I paradajz u baštama pokušava da se odbrani od stresa usled prevelike sunčeve toplote. Međutim, iz dana u dan je sve gore - sušni period veoma dugo traje.
Period dugotrajne suše se nastavlja u većem delu naše zemlje. Mnogi poljoprivredni proizvođači su zabrinuti, jer ukoliko ne padne značajnija količina kiše, to će se loše odraziti na prinos gajenih biljaka. I uz redovno navodnjavanje situacija nije laka ni u povrtarskoj proizvodnji, ali se proizvođači trude da obezbede što bolje uslove za svoje kulture.
Poljoprivrednik iz leskovačkog sela Navalin Jovica Stojković stekao je penziju baveći se uzgojem povrtarskih kultura kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju. Pod plastenicima, na površini od tri hektara, gaji paradajz i papriku. Na otvorenom polju zastupljena je proizvodnja krompira na površini od 14 hektara.
"Ranije sam se ozbiljno bavio proizvodnjom paprike na otvorenom polju, ali sam zbog manjka radne snage odlučio da ovu kulturu zamenim krompirom. Proizvodnja je potpuno automatizovana, što znači da se uz pomoć dve sadilice, tri freze, kombajna za vađenje, vadilice, šest traktora i kalibratora za krompir godinama uspešno bavim uzgojem ovog povrća", ističe Stojković.
Dodaje da su površine pod krompirom podeljene. Sedam hektara semenskog krompira nalazi se na nadmorskoj visini od 1.300 metara, dok je ostatak konzumnog krompira na mnogo manjoj nadmorskoj visini.
Prema rečima ovog poljoprivrednika, krompir je za sada dobar. Ipak, usled visokih temperatura neophodno je redovno ga navodnjavati.
"Osim redovnog zalivanja, neophodno je zatvoriti sve pukotine na parceli nastale usled dugotrajne suše kako se ne bi uselio krompirov moljac. Sada je zaštita usmerena ka njemu i treba biti jako oprezan kako se ne bi preneo u skladišta."
Kako napominje, takođe je važno izvaditi krompir koji je bliži površini ili onaj koji je na peskovitijem zemljištu.
"Usled ovih ekstremno visokih temperatura desilo da krompir postane meke konzistencije i vrlo brzo propada, pa je neupotrebljiv. Krompir koji se gaji na većoj nadmorskoj visini tretira se samo zbog prouzrokovača plamenjače, dok se površine na manjoj visini redovno tretiraju protiv bolesti i štetočina", priča naš sagovornik.
U leskovačkom selu Bogojevce na gazdinstvu Srđana Trajkovića, osim paprike, na otvorenom polju se gaji celer i krompir. U plastenicima je paprika, paradajz, luk, rotkvice.
"Akcenat je na proizvodnji paprike na otvorenom polju koja je pre mesec dana pogođena gradom koji je padao kroz kišu. Sreća je da posledice nisu velike, a primena aminokiselina je obavezna kada biljka doživi neki oblik stresa", napominje Trajković, dodajući da je važno tretiranje fungicidima kako bi se ova povrtarska kultura zaštitila od bolesti.
"Najveća opasnost vreba od kukuruznog plamenca, pa se u program zaštite moraju uključiti i insekticidi."
Kako dalje ističe, velika je sreća što se u blizini parcele sa paprikom nalazi voda na dubini od šest do sedam metara, pa su navodnjavanja blagovremena.
"Zalivamo svakog trećeg dana u večernjim časovima, sistemom kap po kap. Biljkama je neophodna dovoljna količina vode, pogotovo kada su tokom leta ovako visoke temperature u kontinuitetu", završava leskovački poljoprivrednik.
U Timočkoj krajini je situacija u baštama na okućnicama nešto lošija, jer velike vrućine uzimaju danak. Posebno su ugroženi paprika i paradajz.
Domaćica iz knjaževačkog sela Jakovac, Olivera Prvulović, ističe da je paprika ove godine znatno lošija nego prošle.
"Sigurno da veliki uticaj na kvalitet paprike imaju visoke temperature bez značajnije količine padavina. Dodatni problem je i loš kvalitet rasada. Paprika je neujednačene visine, a zbog velikih vrućina na plodovima se uočava kombinacija simptoma truleži i ožegotine od sunca”, kaže ona.
Šta sa plodovima paradajza koje je zahvatila plamenjača, vršna trulež ili ima ožegotine?
I paradajz u baštama pokušava da se odbrani od stresa usled prevelike sunčeve toplote. Međutim, iz dana u dan je sve gore - sušni period veoma dugo traje.
Ni Dragana Cvetković iz Jakovca ne pamti ekstremnije letnje dane u istočnoj Srbiji. Kaže nam da je u Timočkoj krajini palo malo kiše. Zemljište je popucalo i suvo, a mnoge kulture izgledaju iznureno.
"Paprika je za sada u dobrom stanju, ali je paradajz podlegao ovom toplotnom udaru. Trudimo se da navodnjavanja budu redovna i da biljke što manje pate. Ukoliko se nastavi period suše, bojim se da će posledice biti mnogo veće", završava Cvetkovićeva.
Tagovi
Autorka
