Loši vremenski uslovi uticali na prinos lubenica

Nema sela u Opštini Ruma u kojoj nema dinja i lubenica. Jedno od tih mesta su i Grabovci u kome se od bostana ne odustaje. Seju se dinje i lubenice, iako je proizvodnja skupa i komplikovana. Ceo posao počinje još u zimu kada se podižu plastenici za rasad, a tek sada se ubiraju plodovi.

Iako su početne cene bile niže nego predhodnih godina, Grabovčani su zadovoljni. Prva cena dinje bila je 70 dinara za kilogram, ali kako je roda bilo sve više, došlo je i do pada cene. Sada se za kilogram može dobiti 35 dinara. Kod lubenice je situacija nešto drugačija. Prva cena po kojoj su Grabovčani prodavali lubenice nakupcima kretala se od 25 do 30 dinara za kilogram, što baš i nije dobro. Obično su se prve lubenice prodavale po ceni do 40 do 45 dinara, ali to ove godine nije bio slučaj.

Ipak srećna okolnost je što se za grabovačke dinje i lubenice zna na daleko pa kupci svraćaju svaki dan. Ipak ima i onih koji deo roda prodaju na Kvantaškoj pijaci, gde mogu da izvuku i nešto povoljniju cenu.

Prinos manji nego prošle godine

Grabovčani iako poznati po proizvodnji bostana ove godine nisu zadovoljni prinosom. Sve su uradili kao i predhodnih godina. Agrotehnika je primenjena u potpunosti, ali vremenske prilike su učinile svoje.

"U dve etape posejao sam lubenicu na površini od 2.5 ha, jedna tura je malo ranije posejana, kako bi i stigla ranije, međutim prinosom baš i nisam zadovoljan, jer je godina loše krenula, kiše su dosta uticale i na prinos i na kvalitet. Iako kvalitet ranije lubenice nije loš, očekivani prinos neće biti ostvaren. Što se tiče poznije lubenice, nadam se da će to biti znatno bolje, jedino što nije izvesno je to kakva će biti cena, sada je 25 dinara, što je solidno, ali strahujemo od naglog pada kada pristigne više lubenica," kaže Zoran Radić, poljoprivrednik iz Grabovaca.

Po njegovim rečima, što se plasmana tiče, za razliku od prethodnih godina kada se prodavalo u Bosni i na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, sada u nedostatku vremena, stari kupci dolaze kući, i uz uzajamno poverenje sarađuju godinama.

"Ne može se ni objasniti koliko je truda potrebno za sve poslove, ne samo za lubenicu nego i za ostale poljoprivrene kulture kojima se bavim. Deca između svojih poslova i obaveza pomognu koliko stignu, ali uglavnom supruga i ja vodimo brigu o svemu, naravno uz pomoć radnika koje angažujemo u toku sezone. Ali činjenica je da ukoliko čovek želi da nešto ima, mora uložiti sav svoj trud i energiju. Naredne godine ću se najverovatnije opredeliti samo za kasniji bostan, jer pored toga uzgajam i drugo povrće, ali i voće, pa bih na taj način nekako rasporedio poslove, da ne stigne sve u isto vreme," dodaje Radić.

I mlađi Grabovčani su nasledili ljubav prema bostanu

Nema kuće u Grabovcima u čijem dvorištu ovih dana nema dinja i lubenica. Prikolice pune kvalitetnog roda su ili ispred kuće ili u dvorištu, spremne čekaju kupca i dobru cenu. I mlađi Grabovčani su nasledili ljubav prema bostanu.

"Ove godine imam šest jutara pod bostanom, od toga je na pet jutara zasađena lubenica, a na jedno dinje. Godinama unazad se bavim proizvodnjom lubenice, a ove godine sam rešio da se okušam i sa dinjama. Kako za sad stvari stoje, nisam pogrešio. Posejao sam ananas dinju, dok lubenice imam četiri različite sorte: talisman, mavado, togan, lejdi," kaže Dejan Ristivojević, poljoprivrednik iz Grabovaca.

Loše vreme početkom sezone, uticalo je na sve kulture pa i na bostan, mučio se dosta ali je kako kaže naš sagovornik nekako preživeo.

"Prve dinje smo vadili iz vode, zbog enormne količine kiše koja je padala, a branje je bilo neophodno jer su dinje bile zrele, no i to smo preživeli, pa ćemo valjda biti i nagrađeni za sav trud. Kvalitet je zadovoljavajući, dinja je slatka i osvežavajuća, pa to i kupci naravno prepoznaju, pa je cena za sada solidna. Čitavo leto provedem na kvantaškoj pijaci u Beogradu, ali ima i kupaca koji dolaze ovde u selo, pa smo sada već izgradili neko poverenje, te dobro sarađujemo. Ključ za postizanje svih obaveza je dobra organizacija," kaže Dejan i potvrđuje time što pored svih poslova u selu, privodi kraju i studiranje ratarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Stigle prve dinje: Otkupna cena 65 dinara za kilogram

Sezona dinja i lubenica u Sremu se tek zahuktava

Pomoć i podršku naravno dobija od svojih roditelja i prijatelja koji se uvek nađu tu da pomognu oko branja, istovaranja, ali naravno ni razonoda ne izostaje čak i kada je posla preko glave.

Sezona dinja i lubenica u Sremu se tek zahuktava. Svakim danom se količina i povećava, što svakako utiče i na cenu. Što je više bude u prodaji cena će sve brže padati, ali se Sremci nadaju da se neće ponoviti godine kada su zbog veoma niske cene rod dinje bacali na deponije.