Oprez, grinje su prisutne na krastavcima, ali i drugim poljoprivrednim usevima

Grinje su jedna od najopasnijih vrsta štetočina na voćkama i povrću, a često ih susrećemo na cveću i ukrasnom bilju. Nekad ih možemo uočiti čak i na kukuruzu, ali i na lucerki. U regionu su zabeleženi jako invazivni napadi svake proizvodne godine, a najčešće su ugroženi zasadi jagodičastog voća, stablastog voća, povrće, naročito krastavci i ostale tikvenjače u staklenicima i plastenicima gde se formira nizak nivo vlage u vazduhu i visoke temperature što pogoduje pojavi razmnožavanja ove agresivne i izrazito invazivne štetočine poljoprivrednih biljaka.

Jako su malih dimenzija (0,3 - 1,0 mm ). Neprimetni na listu, štete se pojave čim nastupe velike vrućine i sušno vreme koje im pogoduje za razvoj. Imaju puno generacija i u svega mesec dana mogu se toliko namnožiti da dovedu do sušenja i opadanja listova. Upravo zbog takvog brzog propadanja zasada, ponekad proizvođači smatraju kako im je useve "spalila plamenjača", a zapravo su na svojim usevima imali prisutan jak napad grinja.

U okviru ove grupe, useve najčešće napadaju crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) i koprivina grinja (Tetranychus urticae).

Crveni voćni pauk

Kako i samo ime štetočine govori, napada voćne vrste i to brojne (jabuka, kruška, breskva, jagoda i dr.). Invaziji ove štetočine pogoduje toplo i suvo vreme. U našim agroklimatskim uslovima, ova štetočina ima šest do osam generacija u godini. Na biljci, najčešće se nalazi na naličju lišća. Na napadnutom lišću prvo se pojavljuju bele ili žućkaste tačkice koje se spajaju. Na kraju oštećeno lišće menja boju u smeđu ili bakarnu i suši se. Crveni voćni pauk ima larve koje su karakteristične narandžaste do crvene boje, duge 0,2 - 0,5 mm.

Koprivina grinja (pauk)

Koprivina grinja najznačajnije štete pravi na krastavcu kornišonu, salatnom krastavcu, patlidžanu, paradajzu, dinjama, lubenicama, pasulju itd. Često se susreće na cveću i ukrasnom bilju, ali i na kukuruzu pa čak i na lucerki. Ova grinja je mala, duga svega jednog milimetra (ne vidi se dobro bez lupe). Boja tela varira od žućkaste do crvenkaste sa dve tamne mrlje na leđima.

Prve štete vide se na gornjoj strani najstarijeg lišća u obliku tačkica belo - srebrnaste boje. Kako se napad pojačava, tačkice se spajaju, a list postaje mramoran i na kraju se osuši. Ponekad čak sa lišća pauk prelazi na plodove koje takođe oštećuje. Razvoju pogoduje visoka temperatura preko 32 °C i niska vlažnost vazduha (leto bez kiše). U takvim uslovima razvoj jedne generacije traje 8 - 12 dana pa često iznenadi proizvođače povrća.

Kako detektovati kritični prag štetnosti

Štetočina se suzbija samo ako pređe kritični prag štetnosti (dva do tri pauka na 30 do 40 odsto listova). Prost način detekcije grinja na parceli agronomi ili proizvođači mogu izvršiti na način da koriste belu podlogu poput lista papira ili čak belih kontejnera za navodnjavanje na parceli. List biljke na kojoj sumnjamo da je napadnuta od grinje otkinemo i naličje lista okrenemo prema toj beloj podlozi. Sa gornje strane lista jačim udarom prsta, udaramo lice lista tako da jedinke grinje spadnu na tu belu podlogu. Sačekamo par trenutaka da budemo sigurni da su se grinje oporavile od šoka udara prstiju od lice lista i ako su prisutne, primetićemo male sitne insekte. Na prvi pogled, iz daleka, su poput crnih tačkica koje se kreću ali ako jasnije pogledamo, koprivina grinja je narandžaste boje sa izraženom crnom ili smeđom tačkicom na trbuhu dok je crveni voćni pauk, naravno, crvene boje.

Osnovno pravilo fitofarmacije i primenjene entomologije je, ako se na 30 - 40% testiranih listova na parceli pronađu više od tri jedinke po listu, obavezno treba reagovati tretmanom akaricidima ili ekološkim preparatima za suzbijanje ovih štetočina.  

Mere zaštite

Grinje se više zadržavaju na donjoj strani lista što otežava suzbijanje. Štetočinu je potrebno redovno pratiti na starijim listovima uz pomoć lupe. U zaštitu se kreće kad se primete prve tačkice na gornjoj strani lista i pauci na naličju. Za suzbijanje koprivine grinje najbolji izbor su akaricidi na bazi aktivne materija abamektin. Abamektin je veoma efikasan u borbi pauka, ali ima i odlično delovanje na minere, tripsa i neke moljce. Treba ga primeniti u ranim večernjim satima nakon zalaska sunca ili tokom oblačnog dana zbog fotolabilnosti.

Karenca kod većine povrtlarskih useva je svega tri do sedam dana. Sve ove osobine abamektinu daju veliku prednost u odnosu na druge preparate koji se koriste za pauka. Neki od poznatijih akaricida za suzbijanje grinja su: Masai (BASF), Vertimec (Syngenta), Envidor (Bayer), Abastate (Agromarket), Akaristop (Agromarket), Romectin, Armada. Preporučuje se uz akaricide i upotreba okvašivača (lepka) kako bi akaricid imao efikasnije delovanje. Grinje su jako sitni organizmi i rasprostranjeni su po čitavom naličju lista u slučaju jačih napada i zbog toga je upravo preporučljivo da se obavezno koristi lepak. Najčešće se preporučuje da se tretman akaricidma ponovi za četiri dana.

Ekološke mere suzbijanja

Što se tiče ekoloških mjera za suzbijanje grinja, navodi se da su se dobri rezultati postigli pripravcima od određenih komponenti, a neke od njih su: sapun, alkohol, duhan, bijeli luk, krompir, kamilica, maslačak itd.

Kako sprečiti štete malog crvenog pauka?

Nemamo baš neki velik izbor što se tiče preventive protiv ove štetočine, ali svakako treba izbegavati gust sklop uzgoja, paziti za rezidbu - pinciranje kod povrća, a naročito na letnju rezidbu kod voća, uklanjanje starih izdanaka koji su plodonosili kod jagodičastog voća i slično. Kako je kod nas jako popularno malinarstvo, potrebno je da istaknemo da će dvogodišnji kultivari maline uskoro završiti sa berbom pa je potrebno odmah nakon berbe, a najkasnije početkom meseca augusta, odstraniti izdanke koji su plodnosili, izneti ih izvan parcele i spaliti a mlade izdanke koje uzgajamo za plodonošenje sledeće godine, obavezno dobro tretirati akaricidima uz dobru dozu okvašivača.

Prevencija u smislu hemijskih mera zaštite je najsigurnija, a to podrazumeva korišćenje akaricida i pre pojave grinja. Prvi tretman je najbolje obaviti sredinom meseca juna u našim uslovima uzgoja jer je praksa pokazala da se grinje na nekim terenima javljaju već sredinom ovog meseca.