• Pasuljica
  • 14.04.2019. 08:00

Pasuljica - zaboravljeno povrće otporno na sušu

Pasuljica je vrsta povrća koja se danas veoma malo uzgaja. Odlikuje se izuzetnom otpornošću na visoku temperaturu i sušu. Za razliku od pasulja, pasuljica može da se uzgaja na zemljištu lošijih kvaliteta, na peskovitom ili zemljištu siromašnom organskim materijama.

Foto: Depositphotos/bhofack2
  • 549
  • 27
  • 0

Stare vrste i sorte povrća ponovo se vraćaju u naše bašte, u našu kuhinju i dobijaju značaj kakav i zaslužuju. Njihova prednost je što su stvorene za uzgajanje u baštama, u organskim baštama, otpornije su na pojavu bolesti i napad raznih štetočina. Jedna takva vrsta je i pasuljica, poznata pod nazivima kravlji grašak, okasti grašak, crni okasti grašak, pasuljčica. Osim za ljudsku ishranu, možemo je koristiti u ishrani stoke. Koristi se kao mlada mahuna, zeleno zrno, zrelo zrno za ljudsku ishranu, a za ishranu stoke može se koristiti u svežem stanju ili za pripremu senaže i silaže. Pasuljica se brže kuva od običnog pasulja, a osim za ljudsku ishranu, koristi se i u narodnoj medicini. Ona se mnogo uzgaja na području Južne i Subsaharske Afrike.

Zaboravljene prednosti pasuljice

Pasuljica pripada familiji Vigna, a uzgajala se u Evropi pre otkrića Amerike i uzgajanja pasulja. Tada su bob, pasuljica i grašak bili vodeće vrste za uzgajanje među mahunarkama, ali ih je pasulj potisnuo. Prednost pasuljice je ta što je izuzetno tolerantna na visoke temperature i sušu. U godinama kada prinos pasulja u potpunosti izostane usled propadanja cvetova zbog visoke temperature, pasuljica će dati dobar prinos. Cvet pasuljice otporan je na vreli vetar koji izaziva propadanje cveta pasulja.

Dok pasulj traži plodnija, umereno vlažna zemljišta, pasuljica može da se uzgaja na zemljištu lošijih kvaliteta, na peskovitom zemljištu, zemljištu siromašnom organskim materijama.

Pasuljica dobro podnosi zasenjivanje pa se može uzgajati u kombinovanom usevu sa kukuruzom.

Način uzgajanja pasuljice

Uzgajanje pasuljice slično je tehnici uzgajanja običnog pasulja. Setva se obavlja kada i setva pasulja, kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, krajem aprila i početkom maja. Ne odgovara joj setva u hladno i vlažno zemljište. Seme posejano u takvo zemljište brzo propada. Razmak setve treba da obezbedi nešto gušći sklop nego kod pasulja. Međuredni razmak je 50 cm, dok je razmak zrna u redu od 5 do 10cm. Dubina setve je od 2,5 do 3cm. Kao i kod ostalih mahunarki, koren pasuljice naseljavaju azotofiksatori i na taj način ova biljka, visoka oko jednog metra, obogaćuje zemljište azotom. Cvetovi su beli, bledožuti ili ljubičasti i svojim mirisom privlače oprašivače.

Mahune su duge i do 30cm. U jednoj mahuni može biti od 10 do 15 zrna koja su bogata skrobom i proteinima. Sadržaj skroba je iznad 50% dok je sadržaj proteina do 25%. Prinos se kreće od jedne do četiri t/ha u zavisnosti od sorte i uslova uzgajanja. Zrele mahune polegnu po tlu i mogu se brati ručno, nisu pogodne za mehanizovanu berbu. Boja semena može biti različita, bela, žuta, zelena, smeđa, crna. Seme nekih sorti jednobojno je dok kod drugih sorti seme ima šare. Veoma često imaju "crno oko", odnosno, mesto na kome je zrno bilo pričvršćeno za mahunu oivičeno je tamnom ili crnom bojom.

Ukoliko za ishranu beremo zeleno seme, treba da znamo da ćemo prvu berbu obaviti 60 do 90 dana nakon setve u zavisnosti od sorte i vremenskih uslova.

Pasuljicu napadaju iste štetočine kao i običan pasulj, a zajedničke su im i brojne biljne bolesti.


Tagovi

Pasuljica Vigna Stara sorta Setva Uzgoj Ručna berba


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi