurava dovoljno hraniva pa se preporučuje i primena mineralnih.

Zbog veće cene sulfatnih u odnosu na hloridne soli kalijuma, još je veći značaj organskog đubrenja kojim se u zemljište dodaju velike količine kalijuma i tako smanjuju troškovi.

Azot najviše potreban kod vegetativnog rasta

Velike potrebe za azotom plodonosno povrće ima posebno tokom intenzivnog vegetativnog rasta kada je razmera potrebe za azotom najveća u odnosu na ostale elemente, a najveće potrebe za kalijumom su tokom sazrevanja plodova kada im je potrebno osigurati i dodatnu količinu kalcijuma.

Na primer, kod prekomernog dodavanja azota kod paradajza dolazi do opadanja cvetova, truljenja plodova, a biljke postaju osetljive na bolesti. Usled manjka kalcijuma smanjen je rast vrhova izdanaka i korena, a i ograničen rast plodova što se manifestuje vršnom truleži i propadanjem plodova kod paradajza i paprike.

Primeri đubriva kod plodonosnog povrća

Kog đubrenja paprike, paradajza i patlidžana u osnovnoj obradi zemljišta trebalo bi zaorati NPK 7-14-21 u količini od 700 kg/ha. Pred sađenje se unosi 150 kg/ha UREE i 300 kg/ha NPK 7-14-21. Prihranjuju se dva do tri puta KAN-om u količini od 100 kg/ha i folijarno tri do pet puta sa kalcijum nitratom (CaNo3) u koncentraciji od dva odsto.

Kod đubrenja krastavaca preporučuje se tokom pripreme pred setvu uneti NPK 7-14-21 u količini od 800 kg/ha i 100 kg/ha UREE. Tokom vegetacije moguća je i folijarna prihrana kod koje bi trebalo biti oprezan jer može doći do opekotina na listovima i cvetovima. Posebno je potreban oprez pri folijarnim aplikacijama kompleksnih đubriva tokom sazrevanja. Takođe, u toplim mesecima nije preporučljivo vlaženje listova zbog opasnosti od pojave pepelnice i plamenjače.

Šest grešaka zbog kojih je prinos krastavaca loš

Ukoliko se odlučimo za folijarnu prihranu u fazi presađivanja do cvetanja treblo bi koristiti formule sa naglašenim udelom fosfora (11-44-11 ili 8-42-14), od cvetanja do formiranja plodova potrebno je koristiti onu s blago naglašenim udelom kalijuma (15-5-30, 16-8-32 ili 19-11-24), tokom sazrevanja plodova i berbe koristiti formule sa većim udjelom kalijuma, a u slučaju gubitka lisne mase potrebno je jednom sedmično koristiti onu jednakog udela azota, fosfora i kalijuma (20-20-20).

Održavajte zemljište plodnim

Složeni procesi đubrenja pokazuju kako je gotovo nemoguće upravljati hranjivima i njihovim odnosima tako da danas rešavamo sutrašnju potrebu biljaka za pojedinim elementima. Stoga, trebalo bi redovno da ulažemo u plodnost zemljišta, u okvirima optimalne pH reakcije i da poštujemo principe đubrenja s obzirom na vrstu, količinu, način i vreme nanošenja hraniva.


Tagovi

Đubrenje plodonosnog povrća Đubrenje paprike Đubrenje paradajza Đubrenje patlidžana Đubrenje krastavaca Prihrana


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.