• Kukuruzni palmenac
  • 08.07.2020. 16:00

Napada kukuruzni plamenac, preventivne mere su najbolja zaštita

Oštećenja se manifestuju kao izgrizotine na listu, zatim kroz polomljene i opale metlice, ali i stabljike. Na početku je to iznad klipa, a kasnije i ispod njega.

Foto: Depositphotos/Vadim05
  • 147
  • 7
  • 0

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je polifagna štetočina koja ugrožava više od 200 biljnih vrsta. Pored kukuruza, biljke domaćini su  paradajz, paprika, sirak, hmelj, suncokret, krompir, pamuk, celer, ovas, kao i cvetne vrste poput dalije, gladiola, sleza ili astera.

Kada je reč o proizvodnji povrća, velike gubitke može da nanese usjevima paprike.

Od korovskih vrsta najčešće parazitira na vrstama roda Amaranthus spp., Artemisia spp., Rumex spp., Echinochloa spp., Xanthium spp., Datura spp., Panicum spp., Polygonum spp. Broj generacija varira od jedne pa do četiri, u zavisnosti od vremenskih uslova, kao i sposobnosti prilagođavanja na lokalne klimatske faktore.

Obratiti pažnju na pazuh lista

Prema rečima diplomiranog inženjera, Mirjane Tojagić Milovanović, iz PSS Sremske Mitrovice, najčešće prezimljava u biljnim ostacima, poput stabljike kukuruza, u stadijumu odrasle gusenice. Kada temperatura dostigne 10°C, plamenac prelazi u stadijum lutke koje traje od sedam do deset dana. Ženka polaže jaja uglavnom na naličju lista, u blizini glavnog nerva, grupisana jedno uz drugo. Oko 90 odsto položenih jaja nalazi se u pazuhu lista.

Kukuruzni moljac - pretnja i povrću i cveću

Pri odgovarajućem temperaturnom režimu (temperature u rasponu 18-32°C), dolazi do piljenja gusenica u roku od nedelju dana. Svaka jedinka polaže dva jajna legla za jednu noć. Pri tom, jedno leglo sadrži u proseku 23 jaja, a svaka ženka položi oko 400 jaja. 

U tom periodu, ženke se hrane mladim lišćem, na kom i polažu jaja, da bi se nakon toga uvukle u pazuh lista. Oštećenje na lisnoj masi najbolje se vidi kada se lišće razmota i uoče se rupe u obliku izražene poprečne linije. Gusenice prve generacije oštećuju zrno i klip i oni su podložniji napadu raznih gljivičnih patogena. 

Praćenje štetočine, kao preventivna mera

Oštećenja se manifestuju kao izgrizotine na listu, zatim kroz polomljene i opale metlice, ali i stabljike. Na početku je to iznad klipa, a kasnije i ispod njega. Oštećena je i drška klipa, zrna su pojedena a klipovi opali. 

U cilju smanjenja štete od napada kukuruznog palmenca, pre svega je neophodno redovno praćenje (monitoring) dinamike leta leptira, poleganja jaja, ali i piljenja gusenica, početna oštećenja listova i stepen napada. 

Najbolje je monitoring leta leptira odraditi uz pomoć svetlosnih klopki. Pregled useva započinje se nakon dobijenog signala od Prognozno obaveštajne službe. Nakon toga, smanjenje populacije ove štetočine vrši se različitim merama zaštite.

Obavezna primena pune agrotehnike

Kako je mali broj registrovanih preparata za suzbijanje, prednost treba dati prevenciji. Najznačajnija mera je primena kompletne agrotehnike. Tačnije, dodatno usitnjavanje kukuruzovine i unošenje u dublji, oranični, sloj zemljišta (30 cm). Izbegavati uzgoj u monokulturi i primenjivati prostornu izolaciju od drugih biljaka domaćina.

Suzbijanje kukuruznog plamenca - insekta koji izaziva pad prinosa

Jedna od mera zaštite je i setva ranih hibrida. U tom cilju, neophodno je pomeriti rok setve jer je rano zasađeni kukuruz posebno osetljiv na napad plamenca prve generacije. Takođe je potrebno pravovremeno uništavati korovske vrste.  

Ako je napadnuto više od 10 odsto useva kukuruza šećerca, 20 odsto semenskog kukuruza i 40 odsto merkantilnog, potrebno je tretirati usev preparatima na bazi aktivne materije hlorantraniliprol. Vizuelno pregledati najmanje 100 biljaka (po 20 uzastopnih). Hemijsko tretiranje izvršiti na početku piljenja larvi, pre nego što se one ubuše u stabljiku.


Tagovi

Polifagne štetočine Kukuruzni plamenac Kompletna agrotehnika Svetlosne klopke Mirjana Tojagić Milovanović Polomljene metlice Izgrizotine lista


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.