• Organska proizodnja
  • 21.01.2018. 13:00

Organski proizvodi traženi - ponuda nedovoljna

Jedan od razloga zbog kojeg je organska poljoprivreda u Srbiji i dalje nedovoljno razvijena je i to što su subvencije male i iznose 2.800 po hektaru, to jest one su samo za 40% veće od podsticaja za konvencionalnu proizvodnju. Po tome je naša zemlja na samom dnu liste kada je reč o evropskim zemljama.

Foto: rpaterso / Flickr
  • 722
  • 38
  • 0

Tražnja organskog voća i povrća u Srbiji je i dalje mnogo veća od ponude, pa zato i ne čudi činjenica da kupci za kilogram organski uzgojenog kupusa moraju da izdvoje oko 150 dinara, dok konvecionalno proizveden kupus košta 30 dinara. Kako prenosi Blic, proizvođači tvrde da kupaca ima u većim gradovima, Novom Sadu i Beogradu, ali i u susednim bogatijim zemalja.

Pola hektara organskog povrtnajka - ulaganje 3.000 evra

Potrošači žele da jedu biljke "proizvedene samo od vode i zemlje" i ne žale da takve proizvode plate nekoliko puta skuplje. Uzgajivači povrća kažu da podizanje organske bašte na površini od pola hektara u proseku košta oko 3.000 evra, napominjući da je posao itekako isplativ ako se zna da ta bašta može doneti zaradu od 10.000 evra.

Za hektar organskog voćnjaka investicija 6.000-8.000 evra

S druge strane, u zavisnosti od vrste voća, za podizanje 1ha organskog voćnjaka treba uložiti 6.000-8.000 evra, ali posle pet godina od sadnje od tako uzgojenog voća svake sezone može da se zaradi i po 12.000 evra. Najveći problem u prvoj godini je to da li će voće roditi, dok je u drugoj izazov kako sačuvati rod. Tada se poljoprivrednici raznim preparatima na bazi koprive i majčine dušice bore protiv štetočina, uz napomenu da se sve to moraju proći da bi proizvodni proces temeljno naučili.

Subvencije i dalje premale

Međutim, jedan od razloga zbog kojeg je ova grana poljoprivrede kod nas i dalje nedovoljno razvijena je i to što su subvencije male i iznose 2.800 po hektaru, odnosno samo su za 40% veće od podsticaja za konvencinalnu proizvodnju. Srbija je po tome na samom dnu liste kada je reč o evropskim zemljama. Ipak, pojedine lokalne samouprave, poput Novog Sada, podstiču razvoj organske proizvodnje, dajući dodatne podsticaje organskim uzgajivačima, nabavljajući seme, repromaterijal i pomažuću u sticanju sertifikata.

Uglavnom se gaji sezonsko povrće

Nekadašnji profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini i Fakultetu "EDUKONS", Zoran S. Ilić, kaže da organski proizvođači u Srbiji uglavnom gaje sezonsko povrće (salatu, krompir, luk) napominjući da tokom zimskog perioda proizvodnje u zatvorenom gotovo da i nema. Ilić dodaje da je veliki problem zaštita useva, kao i to što uzgajivači moraju menjati kulture na zemljištu, ukoliko gaje biljke na malim površinama.

Pod organskim zasadima u Srbiji ukupno 10.000 ha

U našoj zemlji ima 1.800 registrovanih proizvođača organske hrane. To je podatak koji je objavila Direkcija za nacionalne referentne laboratorije. Ukupna površina na kojoj se gaje organske biljke iznosi oko 10.000 hektara, što je jedva oko 0,3% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok su, poređenja radi u Austriji, Švedskoj, Estoniji i Češkoj, organski usevi zastupljeni su na gotovo 20% površina. Zato će Srbija do ulaska u Evropsku uniju morati da poveća obim te proizvodnje oko deset puta, što ne bi trebalo da predstvlja problem ako se zna da imamo oko 420.000 hektara neiskorišćenog zemljišta koje ne mora da čeka periog konverzije.

Žitarice najzastupljenije u organskom uzgoju

Naša zemlja najviše izvozi organsku malinu, kupinu, jabuku, višnju i krušku. Ukupna vrednost izvoza je u poslednjih nekoliko godina iznosila oko 10,7 miliona evra, što je 20 puta manje od profita koji Srbija stiče samo izvozom konvencionalno uzgojene maline. U organskom sistemu proizvodnje najzastupljenije su žitarice 35%. Za njima sledi voće sa 28%, industrijsko bilje sa 15%, krmno bilje 15%, povrće 2% i na kraju lekovito i aromatično bilje sa 1%. Na kraju treba reći i to da je brojno stanje stoke u organskom sistemu proizvodnje izuzetno skromno i njega čini 3.500 grla krupne stoke, oko 4.000 grla sitne stoke i 1.600 komada živine.

Foto: rpaterso / Flickr


Izvori

Blic


Tagovi

Organska proizvodnja Organski uzgoj Povrće Povrtarstvo Vojvodina Novi Sad Beograd Zoran S. Ilić Evropska unija Srbija Agroklub Sertifikacija zemljišta Subvencije Podsticaji Seme Voće Ratarstvo Stočarstvo


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas