Domaćinstvo iz Koluta kod Sombora porodice Gordane Erceg bavi se proizvodnjom belog luka, a ova domaćica od ovog aromatičnog povrća pravi pastu i pakuje je u tegle.
Beli luk je od davnina omiljena namirnica i nema kuće u čijoj bašti ne raste ovo povrće bez koga se ne može zamisliti priprema tradicionalnih jela. Specifičan miris i jaka aroma u kulinarstvu mu vekovima obezbeđuju nezamenjivo mesto. Koristi se ne samo zimi već tokom cele godine, pa je potrošnja stalna i može se uvek naći na pijačnim tezgama, u marketima ili kod domaćina koji ga proizvode na manjim površinama, u baštama, ali i na većim parcelama od nekoliko hektara.
Iako domaći proizvođači imaju želju, volju, a i znanje da proizvedu kvalitetan domaći beli luk dobro je poznata činjenica da ga naša zemlja već godinama uvozi najčešće iz Kine i kako proizvođači često tvrde, uvoz je jedan od problema, a ljudi ga kupuju upkos tome što je domaći ukusniji i aromatičniji od uvoznog.
Na površini od jednog jutra porodica Gordane Erceg iz Koluta kod Sombora sadi jesenji beli luk bosut, odličnog kvaliteta, intenzivnog mirisa i jake arome.
Kako nam je objasnila Ercegova, prve godine ulaganja su bila velika zbog kupovine semena, ali svake naredne koristi se semenski materija iz sopstvene proizvodnje što znatno smanjuje troškove.
Berba i čuvanje belog luka: Stabljiku i listove pustite da se sami osuše
Ona kaže da tokom rasta i razvoja luka dosta posla može da odrade članovi porodice, ali prilikom vađenja moraju platiti radnike. Luk u prikolicama voze kući, a onda ga pakuju u buntove od po 30 glavica i tako se suši. Čiste ga početkom septembra kada je potpuno suv, stavljaju u džakove i na palete pod šupu gde ima dovoljno vazduha.
Naša sagovornica kaže da luk prodaju putem oglasa, društvenih mreža, na pijacama, dok veleprodaje uglavnom imaju uvozni kineski luk.
"Svi znaju da je domaći luk bolji, ali džaba, i dalje je u prodaji uvozni i snižava cenu domaćem", kaže ova domaćica i dodaje da je dugo razmišljala kako da poboljša prodaju, na koji način da popularizuje svoj proizvod koji je daleko kvalitetniji, pa je došla na ideju da ga prerađuje i to na najjednostavniji način u okviru mogućnosti u svom domaćinstvu.
"Dugo sam razmišljala, eksperimentisala, bila sam radoznala tako da sam nedavno napravila pastu od belog luka. To je čist izblendiran luk u suncokretovom ulju, bez ikakvih dodataka. Pasta je odlična kao dodatak jelima, sosevima, salatama, neko je koristi kao namaz na hleb, a posebno se dopada gurmanima koji vole jaku hranu", kaže naša sagovornica i objašnjava da pravi manje količine, oko dvadesetak teglica kako bi uvek imala svež proizvod.
Pasta u frižideru može da stoji nekoliko meseci, ali kako kaže Ercegova, teglice su manje - 170 grama mase i brzo se potroše.
"Ljudi su zainteresovani i hoće da probaju nešto novo i drugačije, zato sam ja počela da pripremam i kiseli beli luk u teglama, po starom receptu, baš onako kako su to radile moja baka i mama", kaže sagovornica i napominje da je raspoložena da se bavi ovim poslom u većem obimu.
Luk su povadili pre dve nedelje, sada se suši, a ova proizvođačica kaže da je rod slabiji nego prošle godine, ali je kvalitet odličan. Još uvek nije definisana cena, nakupci se interesuju, ali oni imaju svoju računicu koja odgovara njima, ne i proizvođačima. Ona se nada da će cena jesenjeg luka biti formirana u skladu sa kretanjem cena repromaterijala.
Kina ostvaruje prekomernu proizvodnju belog luka i rekordan izvoz
"Samo da je cena stabilnija i da imamo organizovan otkup, imali bi mi i veće površine", kaže na kraju Ercegova i nada se da će potrošači prepoznati kvaltet i kupovati luk od domaćih proizvođača koji je neuporedivo kvalitetniji od uvoznog.
Tagovi
Autorka