Koje povrće sejati za branje pre prvih mrazeva?

Napokon smo dočekali kišu i pad temperature što će omougućiti neometane radove u bašti. Mnoge povrtarske kulture za berbu u jesen se seju krajem avgusta i početkom septembra, ali zbog dugotrajne suše, nedostatkva vlage u zemljištu i previsoke temperatue, mnogima to ove godine nije bilo moguće. 

Na sreću, postoje vrste koje imaju kratko razdoblje dozrevanja, tri do 10 nedelja. Budući da i prvi minusi dolaze sve kasnije, puno toga ćete moći da berete još krajem oktobra i početkom novembra.

Evo sedam predloga 

1. Rotkvica je poznata po tome da brzo raste i sazreva, a dovoljno joj je tri do četiri nedelje. Voli nižu temperaturu, ali i puno vlage. Možete je sejati u razmaku od nedelju ili dve, kako biste imali stalno sveže plodove. Pazite da je ne sejete pregusto. 

2. Salate poput matovilca i rukole trebaće četiri do šest nedelja. Mogu da izdrže čak blaži mraz. U slučaju da ste ih pregusto posejali, jednostavno proredite, a mlade listiće iskoristite. 

3. Spanać je još jedan ljubitelj hladnog vremena, a u slučaju visoke temperature i suše, brzo odlazi u seme. Zato je ovo vreme idealno za njega. Vrijeme sazrevanja mu je šest do osam nedelje. Može se brati do prvih jačih mrazeva. 

4. Blitva je neizostavna jesenja povrtnica koja odlično podnosi hladno vreme, čak i sneg, ali od jakih mrazeva je ipak treba zaštititi. Sazreva za šest do osam nedelja. Beru se spoljašnji listovi, a ako i bude oštećena od mraza, u proleće će poterati novi. 

Šta sejati i saditi u natprosečno toplom i suvom septembru?

5. Peršunu inače treba osam do 10 nedelja da bi bio spreman za branje lišća, a ako ga posejete sada, koren ćete vaditi na proleće. No, budući da se njegov list koristi u mnogim jelima i bogat je C vitaminom, pronađite neki kutak za njega. 

6. Cvekla kojoj treba šest do osam nedelja za sazrevanje, podnosi i hladnije uslove. Ipak, čak i ako ne razvije koren željene veličine, možete koristiti njene listove u salatama, varivima i supama. 

7. Repa - bela (stočna), crna ili japanska, sazrevaju za pet do 10 nedelja od čega crna ima najduže, a japanska najkraće vreme sazrevanja. Otporne su na blage mrazeve, a mogu se jesti sveže ili ukiseljene. 

Eksperimentišite

Ako imate volje i vremena za eksperimentisanje, možete probati da posejeze mahune i grašak. Čak i ako ne dozreju potpuno do prvog mraza, njihove mlade mahune možete koristiti u pripremi supa i variva. 

Tikvice, ako i ne stignu da daju plod, imaće cvet koji možete pohovati, a njeni mladi listovi takođe se mogu koristiti u varivima i supama.

Mirođija je začinsko bilje koje brzo raste pa posejte još jednu turu pre jesenjeg mraza.

Na šta paziti? 

Pri odabiru jemena, gledajte da je reč o sorti povrća koje ima ranije vreme dozrevanja. 

Pre setve potopite seme, što će ubrzati njegov rast. To se posebno odnosi na mahunarke. U te svrhe možete koristiti i biostimulator kućne izrade. 

Kako ubrzati klijanje i nicanje semena? Evo 5 prirodnih načina

Bez obzira što nam stiže jesen i više vlage, budite spremni da će biti i sušnih dana, s višim temperaturama i da će biti potrebno zalevanje biljaka. To je posebno važno u početnim fazama rasta, klijanja i nicanja. 

Zemlju pre sjetve prorahlite i nađubrite s odgovarajućim đubrivom. Biljkama koje beremo radi lista potrebno je više azota, a za korenasto NPK formulacija. Kod mahunarki budite oprezni s azotom jer one fiksiraju taj element iz tla.