Marin Gorjanac - uspešan mladi povrtar

Marin Gorjanac iz Bačkog Brega, sela kraj Sombora, mladi je poljoprivrednik, koji se u nedostatku zemlje odlučio za povrtarsku proizvodnju - i to u plastenicima. Iako o tome nije imamo nikakvih znanja i iskustva hrabro se upustio u taj posao.

"Moja porodica bavila se stočarskom proizvodnjom, a posle očeve smrti ja sam odlučio da ostanem u poljoprivredi, ali umesto stočarstva okrenuo sam se povrtarstvu. Presudilo je to što ipak nemamo previše zemlje, a da bi se živelo od klasičnog ratarstva, danas treba zavidna površina oranica. Tako sam krenuo sa povrtarstvom i to proizvodnjom u plastenicima", priča ovaj 22-dvogodišnji mladić iz Bačkog Brega.

Paprika prodata za 60 dinara po kilogramu

Marin je pomoć imao od svog dede Joze, koji mu je za početak posla ustupio okućnicu, gde je Marin podigao i prve plastenike. Krenuo je skromno sa dva plastenika, a sve što je zaradio ulagao je u proširenje proizvodnje. Trenutno ima sedam plastenika, a u planu mu je da ih bude duplo više.

Prošle godine na otvorenom i u plastenicima Marin je imao paprika ajvarku i maline. Kaže, zbog specifičnih vremeskih uslova borio se sa truleži, sušenjem i pucanjme plodova, ali kada je podvukao crtu ipak je zadovoljan prošlom godinom:

"Rod paprika bio je dobar i prosečna cena po kojoj sam prodao papriku je bila 60 dinara po kilogramu. Papriku sam prodavao na pijacama u okolnim selima".

Plastenici u Bačkom Bregu

Maline kao novi trend

I ovaj mladi povrtar prihvatio je novi trend na bačkim njivama, a to je sadnja maline. Marinova poslovna logika bila je da zasadi više sorti, kako bi što duže imao rod, pa je tako zasadio - vilamet, polku i heritiž.

"Vilamet prvi dolazi, na otvorenom oko 15. juna, a u plasteniku već krajem maja. Posle vilameta dolazi polana na otvorenom i na kraju heritidž. Prošle godine maline su bile na otvorenom, a po aru je rod bio 75 kilograma. Najveći deo proizvodnje prodavao sam na pijacama, a cena je u proseku bila 200 dinara po kilogramu", kaže Marin.

Rod lošijeg kvaliteta završio je u domaćem džemu, a uspeo je da proda i oko 500 kilograma zamrznute maline. Kaže, imao je sreće da tu količinu proda na veliko, jer su maline otkupila dva kupca. Marin ove godine planira da maline zasadi i u plastenicima čime će, kako kaže, postići da mu rod stigne dve nedelje ranije od proizvodnje na otvorenom, što znači i veću cenu.

Planovi za budućnost

Ovosezonski poslovi u Marinovim plastenicima već su počeli i u toku je setva paprika, za sopstvenu proizvodnju, ali i za tržište, jer će deo rasada izneti na pijacu.

Celokupnu proizvodnju Marin je dosada finansirao bez kreditnih sredstava, a o kreditima ne razmišlja ni u nastavku proizvodnje. Kaže, širi proizvodnju oniliko koliko ima sopstvenih sredstava.

Subvencije i krediti isključuju jedni druge?

O ovom poslu uči stalno, a kaže da najviše sluša savete stručnjaka. Prati i poljoprivredne forume i poljoprivredne emisije. Planova ima mnogo, a deo njih biće realizovan već ove godine, a to je sadnja paulovnije. I u tu Marin ništa ne improvizuje, pa su sadnice paulovnije stigle iz proverenog rasadnika iz Trstenika. Posadiće ih na zemljištu lošijeg kvaliteta koje nije isplativo za ratarsku proizvodnju. Jednu parcelu namenio je i za sadnju bagremove šume.

Svoj život ovaj mladić vezuje za svoje selo i kaže - živeti i raditi može se i ovde. Razmišlja i o tome da nekadašnje objekte za stočarsku proizvidnju pretvori i pekaru. Računica je jednostavna - Bački Breg ima 400 kuća, a u selu nema pekare. Da svaka kuća kupi samo jedan hleb, to je 400 vekni dnevno. Uz kifle i burek pekara bi mogla da opstane, zaposli nekoliko radnika. Izračunao je Marin i koliko bi u sve to trebalo uložiti. Ozbiljna je to cifra, pa će ta Marinova ideja još pričekati.

Тekst i foto: Zlata Vasiljević