Od ostataka proizvedite novo povrće!

Povrće u svom domu možete da uzgojite od njihovih ostataka nakon pripreme jela. Ove ostatke bi svakako odbacili i time stvorili otpad, što znači da na ovaj način smanjujete negativan uticaj na životnu sredinu.

Mesečni troškovi kućnog budžeta u najvećem delu odlaze na hranu, pa uzgojem povrća iz ostataka smanjujete troškove za kupovinu povrća, a uzgoj na ovaj način se može ponavljati više puta iz iste biljke.

Uzgoj u vodi

Ovaj princip uzgoja hrane podrazumeva uzgoj u vodi, ali za zelene delove biljaka koji se konzumiraju - salata, mladi luk, kupus, praziluk. Međutim, biljke nakon što dostignu dovoljan potrebni rast, otprilike u periodu do 10 dana, možete prebaciti i u posude sa zemljom. Pitanje koje se postavlja kod ovog načina uzgoja hrane jeste osiguravanje hrane za biljke i time i njene hranjive vrednosti, te eventualni izostanak ukusa usled ovih razloga.

S obzirom na to da se uzgoj u vodi odnosi samo na zelene delove biljaka, one mogu nesmetano da rastu na ovaj način, jer je za rast biljaka dovoljna voda, sunčeva svetlost i CO_2, koji biljke apsorbuju iz vazduha. Ovako se u zelenim delovima biljaka, u procesu fotosinteze, proizvode šećeri, koji biljkama osiguravaju energiju, odnosno hranu za rast i razvoj.

Saveti za uzgoj iz ostataka

Evo nekoliko saveta za uzgoj povrća iz ostataka, koje najčešće koristimo u našoj prehrani.

Luk, mladi luk, praziluk

Luk je vrlo jednostavno uzgojiti iz ostataka. Središnji deo, odnosno njegov koren, izvadite i stavite u zemlju na sunčano mesto uz povremeno zalevanje. Mladi luk i praziluk uzgajate tako što beli deo biljke, oko 2 cm odsečete i stavite u vodu. Već sutradan ćete videti kako iz središnjeg dela izlazi zeleni deo biljke, a primećuju se i sitni korni na dnu. Vodu menjajte na svaka dva do tri dana. Nakon sedam dana biljka će narasti već nekoliko centimetara i možete je prebaciti u zemlju na osvetljeno mesto ili nastaviti uzgoj u vodi.

Salata i kupus

Salate i kupus se mogu uzgojiti tako što ćete donji, korenasti deo odseći u visini od 2 do 3 cm i smestiti u posudu s vodom na neko osvetljeno mjesto. Ubrzo će se u sredini početi javljati novi, zeleni deo biljke, odnosno začeci novih listova, a kad listovi malo narastu, možete biljku presaditi u zemlju. Na isti način možete raditi s celerom, peršunom i šargarepom, s tim što će oni razviti samo listove, ne i koren biljke.

Krompir

Krompir se može ponovo uzgojiti iz ljuske. Nakon što ogulite krompir, uzmite deo ljuske na kojem će se pojaviti klica, a obično ih ima nekoliko pa izaberite deo sa najviše takvih mesta. Veličina ljuske neka bude oko 5 cm. Ostavite je preko noći da se malo osuši, a onda je posadite dublje u zemlju, do 10 cm. Za razvoj novih plodova treba da prođe bar dva meseca.

Možete eksperimentisati i sa ostalim povrćem koje je slično gore navedenom, mogućnosti su otvorene. Osim ekonomskih i ekoloških efekata, ovo je i vrlo zabavno i edukativno, naročito za decu. Možete ih uključiti u ovu aktivnost, čime mnogo mogu naučiti o rastu i razvoju biljaka i uzgoju hrane. Ovo je posebno važno za decu koja žive u gradovima i ne susreću se dovoljno sa poljoprivrednim aktivnostima.

Samonikle biljke

Tokom povrtarske sezone, najprijatnije me iznenade samonikle biljke i uviek im se posebno radujem.

Luka uvek ima najviše. Ostane po koja manja glavica, koju se leti ne izvadi, pa uskoro, nakon prvih jesenjih kiša, eto mladog luka po vrtu. Isto je i sa krompirom, koji je ostao u zemlji. Na proleće počinje nicati nova biljka.

Rukolu možete nakon čupanja prekriti senom. Koren biljke se ušušk i pusti zelene listove, a rukola bude ukusna i aromatična.

Ovakva iznenađenja se javljaju ukoliko ne orete zemlju.

Foto: Jai79 / Pixabay