• Povrtarstvo
  • 14.10.2019. 12:00

Na koji način povećati proizvodnju belog luka u Pčinjskom okrugu

"U Pčinjskom okrugu imamo veoma povoljne agroekološke uslove za gajenje ove povrtarske kulture, ali i niske prinose. To je rezultat nedovoljnog poznavanja bilogije i tehnologije gajenja," kaže Nada Lazović Đoković.

Foto: Gordana Nastić
  • 959
  • 47
  • 0

Beli luk je kultura koja se sve manje gaji u Pčinjskom okrugu. Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva je 3,5 hektara. Otuda se poljoprivrednicima ne isplati bavljenje ratarstvom na ovako malim površinama jer tu nema zarade. Zato je najbolje da se nosioci gazdinstva opredele za kulture koje nisu široko zastupljene i mogu se raditi porodično.

"Vreme je da beli luk počne ponovo da se gaji na većim površinama, a ne samo na okućnicama. U Pčinjskom okrugu imamo veoma povoljne agroekološke uslove za gajenje ove povrtarske vrste, ali i niske prinose. To je rezultat nedovoljnog poznavanja biologije i tehnologije gajenja kao i korišćenja sadnog materijala iz merkantilne proizvodnje," ističe Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Oktobar je idealan za sadnju belog luka

Zahtevi belog luka prema uslovima spoljne sredine

Ona poručuje povrtarima da beli luk nikako ne sade na zasejanim mestima ili u voćnjacima jer će u takvim uslovima obrazovati sitne glavice. Beli luk je veoma osetljiv na sušu, tako da se usled nedostatka vlage ostvaruju veoma niski prinosi. S obzirom da se beli luk u našoj zemlji najčešće gaji bez navodnjavanja, nedostatak padavina u maju i junu sprečava formiranje normalno krupnih lukovica, što znači da bi u takvoj situaciji dva do tri zalivanja doprinela ostvarivanju stabilnih prinosa. Kada je u pitanju navodnjavanje postoje određene razlike u odnosu na sortu odnosno vreme navodnjavanja. Jesenji beli luk kritične faze prolazi u uslovima povoljnije vlažnosti tako da daje zadovoljavajuće prinose i bez dopunskog navodnjavanja, međutim, svako dopunsko zalivanje naročito pri visokim temperaturama daje pozitivan efekat.

Za uspešno gajenje i visokoproduktivnu proizvodnju belog luka neophodno je voditi računa o izboru zemljišta. Najbolji rezultati se postižu na plodnim zemljištima dobre strukture, nezaokorovljenim višegodišnjim korovima i povoljnog vodno - vazdušnog režima.

Nada Lazović Đoković dodaje da ciklus proizvodnje belog luka započinje već pri izboru parcele i preduseva. Dobri predusevi za ovu povrtarsku vrstu su kulture koje rano napuštaju parcele i ostavljaju ih bez korova. Nije preporučljivo gajiti beli luk posle kukuruza i šećerne repe, zbog primenjenih pesticida.

Osnovnu obradu kod jesenje sadnje preporučljivo je obaviti i predsetvenu pripremu jer ostaje malo vremena za ovu operaciju, dok za prolećnu sadnju priprema se obavlja rano u proleće čim je moguće ući u parcelu, da se ne bi kasnilo sa sadnjom. Zadatak predsetvene pripreme je da obezbedi pokrovni sloj od 2 do 3 cm iznad vrha čena, zavisno od vremena sadnje. S obzirom da beli luk ima povećane zahteve za plodnost zemljišta, to znači i potrebe za obilnijim đubrenjem u formi lako pristupačnih hraniva. Dopunska mineralna ishrana, odnosno prihranjivanje, neophodno je u fazi najintenzivnijeg formiranja listova, sa preostalom predviđenom količinom hraniva, u jednom od dva navrata, u zavisnosti od stanja useva.

Najbolji rezultati se postižu na plodnim zemljištima dobre strukture

Priprema sadnog materijala

Priprema sadnog materijala se sastoji od odvajanja čenova od stabla, izboru čenova za sadnju i dezinfekciju sadnog materijala. "Za sadnju se koriste krupni čenovi bez obzira na položaj koji imaju na stablu jer je poznato da najkrupniji čenovi daju krupne lukovice. Dezinfekcija sadnog materijala se obavlja nekoliko dana pred sadnju, ako je sadnja mašinska ali se radi i kod ručne sadnje. Ovom merom se sprečava razvoj i širenje bolesti, koje se sa čenova prenosi na mladu biljku, te kasnije intervencije neće imati uspeha. Koriste se fungicidi cineb, ditan i drugi prema propisanoj koncentraciji u trajanju od 10 do 20 minuta, nakon čega se vrši sušenje ili sadnja," podvlači Lazović Đoković

Prema njenim rečima beli luk se sadi ručno ili mašinski. Mašinska sadnja se obavlja sadilicama na većim površinama. Nedostaci ove proizvodnje se ogledaju u nepravilnom položaju čenova koji zbog ovog oblika mogu zauzimati obrnuti položaj. Ovakav položaj usporava klijanje i početni porast što se kasnije odražava na formiranje sitnijih i neujednačenih lukovica, koje neće imati tržišnu vrednost, a sve to smanjuje prinose čak i do 40%. Iz ovih razloga ručna sadnja ima prednost nad mašinskom.

Optimalni rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je prva polovina oktobra mada i nešto kasnija sadnja do kraja oktobra ne utiče na smanjenje prinosa. Sorte prolećnog belog luka posebno reaguju na svako kašnjenje u sadnji. Sa porastom temperature prolećni beli luk formira slabiji korenov sistem koji nije u stanju da ishrani nadzemni deo biljke te se formiraju sitnije lukovice.

Optimalni rok sadnje u našim uslovima za jesenji beli luk je prva polovina oktobra

Dubina sadnje

Kada je reč o dubini sadnje, neophodno je da se vodi računa da li su u pitanju sorte jesenjeg ili prolećnog belog luka. Kod pliće sadnje usled intenzivnog porastanja korena vrlo često dolazi do izbacivanja čenova na površinu i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok god preduboke sadnje je usporeno nicanje te biljka zaostaje u nicanju. "Razmak sadnje kod belog luka uslovljen je sortom, krupnoćom čenova i načinom sadnje. Kod jesenje sadnje gde su čenovi krupniji i same biljke robusnije međuredno rastojanje je od 40 do 50 cm, a rastojanje je u redu 7 do 10 cm, dok kod prolećne sadnje je 30 - 40 cm između redova i 6 - 8 cm u redu. Količina sadnog matrijala se kod jesenjeg belog luka kreće od 1.400 do 1.800 kg, a kod prolećnog od 800 do 1.400 kg," kaže Lazović Đoković.

Beli luk se skida kada su listovi zeleni, a koren je još uvek živ. Upravo iz tih razloga pri berbi je potrebno potkopavanje, a ne čupanje, jer koren odumire kada se listovi sasvim osuše. Jesenji beli luk stiže za vađenje u prvoj dekadi jula, a prolećni krajem jula. Nakon vađenja beli luk se suši na parceli ili na promajnom mestu.

U Srbiji postoje povoljni agroekološki uslovi za gajenje ove kulture. Ukupnu proizvodnju je moguće povećati uvođenjem savremenih sorti, primenom sortne tehnologije i korišćenjem deklasiranog sadnog materijala. Proizvodnja belog luka samo na taj način može da bude isplativa investicija.


Tagovi

Uzgoj belog luka Beli luk Sadnja belog luka Beli luk Pčinjski okrug Nada Lazović Đoković


Autorka

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi