Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Mikropovrće
  • 19.12.2023. 07:30

Koje se vrste mogu uzgajati kao mikrobilje? Tri su najpopularnije

Za uzgajanje se koriste različite vrste bilja, od žitarica, povrća, do začinskog, lekovitog i divljeg. Svaka vrsta ima svoje zahteve i različite nutritivne vrednosti.

Foto: Depositphotos/alexzrv0521
  • 646
  • 43
  • 0

Prednost mikrobilja je što ga možemo proizvoditi tokom cele godine na malom prostoru. Neke vrste je lako uzgajati, jer ne traže specifične uslove. Potražnja na tržištu postoji, a proizvodi su visokoprihodni. Koriste se najčešće u svežem stanju, za salate, priloge, u sendvičima, supama i slično. 

Što je mikrobilje? 

Reč je o mladom povrću koje naraste 2,5 do osam centimetara. Iako ih neki menjaju sa klicama, vrlo su različiti. Klica se jede cela, a mikrobilje se seče iznad nivoa zemlje i jedu se samo stabljike i listovi. Klice sadrže mnogo manje hranjivih materija i vlakana od mikrobilja, ali i ciklus rasta koji traje oko jednu sedmicu dok mikrobilju treba jedna do tri sedmice da naraste. 

Takođe, nisu isto što i bejbi bilje, vrlo mladi listovi koji se beru pet do devet sedmica nakon setve. 

Imaju vrlo koncentrisani ukus, ali i hranljive materije po nekoliko puta više od svojih starijih verzija.

Osam porodica uzgoja

Za uzgajanje se koriste različite vrste bilja, od žitarica, povrća, do začinskog, lekovitog i divljeg. Svaka vrsta ima svoje zahteve i različite nutritivne vrednosti. U ove svrhe se mogu uzgajati: pšenica, ovas, ječam, pirinač, lucerka, slanutak, grašak, rotkvica, kupus, kelj, karfiol, brokula, blitva, spanać, tušt, gorušica, piskavica, sočivo, slanutak, kinoa, bosiljak, korijander, kim, lukovi, suncokret, dinja, krastavac i mnoge druge vrste.

Kategorizuju ih prema porodicama kojima pripadaju, a deli ih se uglavnom na njih osam: 

  1. Amaranthaceae: amarant, cvekla, blitva, kvinoja i spanać;
  2. Amaryllidaceae: vlasac, beli luk, praziluk i luk;
  3. Apiaceae: šargarepa, celer, kopar i komorač;
  4. Asteraceae: cikorija, endivija, zelena salata i radič;
  5. Brassicaceae: rukola, brokula, kupus, karfiol, rotkvica i potočarka;
  6. Cucurbitaceae: krastavci, dinje i tikve;
  7. Lamiaceae: biljke poput metvice, bosiljka, ruzmarina, žalfije i origana;
  8. Poaceae: trave i žitarice poput ječma, kukuruza, pirinča, ovsa i pšenične trave. Takođe i mahunarke uključujući pasulj, grašak, slanutak i sočivo.
Koncentriranog ukusa i hranjivosti (Foto: Depositphotos/ambrozinio)

Izuzetno cenjeno mikropovrće je od kupusnjača, mešavine od njih ili sa drugim vrstama. Zbog svog specifičnog izgleda i nutritivnih vrednosti na prva tri mesta su rotkvica, gorušica i kelj. One obiluju različitim sortama i hibridima koji se razlikuju po obliku listova, boji i ukusu. Uzgajaju se na sličan način.

Tri najtraženije vrste

Rotkvice veoma brzo klijaju i rastu. Već deset dana posle nicanja mogu da se beru. Tada su formirale prvi pravi list. Mlade biljke imaju specifičan, oštar ukus. Mogu da se uzgajaju samostalno ili u kombinaciji. Još jedna je prednost njihov koloritet. U zavisnosti od sorte mlade biljke mogu biti potpuno zelene, sa ljubičastim/crvenim stablom i zelenih listova ili se odlikuju potpunom obojenošću.

Mlade biljke gorušice se odlikuju jedinstvenim izgledom, listovi su naborani. Odlikuju se blagozačinjenim, slatkastim ukusom. Za berbu dospeva posle 10 do 15 dana. Na tržištu postoji potražnja biljčica na kojima se tek počeo razvijati prvi pravi list, ali i za onima na kojima se prvi list u potpunosti razvio.

Razne vrste kelja su na trećem mestu, a najtraženiji je ljubičasti jer izgleda vrlo atraktivno. Kao mikropovrće ima veoma nežnu strukturu. Za berbu dospeva starosti 10 do 14 dana. Veoma često se koristi za salate ili se dodaje na kraju pripreme raznim kuvanim jelima.


Tagovi

Mikropovrće Mikrobilje Mikro rotkvice Mikro gorušica Mikro kelj Hranljive vrednosti


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dan kod dede na farmi i igranje sa telićima. :)