Naučnici pokušavaju da vrate ukus nekvalitetnom paradajzu iz supermarketa. Koriste standardne metode ukrštanja kako bi dobili željena svojstva, tako da ovakav način istraživanje nije GMO.
"Zloglasni" paradajz iz supermarketa poznat je po bledunavoj boji i nedostatku ukusa. Reklo bi se da je senka svoga "pravog ja". Paradajz je inače osetljiv, pa je prava noćna mora za proizvođače po pitanju transporta do cilja u jednom komadu, javlja modernfarmer.
Zato se i beru u još nezrelom stanju. Dok je još zelen, paradajz se obrađuje etilenom, koji mu pomaže da postane crvene boje, ali ne i da sazre. To olakšava prevoz do ciljane publike, ali ukusu ne pomaže.
Na Univerzitetu u Floridi to pokušavaju da promene i to - genetikom. Ključ istraživanja zvuči jednostavno. Šta čini paradajz ukusnim?
Kako bi saznali, istraživači su prvo sekvencirali genome 400 sorti paradajza. Geni određuju kakv će oblik imati paradajz, koje će biti boje i ukusa, tačnije koliku će razmeru šećera i kiseline imati plod.
Istraživači su okupili potrošače koji su ocenjivali 101 različit tip paradajza. Suzili su izbor na 13 hemijskih komponenti, koje su odgovorne za ukus paradajza. Sledeći korak je verovatno kombinovanje boje, ukusa i oblika u finalni proizvod, koji će se najviše svideti potrošačima.
Istraživači koriste standardne metode ukrštanja kako bi dobili željena svojstva, tako da ovakav način istraživanje nije GMO.
Foto: xuanhuongho / Big Stock
Izvori
Autorka
