Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zellenilo
  • 02.11.2021. 12:00

Pametna staklena bašta rešila problem nedostatka radne snage

Primena koncepta pametne staklene bašte u Srbiji bi mogla značajno da unapredi i olakša poljoprivrednu proizvodnju.

Foto: Nemanja Pavlović
  • 1.377
  • 152
  • 0

Diplomirani inženjer elektrotehnike iz Pančeva Nemanja Pavlović, jedan je od pet članova tima agtech startup-a pod nazivom "Zellenio" koji uspešno razvija koncept pametne stakleničke proizvodnje. Tim sačinjen od iskusnih poznavaoca poljoprivrede, razvoja softvera, elektronike, automatike, prodaje i dizajna, konstruisao je prvi prototip pametne staklene bašte u banatskom mestu Omoljica.

Nedostatak vremena koje bi posvetio baštovanstvu, kao i predavanja profesora Gorana Markovića sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, inspirisali su Pavlovića da razmišlja u pravcu razvoja sopstvenih inovacija. Kako se i ranije bavio poljoprivredom, zbog čega je došao na ideju da spoji dve svoje najveće ljubavi - tehnologiju i baštovanstvo, tako je nastala koncepcija pametne staklene bašte koja funkcioniše po principu unapred definisanog programa navodnjavanja i prihranjivanja povrća.

Mozak pametne staklene bašte čini elektronski sistem

Prototip pametne staklene bašte se može podeliti na dve celine: konstrukcija i elektronsko-senzorski sistem. U konstrukcioni deo sistema spadaju sama čelično-staklena konstrukcija staklenika, platforma i cisterne za navodnjavanje i prehranjivanje, kao i cevi kroz koje prolaze voda i hranljive materije.

Konstrukcija je pravljena na način koji omogućava relokaciju staklenika i laku regulaciju temperature, vlažnosti vazduha i svetlosti u bašti, dok druga celinu pametnog staklenika čini jedinstveni elektronsko-senzorski sistem koji se može opisati kao mozak i nervni sistem staklenika. Prototip pametnog staklenika pored zaštite koju pruža od vremenskih nepogoda, takođe pruža i značajno bolje temperaturne uslove koji omogućavaju proizvođaču da produži period u kome biljke donose plodove. Ovaj pametni staklenik omogućava čak i termoregulaciju u najtoplijim mesecima u godini korišćenjem automatizovanih prozora i zasene.

Moguća termoregulacija korišćenjem automatizovanih prozora i zasene

"Senzori sakupljaju podatke o relevantnim parametrima kao što su temperatura, vlažnost zemljišta, vlažnost vazduha i tako dalje. Kontroler sistema upravlja procesima u stakleniku na osnovu pokazivanja senzora i definisanog plana navodnjavanja i prihranjivanja povrća. Aktuatori kao što su elektromotori, elektroventili i pumpe služe da procese koje kontroler inicira sprovedu u delo", ističe naš sagovornik i dodaje da korisnici mogu sami da odaberu funkcionalnosti koje su im potrebne i sistem će biti izveden u skladu sa njihovim potrebama.

Staklena bašta takođe komunicira i sa menadžment platformom smeštenom na cloud-u čime omogućava njegovom vlasniku uvid u status sistema u svakom momentu.

Pavlović i ostali članovi tima su za razvoj svog prototipa pametnog staklenika uložili izuzetne napore i volju, a od ideje do realizacije im je kako kaže, bilo potrebno 18 meseci.

"Prvi izazov u realiziciji ovog sistema je bio usavršavanje znanja programskih jezika potrebnih za povezivanje staklenika na internet platformu. Sledeći izazov je bio osmišljavanje i pravljenje funkcionalne montažno-demontažne konstrukcije same staklene bašte. A najveći izazov je bio vezan za elektronski sistem koji upravlja pametnom staklenom baštom. Bilo je potrebno dosta vremena i truda kako bi se odabrali najbolji senzori i aktuatori i kako bi se sistem doveo do optimalnog i stabilnog stanja."

Prvi paradajz već proizveden

Uloženi trud se svakako isplatio, jer je proteklih nekoliko meseci u pametnom stakleniku proizveden prvi paradajz. Prva sezona u kojoj je bašta funkcionisala autonomno u periodu od nekoliko meseci pokazala je značajne rezultate, te je za paradajz koji je posađen u aprilu, preostalo još jedno branje u jesen.

"Jedini fizički posao koji smo imali u toku sezone se svodio na branje paradajza, čupkanje takozvanih zaperaka i skraćivanje stabljika paradajza na dva metra visine kada krenu da rastu preko te granice", napominje Pavlović.

Proteklih nekoliko meseci u pametnom stakleniku proizveden prvi paradajz

Kao najveću prednost ovakvog načina proizvodnje, naš sagovornik izdvaja mogućnost gajenja i proizvodnje ukusnog i kvalitetnog povrća uz male količine uloženog vremena. Proizvodnja koja bi bila dostupna svima, pomogla bi i velikim proizvođačima povrća, kao i običnim ljudima koji bi želeli da imaju svoje zdrave i proverene useve.

Zellenio sistemi rešavaju probleme nedostatka radne snage, nedostatka slobodnog vremena i povećavaju produktivnost. Iako je prototip prvenstveno namenjen gajenju povrća koje ima nadzemne plodove, Nemanja i ostali članovi tima već rade na razvoju automatizacije voćarske proizvodnje, koja bi pored proizvodnje povrća, takođe omogućila i gajenje nekih voćnih vrsta.

Pametna bašta i u urbanim uslovima

Potencijal za pametni koncept proizvodnje povrća, Pavlović vidi kako u ruralnim tako i u urbanim uslovima. Tu bi pametna bašta donela iste benefite kao i u ruralnim, a to je poboljšanje rodnosti useva i značajno umanjenje obaveza i dodaje još kako je do sada naišao na pozitivne komentare i podršku.

"Jedna od misija našeg startapa je da se povezivanjem poljoprivrede na internet ponovo oživi kultura samostalnog gajenja hrane. Sve privredne grane postaju 'pametne' i postaju deo internet porodice. Smatramo da je red sada došao na poljoprivredu i trudićemo se da budemo jedni od lidera u uvođenju poljoprivrede u budućnost", zaključuje ovaj mladi inženjer.


Tagovi

Staklena bašta Zellenilo Nemanja Pavlović Pametna poljoprivreda Prihranjivanje Autonomno funkcionisanje


Autorka

Amela Greksa

Više [+]

Pejzažni arhitekta i istraživač sa širokim dijapazonom interesovanja. Gaji veliku ljubav prema kreativnom izražavanju putem pisane forme, muzike i plesa.